NOVI ALBUMI: ZDRAVKO COLIC "KAD BI MOJA BILA" (KOMUNA CD163)

Sest i po godina je proslo od poslednjeg albuma Zdravka Colica "Da ti kazem sta mi je", verovatno poslednje velike ploce prosle Jugoslavije. Novi album "Kad bi moja bila" koji se pre desetak dana pojavio na trzistu, na taj nacin predstavlja i svez start nekadasnje najvece pop zvezde u novim, bitno promenjenim okolnostima. Deset novih pesama realizovano je pod producentskim i autorskim nadzorom Gorana Bregovica. Sazeta ocena bi bila da je Colic ovoga puta ponudio neujednacenu muzicku papazijaniju, kuvanu na raznim geografskim sirinama...

Za karijeru Zdravka Colica tokom sedamdesetih i osamdesetih godina najznacajniji autor/kompozitor/producent bez sumnje je bio Kornelije Bata Kovac. Takodje se moze reci da je i za samog Kovaca Colic bio idealan pevac. Ovaj tandem je zapravo postavio standarde jugoslovenske pop skole u svakom smislu - od kompozicija, preko produkcije do interpretacije. Bilo je tu i etno tragova i nijansi, ali je Colic definitivno bio simbol autenticnog Jugo-pop zvuka, koji je po mnogo cemu dostizao evropske standarde.

Colic je vec negde pred kraj sedamdesetih u svoj stvaralacki tim uvrstio i Gorana Bregovica, drugara i lidera najuspesnije jugoslovenske rock grupe svih vremena. Tokom osamdesetih je njegova karijera nastavila uzlazni tok, jer su upravo autorski kontrast i zdrava konkurencija izmedju Kovaca i Bregovica donosili svezinu Colicevoj pojavi u celini.

U medjuvremenu se desilo sta se desilo sa Colicevim gradom i zavicajem, sto je prouzrokovalo duboke promene kako u njemu samom, tako i u celom konceptu posla kojim se bavi. Tokom tragicnih godina Colic je cutao, krio se od reflektora medija i pripremao za novi pocetak, ovoga puta ponovo u Jugoslaviji, ali skracenoj i drugacijoj. Za to vreme njegov pajtas Bregovic je prevazisao lokalne okvire i postizao velike uspehe sa filmskom muzikom, reklamnim spotovima, neobicnim koncertima i zvukovima koji su sarmirali, ili mozda sokirali Evropu...

Pripreme, odnosno rad na albumu "Kad bi moja bila" bile su duge i pod velom misterije. Od raznih autora su dobijane i preslusavane pesme i tekstovi, da bi konacni odabir vrsio tim u sastavu Colic-Bregovic- Marina Tucakovic. Njihovim imenima je potpisan i ceo materijal na ploci, uz nekoliko tekstova i par melodija sa strane. Upadljiv je izostanak Kornelija Bate Kovaca, njegovog iskustva, aranzerske rafiniranosti i pre svega kompozitorske snage. Zbog toga album "Kad bi moja bila" nikada nece moci da stane u red Colicevih vrhunskih ostvarenja.

Bregoviceva fasciniranost zvukovima i folklorom Balkana, Srednjeg istoka i Afrike vidljiva je na Colicevoj ploci toliko, da zapravo celu pricu prebacuje na teren etnomuzikologije, politike i svega drugog, samo ne pop muzike, sto ova ploca treba da bude. U tome je najveci problem konceptualizacije, a ne same egzekucije pesama. Manipulacija raznim politickim, religioznim, folklornim i muzickim simbolima bila je tako korisna za karijeru Bregovica i njegove grupe, ali Colicu kao cistom, umivenom i zaokruzenom pop simbolu to zapravo smeta. Koplja ce se lomiti oko toga da li Coliceva ploca propagira iranski, alzirski ili turski melos, odnosno da li je to patriotski ili ne.

Cinjenice su sledece: od deset pesama, dve su pristojni pop singlovi ("Ajde, ajde Jasmina" i "I sta te briga sta ja radim"), balade su "tanke" i skrivene iza grandioznih aranzmana, a zavrsna numera albuma "Majsko sunce" je prvoklasni narodnjak za festival "Ilidza '98". Najbolja numera cele ploce je "Tabakera", koja je premijeru imala kao deo muzike koju je Bregovic komponovao za film "Underground". Ovde ona dobija novi zivot, uz odlican aranzman, ali uprkos vise nego pateticnom i banalnom tekstu.

U tekstualnom smislu su dva teksta Momcila Bajagica vispreni, puni duha i odgovarajuci za kontekst, a na moment su dobri i tekstovi Ljilje Jorgovanovic i izvesne Andrijane, nad kojima su Marina Tucakovic i Goran Bregovic ocigledno pravili intervencije. Tekstovi Gorana Bregovica su reciklaza njegovih dobro znanih klisea, dok je Marina Tucakovic po obicaju zanatski precizna, ali umetnicki isprazna. Totalni promasaji su numere poput "Cini ti se grmi" (sa citatima iz makedonske pesme "Zajko kokorajko") i "velika" balada "Melanholija" koja je katastrofalno produkcijski resena, sa Colicevim glasom na granici mucenja...

Iznenadjuje vrlo lose graficko resenje omota, kao i siromasan propratni tekst, koji sturo nabraja saradnike na ploci. Fotografije za omot je pravio izvikani Dejan Milicevic, koji mozda pravi dobre spotove po kic ukusu pevaca narodne muzike. Ovde se pokazalo da rad sa Colicem kao najvecom pop zvezdom ovog podneblja ipak treba prepustiti nekome ko to ume i pre svega kulturoloski razume i oseca. Sve u svemu, Colic ce sa albumom "Kad bi moja bila" ponovo poceti aktivno da radi, ali ce morati da dobro promisli kuda dalje. Skoro tri decenije rada svuda omiljeni ljudski kvaliteti i evidentne glasovne mogucnosti su garancija da on nikada nece propasti, ali se od najboljeg uvek ocekuje vise i bolje. Ovoga puta zapravo ni sam Colic nije znao gde ce - ka mnogo izdasnijoj ((citaj platezno sposobnijoj) narodnjackoj sceni, ili svojom utabanom pop stazom. Egzistencijalna realnost je, cini se, uticala na njegove umetnicke izbore.

Srdjan D. Stojanovic