KAKO CE SE TROSITI OVOGODISNJI BUDZET GRADA

Potpuna rekonstrukcija morace da saceka bolja vremena

U okviru programa Zavoda za izgradnju grada za ovu godinu, koji iznosi 380 miliona dinara, najvise novca planirano je da se utrosi na odrzavanje vitalnih funkcija grada. Time se, po recima predsednika Izvrsnog odbora Caslava Popovica, ponavlja proslogodisnja praksa odrzavanja i razvoja komunalnih sistema, sto i dalje mora biti prioritetna gradska investicija, bez obzira sto postoji jos sijaset neophodnih radova. Jedan od njih je i rekonstrukcija Mosta Slobode.

Najnoviji i najlepsi novosadski most izgradjen je na klizistu, koje ga ugrozava, ali je, srecom, jos uvek bezbedan za saobracaj. Deo novca iz ovogodisnjeg plana Zavoda za izgradnju grada utrosice se za rekonstrukciju Mosta Slobode, a potpuna rekonstrukcija ce morati da saceka srecnija i bogatija vremena. Preopterecenje dva novosadska mosta i davnasnja zelja Novosadjana da se Novi Sad prosiri i na padine Fruske Gore, uslovila je osamdesetih godina izgradnju Mosta slobode, remek-dela, koji je u svojoj klasi drugi po velicini u svetu. Projektovao ga je Nikola Hajdin, a izvodjac radova je bila "Mostogradnja" iz Beograda uz saradnju nekih madjarskih i svajcarskih gradjevinskih preduzeca. Ukupna duzina mosta iznosi 1.312 metara sa dva stuba visoka 60 metara i kosim zategama, a sirina mosta je 27,6 metara. Izlaz na sremsku stranu je izveden u vidu dve tunelske cevi, dok se saobracaj preko mosta odvija na tri trake u oba smera, uz pesacke staze i sigurnosni pojas. Most je izgradjen u krivini reke, a konstrukcija koja je teska 9.700 tona spajana je od gotovih varenih delova. Glavni raspon izmedju stubova iznosi 361 metar, a zatege se sastoje od 48 celicnih uzadi, kosih po sredini mosta. Most je pusten u saobracaj 23. oktobra na dan oslobodjenja Novog Sada i 40-godisnjice ustanka naroda i narodnosti Jugoslavije.

B. Opranovic