Crkvene klasne borbe

Robert Hutchison, “Die heilige Mafia des Papstes", Droemer Kanur, Minhen, 1996; Gasper, Muller, Valentin, “Lexikon der Sekten", Sondergrupen und Weltanschaungen, “Herder", 1996.

Dragan Bisenic

Knjiga novinara Roberta Hacisona “Sveta Papina mafija" u redu je onih popularnih knjiga koje u trazenju zanimljivosti, napetosti i ekskluzivnosti, prilazi stvarnosti i drustvenim pokretima kao jednoj vrsti kriminalnog romana i u tom smislu moze se smatrati zanrovskom. I pored toga, ona daje niz informacija o jednom redu u Katolickoj crkvi cija je uloga i na Zapadu i u Jugoslaviji pokrivena kic verzijom zagonetnosti. Gledajuci na red “Opus Dei" (“Bozje delo") kao na organizaciju unutar Katolicke crkve za sticanje moci i prevlasti na konfesionalnom planu, a zatim na planu privrede i politike, dugogodisnji privredni novinar “Dejli telegrafa", a onda dobitnik prestizne nagrade za novinarstvo za priloge u “Fajnensel postu", Hacison iznosi niz optuzbi. U to su ukljuceni korupcija, finansijske malverzacije, ali i verski fundamentalizam, prvenstveno neprijateljski usmeren prema islamu. U tom kontekstu citav odeljak posvecen je ratu u Hrvatskoj, a obimni delovi krizi u Jugoslaviji.

“Opus Dei" osnovao je Hosemaria Ascriva de Balaguer u Spaniji 1928. godine. Ovaj svestenik je umro 1975, u sedamdeset trecoj godini, a dvadeset godina kasnije je proglasen svecem. Organizacija ima oko 80.000 clanova. Prema Hacisonovom tvrdjenju, iako njihova duhovnost pripada dubokom srednjovekovlju, u veoma tesnom su kontaktu sa bankarskom i finansijskom oligarhijom, kao i sa razvojem najvisih tehnologija. Hacisonovo stajaliste, medjutim, zastupljeno je i unutar Vatikana.

U samoj Katolickoj crkvi ima izrazito neprijateljskih krugova prema ovom redu. Jos od Drugog vatikanskog sabora traje sukob jezuitske struje i one koja naginje “Opusu". U nekom smislu, to je refleks klasne borbe unutar Vatikana, posto se jezuiti pojavljuju kao zagovornici i zastitnici nizih slojeva drustva, dok “Opus Dei" svoje mesto nalazi u kapitalistickom liberalizmu i najvisim drustvenim klasama. Tadasnji vodja jezuita Pedro Arupe osro se protivio “merkantilnom duhu crkve", a vodjstvo “Opus Dei" uzvratilo je optuzbom da crkva potpada pod dominaciju marksistickog ucenja. Drugi vatikanski sabor nazvan je kao “Sabor djavola".

Kasniji dogadjaji koji su doveli do raspada komunistickog bloka i pucanja cele ideologije sami po sebi su valorizovali pozicije koje je imao “Opus Dei". Ispitujuci ta drustva, Gi Sorman u svojoj knjizi “Velika tranzicija" koja je nedavno prevedena i u Jugoslaviji, red “Opus Dei" ubraja u katalizatore i nosioce kapitalistickog duha i liberalne ideologije u bivsim komunistickim zemljama.

Daleko siri uvid u specificnosti religioznih grupacija, od najrasprostranjenijih do onih gotovo minijaturnih i sasvim novih, daje “Leksikon sekti, posebnih grupa i pogleda na svet". U preko 300 clanaka, sa vise od 100 autora, predstavljeno je siroko polje ideologija, svetovnih i verskih, u novijoj istoriji. Svaka od grupa naznacena je razvojem organizacija, ucenja, samorazumevanja, odnosa prema drugim ucenjima i posledicama rada. Autori pripadaju katolickom konfesionalnom krugu, sto ima uticaja na vrednovanje pojedinih organizacija, ali to nimalo ne smeta faktografskoj korektnosti u predstavljanju obimnog sveta iskazivanja religioznih i ideloskih uverenja.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /