NBJ OBECALA, ALI NE POVLACI VISAK DINARA

Vlast se pohvalila da su preduzeca, koja su lane dobila devizne kredite za proizvodnju i izvoz, uglavnom vratila ove pozajmice. Kolektivi koji su to ucinili samo su sa drzavom razmenili papire - dobili su ponovo kredite za novi ciklus proizvodnje, bez cega ga ne bi mogli ni pokrenuti

Bojana Jager

Postnovogodisnji porast crnog deviznog kursa, nadlezni (koji su se vidno ucutali i vise ne obecavaju da ce uspeti da ga smanje) objasnjavaju "sezonskim oscilacijama", koje se uvek dogadjaju oko ovih praznika. To ujedno znaci da nece biti menjana ni sadasnja taktika - posto se ocekuje da ce novu vladu sastavljati isti mandatar, upuceni prognoziraju da ce se ona baviti zadrzavanjem "stabilnosti u nestabilnim uslovima".

Kako "Nasa Borba" saznaje, preracunavanje sta bi donela eventualna devalvacija, kojim su se bavili kreatori ekonomske politike, ubedilo ih je da bi u postojecim okolnostima jedini njen siguran efekat bio povecanje prihoda saveznog budzeta od carina (s obzirom da bi se povecala osnovica uvoznih cena), a defekt bi bio sto bi spirala inflacije ubrzo istopila i te prihode.

Javna je tajna da su neki ekonomisti bliski vladi jos u oktobru lane savetovali korekciju kursa i prelaz na kontrolisani fluktuirajuci devizni kurs, sto nije bilo uvazeno, jer izmedju ostalog nije bilo zgodno da se povlascenima oduzme mogucnost da jeftinije kupuju devize i na tome upravo na kraju prosle poslovne godine dobro zarade. Desilo se, medjutim, bas ono na sta su ovi strucnjaci upozoravali - devizne rezerve su se istopile na nivo dvomesecnog uvoza, a novih deviza nema da bi se mogle sada upotrebiti za odbranu deviznog kursa. Na taj nacin Centralna banka jednostavno ne moze da povuce dinare i sada se beru kiseli plodovi politike u kojoj je u prosloj godini bio planiran porast novcane mase od 13 odsto, a ostvaren je sa preko 80 odsto.

Pred kraj 1997. politicari po duznosti su izasli u javnost sa bombasticnom najavom da ce u prvom tromesecju ove godine novcana masa biti smanjena za najmanje 20 odsto. Ko se iole razume u ekonomske prilike tvrdi da je to podjednako apsurdno obecanje, kao i ono o nultoj inflaciji. Najpre zato sto su budzeti prazni, a tekuce potrebe velike. Kako se to resava videlo se u decembru lane, kada je ponovo emitovan novac preko bankarskog sistema za isplate penzija i plata u javnom sektoru. Saniranje tog prednovogodisnjeg udara i popuna minusa imace na startu ove godine za posledicu pritisak na banke da smanje svoju kreditnu aktivnost. A to znaci da ce privreda, koja ionako nema obrtnih sredstava, imati jos manje para za normalno poslovanje.

Kada bi zaista doslo do veceg povlacenja novca (pod pretpostavkom da Centralna banka za to ima i neke instrumente na raspolaganju, kao sto ih nema), to bi prouzrokovalo kolaps u privredi i u javnim rashodima. Smanjenje ovih drugih bilo bi prva najava da se pomenuta pretnja o redukciji novcane mase zaista namerava ostvariti.Trenutno su sve nominalne velicine iznad realnih mogucnosti, a kako proizvodnja i izvoz ne mogu da se podignu na taj nivo, postepeno se adaptiraju cene i devizni kurs. Stvar jos uvek ide sa zadrskom, jer jos ima uvoznih roba i jer se na razlicitim nivoima kontrole nalazi oko 60 odsto cena upozorava, dr Miroljub Labus.

Ova godina je uostalom zapocela sa taksama, poskupljenjem komunalija i grejanja, novim ocitavanjem potrosnje vode, koje u stvari maskira poskupljenje, najavama mnogih novih poskupljenja i slicno. Spirala porasta kursa i cena se zavrtela i u sadasnje cene je vec ugradjen sticovani kurs od 5,5 dinara za marku.

- Rast deviznog kursa se stalno vezuje za novcanu masu, ali on zavisi od ukupnih privrednih okolnosti, medju kojima su snazna inflatorna ocekivanja u privredi samo posledica. Rast gubitaka i povecane troskove poslovanja i rashode preduzeca mogu da pokriju samo vecim prihodima od povecanih cena. To ce opet pritiskati na porast plata, one nazad na cene i devizni kurs. Uostalom, fakticka devalvacija se vec dogodila, s obzirom da je crni kurs danas 60 odsto iznad zvanicnog, objasnjava dr Jovan Rankovic.