ISTRAZIVANJA O SEBI I DRUGIMA

Psiholozi dr Dragan Popadic i dr Miklos Biro sproveli su istrazivanje na uzorku od 400 ispitanika iz svih regiona u Srbiji sem Kosova

Srbi imaju veoma dobro misljenje o Madjarima i Makedoncima, a krajnje rdjavo o Albancima. Madjare i Makedonce uvazavaju mnogo vise cak i od Crnogoraca, dok za Albance nemaju nijednu dobru rec. Takav zakljucak sledi na osnovu ispitivanja javnog mnjenja koje su nedavno sproveli psiholozi dr Dragan Popadic i dr Miklos Biro.

Istrazivanje sta gradjani Srbije misle o pripadnicima sopstvenog naroda i narodima susednih drzava obavljeno je na reprezentativnom uzorku od 400 ispitanika iz svih regiona Srbije, sem Kosova. Ispitanici su pripadnike svakog naroda ocenjivali na osnovu 15 ponudjenih osobina koje su se kretale od pozitivnog do negativnog pola. Projekat je finansirao Fond za otvoreno drustvo.

Rezultati istrazivanja su pokazali da gradjani Srbije imaju veoma izgradjene stereotipe o sebi i drugim narodima iz svog najblizeg okruzenja. Ispostavilo se da najbolje misljenje Srbi imaju o sebi, i to gotovo po svim ispitanim osobinama. Slede zatim Madjari pa Makedonci. I jedni i drugi su veoma pozitivno ocenjeni, bez negativnih poena.

Hrvati su dobijali ili izrazito negativne ili izrazito pozitivne ocene. Albancima i Muslimanima je pripisano ubedljivo najvise negativnih osobina. O Rumunima i Bugarima se, opet, tesko moze govoriti kao o narodima o kojima su ovde izgradjeni neki stereotipi.

Najgore su prosli Albanci. Opisani su kao prljavi, necivilizovani, glupi i neprijateljski raspolozeni prema drugim narodima. Za njih nije pronadjena ni jedna jedina pozitivna osobina. Ni Muslimani nisu mnogo bolje ocenjeni. Oni su necivilizovani, prevrtljivi, prljavi i mrze druge narode. Kao pozitivna osobina pripisuje im se jedino gostoljubivost.

Pojedinim narodima se pripisuju odredjene karakteristicne osobine. Tako se, na primer, vrednima smatraju Slovenci, Madjari, Hrvati i Srbi, a lenjima Crnogorci, Muslimani i Albanci. Pametni su Slovenci, Srbi, Madjari i Hrvati. Glupi su Albanci i Muslimani. Osecajni su Srbi i Makedonci. Bezosecajni su Slovenci i Hrvati. Iskreni su Srbi, a neiskreni Albanci, Hrvati i Muslimani. Posteni su Srbi, Crnogorci, Madjari i Makedonci, a neposteni su Hrvati. Kulturni su Slovenci, Madjari i Hrvati, a nekulturni Albanci i Muslimani. Cisti su Slovenci, Madjari, Hrvati i Srbi, a prljavi Albanci, Muslimani i Rumuni. Nesebicni su Srbi, a sebicni Hrvati, Slovenci i Albanci. Miroljubivi su Makedonci, Srbi i Madjari, a ratoborni Hrvati, Albanci i Crnogorci. Druge narode vole Srbi, a mrze ih Albanci, Hrvati i Muslimani.

Crnogorcima, Srbima i Madjarima se jos pripisuje da su ponosni, a Srbima, Makedoncima, Madjarima i Muslimanima da su gostoljubivi.

Stereotipske predstave o pojedinim narodima zavise, po recima dr Dragana Popadica, jednim delom od stepena obrazovanja i autoritarnosti anketiranih (sto nize obrazovanje i visa autoritarnost - negativniji stereotipi), a drugim od aktuelnog konflikta sa odredjenim narodom. Najekstremniji stavovi su dobijeni u odnosu na narode sa kojima je nedavno vodjen rat na prostoru bivse Jugoslavije (Hrvati i Muslimani) ili sa kojima trenutno postoji neki konflikt (Albanci).

"Snazno izrazeni negativni stereotipi govore o spremnosti na distancu i neprijateljsko ponasanje. Oni pokazuju da postoji mala mogucnost za priblizavanje sukobljenih naroda i razresavanje postojecih konflikata. Kako da radimo na pomirenju i kompromisu sa narodom za koji nemamo lepih reci i mislimo jedino da je prljav, glup, nekulturan, lenj, sebican i neiskren", pita se Popadic. S druge strane, opet, toliko precenjivanje osobina sopstvenog naroda jasno govori da mi jos uvek nismo napustili samozavaravajucu ideju o "nebeskom narodu".

Po misljenju dr Miklosa Biroa, cinjenica da Srbi imaju veoma lepo misljenje i najmanju etnicku distancu prema Madjarima i Makedoncima (sto su pokazala i mnoga druga istrazivanja) mogla bi da posluzi vlastima u Beogradu kao podsticaj da preduzmu korake u pravcu jacanja dobrosusedskih odnosa sa tim zemljama i otklanjanja svih preostalih spornih pitanja koja opterecuju te odnose. Pogotovo sto su granice tih zemalja poslednjih godina bile za Jugoslaviju jedini izlaz u svet.

Jan Briza