Sreda, 7. januar 1998.

POSLEDNJE PREGRUPISAVANJE SNAGA U PARLAMENTU SRJ

Korak do promene Saveznog ustava

U Vecu gradjana moguce “namicanje" neophodne dvotrecinske vecine. U Vecu republika nedostaje samo jedan poslanik

Parlament u sluzbi predsednika: Skupstina SRJ

Predsednik federalne drzave Slobodan Milosevic sve je blizi ostvarenju uslova za nameravane promene Ustava SRJ i jacanje sopstvene funkcije, pokazuju najnovije racunice iz saveznog parlamenta. Nakon najnovijih politickih pregrupisavanja, naime, smetnju planiranom krojenju predsednicke funkcije po Milosevicevoj meri (ukoliko ne dodje do nekog novog tesko predvidivog manevra) mogao bi predstavljati samo jedan poslanik Veca republika Savezne skupstine.

Neophodan preduslov za jacanje polozaja na kome se Milosevic trenutno nalazi, podsetimo, jeste uvodjenje ustavne odredbe kojom se predsednik savezne drzave bira na neposrednim izborima, a za to je potrebna dvotrecinska vecina poslanika oba veca Savezne skupstine.

U Vecu gradjana, po svemu sudeci, nakon proslonedeljnog oduzimanja poslanickih mandata clanovima Narodne stranke Novaka Kilibarde, taj uslov nece biti vise tesko ostvariti. Dvotrecinsku vecinu u tom Vecu cini 92 poslanika (od ukupno 138), a vec unapred se moze znati da ce zeljene ustavne promene podrzati njih 84 - prema trenutnom rasporedu snaga, levoj koaliciji (SPS, JUL, ND) pripada 64 mandata, Bulatovicevom krilu DPS Crne Gore 12, a Narodnoj stranci Bozidara Bojovica osam.

Za ostvarenje Milosevicevih predsednickih zelja bice potrebna saglasnost jos osam poslanika koji bi mogli biti pronadjeni medju clanovima Srpske radikalne stranke (kojih ima 16), ili Srpskog pokreta obnove (trenutno ima 12 verifikovanih mandata, a postoji i velika verovatnoca da trenutno neraspodeljena cetiri mandata bivse koalicije “Zajedno" pripadnu bas toj stranci).

Za sta je potrebna dvotrecinska vecina

Prema postojecem Ustavu SRJ, dvotrecinska vecina glasova saveznih poslanika u oba skupstinska veca neophodna je za donosenje saveznih zakona o zastavi, grbu i himni; izboru saveznih poslanika za Vece gradjana; izboru predsednika Republike; Saveznom sudu; Saveznom drzavnom tuzilastvu; organizaciji Saveznog ustavnog suda, postupku pred tim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka.

Saglasnost jedne ili obe pomenute stranke bice, po svemu sudeci neophodna, jer trenutna politicka raspolozenja ostalih stranaka u Vecu gradjana ne nude velike sanse da bi se od njihovih poslanika moglo nakupiti potrebnih osam glasova: rec je o osam clanova Djukanovicevog krila DPS, sest do deset poslanika “ostatka" koalicije “Zajedno" (DS, DSS, DC, GSS), tri poslanika Saveza vojvodjanskih Madjara, dva iz koalicije “Vojvodina" i po jednom predstavniku “Liste za Sandzak dr Sulejman Ugljanin", Socijaldemokratske partije Crne Gore i Stranke demokratske akcije Crne Gore.

Nesto je slozenija situacija u Vecu republika, koje trenutno, nakon oduzimanja mandata Bozidaru Bojovicu (od strane Skupstine Crne Gore), cini 39 poslanika. Po Ustavu, medjutim, to Vece cini po 20 poslanika iz obe republike clanice federacije, tako da dvotrecinsku vecinu cini 27 poslanika.

Dok je sastav crnogorske delegacije manje-vise jasan (cini je osam pripadnika Djukanovicevog krila DPS, sest “Bulatovicevaca", cetiri “Kilibardina narodnjaka" i jedan predstavnik SDA Crne Gore), raspored snaga u timu iz Srbije jos uvek je nepoznat. U iscekivanju odluke Skupstine Srbije, najcesce se mogu cuti “pouzdane informacije" prema kojima bi stolice u Saveznom parlamentu trebalo da budu rezervisane za devet pripadnika leve koalicije, sedam radikala i cetiri clana Srpskog pokreta obnove.

Ukoliko se stranke clanice delegacije Srbije i nagode oko sprovodjenja ustavnih promena, zajedno sa poslanicima Bulatovicevog krila DPS moci ce da “namaknu" svega 26 glasova za izvrsavanje vaznog zadatka. Do dvotrecinske vecine potreban je samo jos jedan, ali, pokazalo se, izuzetno skup i vredan poslanicki glas.

S. I.

NAKON VERIFIKOVANJA MANDATA SAVEZNIM POSLANICIMA KOALICIJE “ZAJEDNO"

Poslanicki klub DSS i “narodnjaka"

Poslanici Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Demokratskog centra, cije je mandate potvrdilo Vece gradjana saveznog parlamenta uoci Nove godine, prisustvovace prvoj narednoj sednici tog tela. Na predlog Mandatno-imunitetske komisije verifikovano je tri mandata DSS, dva DS i jedan DC. Verifikaciju preostalih mandata (jedan za DSS i cetiri za DS) koji im pripadaju na osnovu sporazuma nekadasnje koalicije “Zajedno", dve stranke trazice na sudu.

Dok Kostunicine demokrate vec sada znaju da ce formirati poslanicki klub sa Narodnom strankom Bozidara Bojovica koja ima osam poslanika, Djindjiceva DS ce tu odluku najverovatnije doneti tek kada se resi sudski spor oko preostalih poslanickih mesta.

“Dogovoricemo se na licu mesta sa drugim strankama oko formiranja poslanickog kluba kada za to dodje vreme," bilo je jedino sto je Slobodan Vuksanovic, potpredsednik DS hteo da kaze na temu formiranja poslanickog kluba. Demokratska stranka, inace, trenutno nema dovoljno poslanika u saveznom parlamentu za formiranje samostalnog poslanickog kluba, buduci da je za to neophodno pet mandata.

I Dragoljub Micunovic, predsednik Demokratskog centra i poslanik te stranke u Vecu gradjana, u izjavi za nas list kaze da nikakvih razgovora o formiranju poslanickog kluba nije bilo. “Poslanika ima dovoljno i za tri kluba. O svemu cemo se dogovoriti u Skupstini", rekao nam je juce Micunovic.

P. R.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /