PRAVNI EKSPERTI POVODOM AKTIVNOSTI SAVEZNOG DRZAVNOG TUZIOCA I SAVEZNOG SUDA ("TV POROTA", TELEVIZIJA CRNE GORE)

Savezni organi se ne mogu mesati u rad republickih kada je rec o pitanjima regulisanim ustavom republike kao sto su biracka prava. Savezni drzavni tuzilac je usao u nadleznost republickog i time uzurpirao njegova ovlascenja

Crnogorska javnost (ali ne i TV gledaoci u Srbiji) imala je nedavno priliku da cuje misljenje eksperata, uglednih pravnika iz obe republike, o tome da li je po Ustavu i zakonima uopste moguce da republicki izborni sporovi budu u ingerenciji saveznih pravosudnih organa, a posebno kakve bi politicke i pravne posledice takvo odlucivanje moglo da izazove. Podsetimo, savezni drzavni tuzilac podigao je zahteve za zastitu zakonitosti na inicijativu DPS Momira Bulatovica.

Govoreci o ostvarivanju ustavnosti u svetlu najnovijih akata saveznih organa, dr Ljubo Sekulic, profesor Upravnog prava na Pravnom fakultetu u Podgorici je najpre ukazao da Zakon o upravnim sporovima i Zakon o upravnom postupku koji se u ovom slucaju primenjuju, ne cine pun pravni okvir ponasanja saveznih, republickih i lokalnih organa vlasti. Dr Sekulic smatra da se savezni organi ne mogu mesati u rad republickih kad je rec o pitanjima regulisanim ustavom republike kao sto su biracka prava. Savezni drzavni tuzilac je, kaze on, usao u nadleznost republickog i time uzurpirao njegova ovlascenja.

Detaljna objasnjenja o (ne)mogucnosti odlucivanja saveznih organa u republickim izbornim sporovima dao je dr Dragor Hiber, profesor beogradskog Pravnog fakulteta. On je prvo podsetio da je pre nesto manje od godinu dana, nakon lokalnih izbora u Srbiji, Gradska izborna komisija Beograda posle ponistenja njenih odluka od strane Prvog opstinskog, a zatim i Vrhovnog suda, obratila saveznom drzavnom tuziocu da ucini ovo sto je ucinio sada ali se on oglasio - nenadleznim. Sada je, medjutim, postupio drugacije. "Po mom misljenju", veli dr Hiber, "prvi put je tuzilac bio u pravu, jer Zahtev za zastitu zakonitosti protiv pravosnazne odluke u upravnom sporu savezni drzavni tuzilac moze podici iskljucivo kad je povredjen savezni zakon ili medjunarodni ugovor". Dalje, nastavio je Hiber, savezni tuzilac najpre kaze da je Vrhovni sud postupio nesaglasno republickim i saveznim propisima koji se odnose na biracke spiskove. Nema, medjutim, saveznih propisa koji se odnose na ovu materiju pa se, znajuci to, tuzilac poziva na neke druge savezne zakone koji su, navodno, povredjeni: Zakon o jedinstvenom maticnom broju gradjana i Zakon o drzavljanstvu. Najkrace govoreci po tuziocu (a sad i po obrazlozenju Saveznog suda) odlucivanjem o upisu u biracki spisak Vrhovni sud Crne Gore nije utvrdjivao ko ima a ko nema drzavljanstvo niti je primenjivao Zakon o jedinstvenom maticnom broju. Na isti nacin, kategorican je dr Hiber, Savezni drzavni tuzilac mogao je da se pozove i na Zakon o obligacionim odnosima ili bilo koji drugi jer se ustvari poziva na zakone koje Vrhovni sud nije primenjivao. Drugim recima, SDT je ucinio nesto sto nije mogao: podneo nedozvoljen pravni lek i to kao nenadlezan organ - nenadleznom organu.

Pomocnik ministra pravde Crne Gore, dr Djordjije Blazic pozivajuci se na clan jedan Zakona o jedinstvenom maticnom broju ukazao je da je evidencija obaveza organa koji je vode a nikako nije na sudu da o tome vodi racuna. Sasvim drugacije misljenje od ostalih ucesnika "TV porote" imao je mr Zoran Zizic, potpredsednik Skupstine Crne Gore. Imali smo, objasnjavao je on, 14 hiljada presuda Vrhovnog suda Crne Gore o upisu ili brisanju iz birackih spiskova sto znaci da se prethodno moralo utvrditi da li su oni imali biracka prava ili ne. Neophodno je bilo, dakle, utvrditi da li je doticno lice punoletno, da li ima prebivaliste od sest meseci i da li ima drzavljanstvo. Potrebno je da kumulativno budu ispunjena sva tri uslova. U presudama Vrhovnog suda tih dokaza nema cime je povredjen materijalni savezni zakon. U 14 hiljada presuda donetih, inace, za tri dana, nigde se ne kaze da je nesporno da neko ima biracko pravo i na osnovu cega mu je dozvoljen upis.

Kad smo vec kod brojki, replicirao je dr Hiber, do sada je na primer, savezni drzavni tuzilac godisnje ulagao oko deset zahteva za zastitu zakonitosti, a u ovom slucaju je za samo tri dana podneo cak tri i po hiljade. Pitanje da li je dokazano da je neko punoletan je cinjenicno a povodom njih niti savezni niti bilo koji drugi tuzilac nema pravo na podizanje zahteva za zastitu zakonitosti jer je ovaj vanredni pravni lek moguc iskljucivo u slucaju pogresne primene materijalnog prava. Vrhovni sud republika nije nadlezan da utvrdjuje ima li neko lice drzavljanstvo on samo postupa na osnovu prilozene javne isprave odnosno resenja ili uverenja. Rec je o pravnim pitanjima regulisanim republickim zakonom. Ako se primeni Ustav SRJ kao najstariji pravni akt u saveznoj drzavi u njegovom clanu 6 kaze se da je republika clanica suverena u pitanjima koja nisu regulisana saveznim Ustavom kao nadleznost SRJ. Stav tri ovog paragrafa navodi da republika clanica samostalno uredjuje organizaciju vlasti svojim ustavom. Prema tome, zakljucio je dr Hiber, upravo savezni drzavni tuzilac podizanjem Zahteva za zastitu zakonitosti krsi ustavni poredak SRJ i dovodi ga u pitanje. I prema recima dr Nebojse Vucinica, profesora Medjunarodnog prava u Podgorici s obzirom na dvostruku sudsku zastitu birackih prava u Republici (Vrhovni i Ustavni sud) usvajanje zahteva za zastitu zakonitosti bilo bi njihovo negiranje iako su ona zagarantovana i medjunarodnim dokumentima.

Pripremila: B. O. Ilic