REC PLUS: ELIZABETA SELEVA, PROFESOR KOMPARATIVNE KNJIZEVNOSTI NA SKOPSKOM UNIVERZITETU

Za razliku od srpske, makedonska knjizevnost pripada kulturi koja broji dva miliona stanovnika i osudjena je na to da ima vise heterogenih formacija, tako da se ne mogu uhvatiti neke strogo profilisane tendencije. Medjutim, mislim da postoji problem koji vazi za sve balkanske literature: precutna polemika izmedju poetika starije generacije koja je zivela i radila pod nekim drugim okolnostima sa sasvim drugim estetskim kriterijumima, merilima i ukusima i ove nove generacije. Dakle, generacije koja je osudjena na dubinsko radikalno preispitivanje svojih pre svega zivotnih, a onda i kreativnih polazista i nacela. Mogu reci da postoje tendencije onoga sto se desava i u drugim juznoslovenskim zemljama, a to je postmodernisticka poetika. Dakle, na prvi pogled paradoksalno, ali duboko opravdano, s obzirom na epohu u kojoj zivimo, ispisivanje poetike tisine, intermedijalne poetike, eklekticizma, intertekstualnosti, multimedijalnosti. A paralelno s tim postoji stara realisticka tradicija, nazalost poduprta nekim konjukturnim zahtevima koji se ne ticu strogo literature vec imaju veze sa onim sto se na ideoloskom, politickom i drugom planu zbiva oko nas. Tako da i ta literatura uziva siru podrsku, jer se pretvara i predstavlja instrument potvrde nacionalnog identiteta, sto je vrlo delikatno pitanje. Da li se juznoamericka proza definise na nekom strogo nacionalnom kriterijumu ili je rec o jednom kulturnom kodu i kontekstu koji je zajednicki svim tim latinoamerickim literaturama i zemljama?

Niko nije sprecen da sebe izrazi i potvrdi, s tim da kao i u drugim balkanskim sredinama kod nas vlada izvesna gerontokratija - da se saceka da autor napuni dobrih 45 godina pa da predje atribuciju mlad pisac. U tom smislu cela balkanska scena nalikuje na veliku balkansku citaonicu.

Desava se neki preokret medju citaocima, neka radoznalost se javlja i obnavlja. Mozda je to vrsta eskapizma protiv nove ere tranzicije gde smo surovo suoceni s predominacijom materijalnih kvaliteta, statusnih simbola i vrednosti koje su nekreativne. Drugi razlog je sto je bas ovo vreme krize pravi izazov da se u duhovnom smislu ojacamo i da izvore vrednosti nadjemo tamo gde se mozda nije ocekivalo, s obzirom na dominaciju elektronike, kompjuterskih sistema. A rec je mozda o novoj generaciji koja je spremna na tu provokaciju, izazov, koja ne zeli da zaostane u vremenu i prostoru.

R. S.