SOCIJALDEMOKRATSKA PARTIJA KOSOVA O PISMU PATRIJARHA PAVLA ALBANSKIM STUDENTIMA

Neprilicno je i neukusno da duhovni vodj jednog naroda bude orudje dnevne politike i politicke borbe - kaze se u saopstenju SPK

Pristina. - Prijatno iznenadjeni novim, promenjenim tonom pa i prilazom, mada na pogresnim premisama koje ne odgovaraju kosovskoj realnosti, mislimo da bi, u stvari, srpska vlast trebalo da bude prava adresa pisma patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Pavla.

Naravno, izjasnjavanje gospodina Pavla povodom nicim opravdane represije nad mirnim protestom albanskih studenata, i njegova tvrdnja da je tuci i hapsiti studente tesko ogresenje o cast zemlje (koja naravno to cini), jeste bez sumnje vredno postovanja.

Albanski narod je godinama s pravom ocekivao, ne samo od patrijarha Srpske pravoslavne crkve, pravu rec kada je poubijana nasa mladost i prolivena krv nase dece na ulicama Kosova i zbog uvis podignuta dva prsta i klicanju demokratiji, i zbog javnog ali mirnog i civilizovanog izrazavanja politicke volje preko dva miliona ljudi.

Ali u najmanju je ruku neukusno, i nedolicno duhovnom, verskom vodji jednoga naroda, da odmah iza zakasnelih, mada pravednih reci, procuri providna ucena u liku pitanja "verujem, u rec vas, mladih ljudi od ideala i casti, ali se pitam kako zamisljate svoj povratak u zgrade drzavnog univerziteta kada ne priznajete drzavu ciji je to univerzitet?"

Da li to znaci da Patrijarh zagovara i odobrava sprovedenu strategiju srpskog rezima, prema kojoj je trebalo Albance terati van sistema i institucija, da bi jednoga lepog dana, kada za to dodje vreme, njih ucenio, tako sto bi im se u zamenu za odustajanje o resenja statusa, odnosno njegovim prejudiciranjem, "odobrio" povratak u skole i druge institucije.

A duhovni vodja jednog naroda se ne bi smeo cak ni ulagivati jednoj buducoj demokratskijoj vlasti, koja ce, bez sumnje, sutra voditi Srbiju, a jos manje biti orudje dnevne politike i politicke borbe. Deleci misljenje patrijarha Pavla, da je nevolja sto se na izmene gleda kao na odmeravanje snaga, umesto razumnog realnog suceljavanja razloga i razlika, dodali bismo da oni koji bi, da im prodju nekakvi racuni povodom Kosova i prseci se odnosom snaga, zaboravljaju da se volja jednog naroda ne moze ukrotiti, zarobiti, ucutkati nikakvom silom, niti sugestijama svetskih mocnika.

Kao sto srpskom narodu pripada pravo na samoopredeljenje, i na pravedno resenje svog neresenog nacionalnog pitanja, ta ista prava pripadaju i albanskom narodu. A kada se meri istim arsinima, dogovori i resenja su uvek moguci bez krvi, bola i suza.

Reci nekog umnog drzavnika neke zemlje, na koje se gospodin Pavle verovatno neprecizno poziva u pismu, a koji mu je rekao da do rata ne bi doslo kada bi Srbima u Hrvatskoj bio priznat ma i jedan deo autonomnih prava koja su bila dodeljena Albancima na Kosovu, ne ulivaju puno nade u buducnost srpskih jednakih arsina.

To bi valjda trebalo da znaci da se Albancima prava dodeljuju i poklanjaju dok ta ista prava Srbima pripadaju, priznaju ili osporavaju! Kao sto se Srbima, eto, moze da po potrebi masu cas istorijskim i cas etnickim pravom!

A politika razlicitih arsina, koja je Srbiju dugo nosila, napokon je jasno otkrila i pokazala, kako mada kasno priznaje i sam patrijarh SPC gospodin Pavle, da je od jednoumlja politicke ideologije opasnije nacionalno jednoumlje, u koje nas je, kako sam kaze, uverio nedavni rat.