SPECIJALNI IZASLANIK PREDSEDNIKA SAD U NEDELJU PONOVO U BIVSOJ SFRJ

Hrvatska i Jugoslavija nisu do sada ispunile ono sto se od njih ocekuje. SAD smatraju da je od najvece vaznosti da se 15. januara u Crnoj Gori obezbedi mirna predsednicka tranzicija. Amerika se apsolutno protivi svakom nasilnom resenju za Kosovo - istakao Gelbard u razgovoru s grupom novinara u Vasingtonu

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Da nije u obavezi da se u cetvrtak 15. januara pojavi u Vukovaru, na svecanosti povodom prestanka mandata UN u istocnoj Slavoniji, ambasador Robert Gelbard (specijalni izaslanik americkog predsednika Klintona za bivsu Jugoslaviju) pojavio bi se tog dana na Cetinju - kao gost na inauguraciji novog crnogorskog predsednika Mila Djukanovica. Ovako, doci ce u Podgoricu koji dan ranije, da bi - kako je izjavio za "Nasu Borbu" - na taj nacin neposredno izrazio podrsku vlade SAD Djukanovicu i njegovoj politici u okviru Jugoslavije.

Robert Gelbard, kako nam je saopsteno, vraca se ovog vikenda (posle tronedeljne pauze) na "svoj teren" bivse i preostale Jugoslavije. Bice to njegova 19. poseta te vrste, otkako su ga predsednik Bil Klinton i drzavni sekretar Medlin Olbrajt izabrali, pre nepunih godinu dana, za glavnog zastupnika posrednickih americkih inicijativa na popristu najozbiljnijih kriza s kojima je ovih 90-ih godina suocena nova, tranziciona Evropa. Ovaj novi ciklus angazovanja SAD u jugoistocnom Balkanu dovodi ga od nedelje prvo u Bosnu (Sarajevo i Banjaluka), potom u Beograd i Podgoricu, a na kraju i u Vukovar - s tim sto ce se, na povratku u Vasington, zadrzati u petak nakratko i u Madridu, radi konsultacija s bivsim spanskim premijerom Felipeom Gonsalesom oko njegove misije specijalnog izaslanika OEBS za SR Jugoslaviju.

Postdejtonska Bosna i Hercegovina figurira pod rednim brojem 1 u Gelbardovom opisu radnog mesta i na tu temu - sumirajuci dvogodisnji bilans tekuceg mirovnog procesa - on je prekjuce, u razgovoru s grupom stranih dopisnika u Vasingtonu, za pocetak generalno ponovio ocene koje su se s americke strane cule vec pre petnaestak dana, prilikom Klintonove posete Sarajevu. A to je: da je Dejtonski mirovni ugovor profunkcionisao i poceo da nize uspehe (mada ima i nekih ozbiljnih kasnjenja u realizaciji tzv. civilnog dela sporazuma), da su u jednom delu BiH postignuti cak i "dramaticni rezultati" na ekonomskom planu, da je Hrvatska ucinila znacajan iskorak u saradnji s Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine - kao i da se Republika Srpska izdvaja tu, s druge strane, kao entitet koji se na jednom delu te svoje teritorije, iz sve snage, odupire mirovnom procesu i, uopste, obavezama prihvacenim decembra 1995.

“Zbog pritiska klike sa Pala, koja se opire prakticno svim kljucnim odredbama mirovnog ugovora, narod u Republici Srpskoj izlozen je i dalje patnjama, nemastini i sad vec upadljivom ekonomskom zaostajanju u odnosu na Bosansku Federaciju" - rekao je Gelbard tim povodom, izrazavajuci ocekivanja da ce tekuce formiranje nove vlade RS otvoriti prolaz za realizaciju nekih veoma znacajnih dosadasnjih inicijativa i probijanje pre svega ekonomske blokade u koju su bosanski Srbi dovedeni politikom prokaradzicevskog rukovodstva.

Hrvatska i Jugoslavija: Neispunjena dejtonska uloga

“Mislimo da, u razlicitom stepenu, ove dve drzave dosad nisu ispunile ono sto se od njih ocekivalo. Hrvatska je povremeno davala veliki doprinos, kao sto je to nedavno bio slucaj sa obezbedjivanjem odlaska u Hag deset bosanskih Hrvata, optuzenih za ratne zlocine. To smatramo izuzetno vaznim korakom i pozitivnom demonstracijom zainteresovanosti hrvatske vlade i predsednika Tudjmana za realizaciju dejtonskog ugovora" - culo se na tu temu od Roberta Gelbarda, uz odredjeno pratece priznanje Zagrebu za podsticanje bosanskohrvatskog rukovodstva da “odigraju pozitivnu ulogu u primeni Dejtona", ali i konstataciju da je na tom terenu “moglo da se ucini i vise od ovoga sto je dosad postignuto", pre svega u potpunoj eliminaciji preostalih drzavnih institucija iz nekadasnje Herceg-Bosne “kojima vise nema mesta u novoj Bosanskoj Federaciji".

Sto se tice SR Jugoslavije (pri cemu je bilo ocigledno da se govori iskljucivo o Srbiji), Robert Gelbard izneo nam je, za pocetak, generalnu ocenu Klintonove administracije da je iz Beograda dosad pruzana “manja podrska" Dejtonskom mirovnom ugovoru nego sto je to slucaj sa Zagrebom. Konkretno, americki izaslanik rekao nam je tim povodom i sledece:

“Smatramo da je potrebno da predsednik SRJ Slobodan Milosevic odigra izuzetno vaznu ulogu u obezbedjivanju da bosanski Srbi slede i ispunjavaju sve odredbe Dejtona. Imali smo priliku da se uverimo da Srbi u Bosni od ovog procesa ocekuju vise nego sto sad imaju. Veoma je jasno da oni pate, zbog toga sto paljansko rukovodstvo SDS nije, prakticno, spremno da prihvati nijedan aspekt Dejtonskog ugovora. Narod je o tome rekao svoju rec na nedavnim parlamentarnim izborima, kad je znacajno smanjena podrska vladajucoj SDS cime je znacajno izmenjena politicka panorama u Republici Srpskoj... Sve u svemu, potrebno je da predsednik Milosevic ucini vise nego dosad - kako oko demokratizacije, tako i u primeni dejtonske realnosti".

Nagovestavajuci pravce buduceg glavnog angazovanja SAD na realizaciji mirovnog procesa u BiH, Gelbard je izdvojio povratak izbeglica i raseljenih lica. Pri tome, on je posebno izneo iscekivanja da ce godine 1998. i 1999. biti godine povratka “manjinskih izbeglica", u oblastima u kojima pripadnici druge nacionalnosti sad cine vecinu - upozoravajuci da je to sto se toga tice, situacija prilicno nepovoljna i u BF i u RS.

Uz vise puta isticanje hrvatskog primera sa nedavno ekspedovanom desetorkom u Hag (uz argument da ekspres oslobadjanje odgovornosti i pustanje na slobodu trojice optuzenih negira tezu o politickom profilu i neobjektivnosti Haskog suda), Klintonov izaslanik posebno je ukazao u ovom vasingtonskom susretu i na potrebu da svi preostali optuzeni za ratne zlocine iz Republike Srpske, Hrvatske i Jugoslavije budu bespogovorno izruceni Medjunarodnom tribunalu. Na tu temu - kako je najavio - Gelbard ce od nedelje imati nove razgovore sa Krajisnikom u Sarajevu i sa Plavsickom u Banjaluci, kao i potom sa Milosevicem u Beogradu.

Crna Gora: Maksimalna podrska Djukanovicu, ozbiljno upozorenje Bulatovicu

“SAD su zadrzale veliki interes za Crnu Goru. Veoma smo obradovani demokratskim izborom predsednika Djukanovica. Radujemo se njegovoj inauguraciji kao i njegovoj javno i privatno izrazenoj odlucnosti da istraje u nameri da modernizuje i privatizuje odredjene sektore ekonomije, kao i da izvrsi demokratizaciju. S druge strane, veoma smo zabrinuti zbog nagovestaja koji se cuju o mogucem nasilju, kojim se preti od strane sadasnjeg predsednika Bulatovica, koji je porazen na nedavnim izborima. SAD smatraju da je apsolutno od najvece vaznosti da se u Crnoj Gori obezbedi 15. januara mirna predsednicka tranzicija" - rekao nam je tim povodom ambasador Gelbard, upozoravajuci na “duboku zabrinutost" americke administracije, kao i na “ozbiljne posledice" do kojih bi neminovno dovelo eventualno nasilje ili neke druge aktivnosti koje bi ovih nailazecih dana omele mirnu primopredaju predsednicke vlasti izmedju Mila Djukanovica i Momira Bulatovica.

Kroz nedelju dana, sef americke diplomatske misije u Beogradu Ricard Majls predstavljace Klintonovu administraciju na inauguraciji novog predsednika Crne Gore. Robert Gelbard nam je, u prekjucerasnjem razgovoru, izneo svoje zaljenje sto ga neizbezna sluzbena obaveza u Vukovaru sprecava da 15. januara i on prisustvuje Djukanovicevom ustolicenju na Cetinju. Umesto toga - kako je rekao, da bi na taj nacin demonstrirao podrsku vlade SAD novom predsedniku Crne Gore i njegovim opredeljenjima - on ce se (posle boravka u Bosni) sastati sa Milom Djukanovicem u Podgorici, s tim sto u ovom trenutku nije poznato da li ce to biti pre ili posle razgovora sa Milosevicem u Beogradu.

Americki dijalog sa novim crnogorskim predsednikom, inace - kako se ovde najavljuje - nastavice se uskoro na vasingtonskom terenu. Americki Kongres pozvao je Mila Djukanovica jos pre par meseci da poseti SAD, s tim sto bi se, kako stvari idu, moglo ocekivati da ta poseta bude realizovana u vrlo bliskoj buducnosti, kao i da gostu iz Podgorice ne budu domacini samo kongresmeni i senatori sa Kapitol Hila.

Kosovo: Neophodan dijalog, opasna senka terorizma

Prema izjavi americkog mirovnog nadzornika za bivsu Jugoslaviju, apsolutno je neohodan dijalog o polozaju albanskog stanovnistva na Kosovu - i to dijalog, kako je naglasio, koji ce otpoceti srpska strana kako bi se otvorio izlaz iz krize koja preti “ozbiljnim posledicama i na sirem balkanskom prostoru". Resavanje problema na Kosovu - kako je i ovom prilikom podsetio Gelbard - zauzima veoma visoko mesto na listi spoljnopolitickih prioriteta SAD i predstavlja, kao takvo, jedan od poznatih americkih uslova Milosevicu za skidanje “spoljnog zida" medjunarodnih sankcija prema SRJ (ta lista takodje obuhvata podrsku sprovodjenju svih odredaba Mirovnog ugovora iz Dejtona, punu saradnju sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine, resavanje svih pitanja sukcesije bivse SFRJ, kao i demokratizaciju u Srbiji, na osnovu preporuka Gonsalesove komisije OEBS).

Analizirajuci sadasnju situaciju na Kosovu i govoreci o perspektivama za njeno prevazilazenje - konkretno u svetlu najnovijeg pojavljivanja na sceni novoformirane albanske militantne organizacije Oslobodilacka vojska Kosova (OVK) - americki izaslanik je, pored ostalog, rekao i sledece:

“Vlada SAD odlucno je i totalno protiv svakog trazenja nasilnog resenja za ove probleme. Takozvana OVK predstavlja grupu koja bi trebalo da bude izuzetno oprezna, kad je rec o onome sto cini i o onome sto navodno namerava da cini. OVK se izlaze riziku da od strane vlade SAD bude oznacena kao teroristicka organizacija. Kao sto je poznato, mi se snazno protivimo svakoj teroristickoj aktivnosti. Smatramo da je obaveza Slobodana Milosevica i ostalih lidera SRJ da otpocnu ozbiljan, produktivan dijalog sa liderima kosovskih Albanaca. Ako to ne ucine, to ce jedino rezultirati radikalizacijom na Kosovu, a dobar primer za to predstavlja nesprovodjenje sporazuma o obrazovanju na Kosovu. Mislim da su albanski studenti pokazali izvanrednu uzdrzanost i veliku kreativnost u svojim mirnim demonstracijama ovih poslednjih meseci. U razgovorima koje smo imali s njihovim liderima, najozbiljnije smo ih upozorili da u tom protestu izbegavaju svako nasilje, jer ce, u protivnom, odmah ostati bez podrske SAD... Od obe strane mi trazimo maksimalnu uzdrzanost, uz obavezu da se uspostavi dijalog i na taj nacin zapocne priblizavanje albanskog i srpskog naroda. Tesko je odgovoriti na pitanje koliko su i albanski lideri sa Kosova spremni na dijalog sa Srbima. Medju njima postoji veoma mnogo nesporazuma i odsustva kontakata. Nastojacu, prilikom ove nailazece posete, da s njima i o tome razgovaram."