Utorak, 6. januar 1998.

OTVORENO PISMO UNIVERZITETSKOG DELA SAVETA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA UNIVERZITETSKOJ I DEMOKRATSKOJ JAVNOSTI

Jedni predlazu i obrazlazu drugi cutke glasaju i ne obrazlazu

Odbijanjem da se o autonomiji univerziteta uopste raspravlja, clanovi Saveta koje je delegirala Vlada Srbije jasno su iskazali svoj stav

Univerzitetskoj i demokratskoj javnosti

Mi, profesori i istrazivaci Univerziteta u Beogradu i clanovi univerzitetskog dela Saveta obracamo se javnosti

Otvorenim pismom

Onemoguceni da na demokratski nacin ucestvujemo u procesu kvalitetnog donosenja odluka Saveta Univerziteta, odnosno da zastupamo interese fakulteta, instituta i Univerziteta u celini, kako to od nas ocekuje univerzitetska i demokratska javnost, smatramo svojom obavezom da na ovaj nacin obavestimo javnost o dogadjajima na Univerzitetu.

Vazeci Zakon o univerzitetima donet je po skracenoj proceduri 1992. godine. Jedna varijanta zakona bila je na javnoj diskusijji, a druga je usvojena u Skupstini, bez uvazavanja misljenja univerziteta. Prema tom Zakonu, formirani su saveti univerziteta i fakulteta i upravni odbori instituta u kojima Vlada Srbije imenuje cak polovinu clanova. Takav Savet izabrao je Dragutina Velickovica za rektora, nezavisno od volje samog Univerziteta. Bilo je potrebno da prodje nekoliko godina i da se u Studentskom protestu ’96/97. izgubi 119 radnih dana kako bi se Univerzitet oslobodio ovog rektora. To je samo jedna od ilustracija nepostojanja autonomije univerziteta.

Smenjivanjem rektora nije doslo do promene nacina rada Saveta Univerziteta. Sadasnji sastav vladinog dela ne odrazava ni interese pojedinih oblasti naucnog i drustvenog zivota ni partijsku strukturu Skupstine Srbije, nego interese vladajuce koalicije. Uprkos ostrom protivljenu predstavnika fakulteta i instituta, donose se odluke koje ne samo da nisu u interesu clanica Univerziteta, vec su stetne i po drustvo. Takvom politikom Univerzitet se spusta na sve nizi naucni strucni, moralni i materijalni nivo.

Ovakvom stanju doprinose i pojeidni dekani koji sprovode politiku partije na vlasti, kao njeni clanovi i/ili poslusnici. Samovoljnim i nametnutim odlukama oni krse osnovna demokratska prava, zakonske i pravne norme Univerziteta i drustva.

Smatramo da je problem autonomije univerziteta jedno od najvaznijih pitanja u kojem Savet mora da zauzme jasne stavove. Odbijanjem da se o tome uopste raspravlja, clanovi Saveta koje je delegirala Vlada Srbije jasno su iskazali svoj odbojni stav. Na taj nacin smo onemoguceni da sa njima vodimo konstruktivan dijalog.

Ne pristajuci da budemo kao oni, monolitna glasacka masina, niti da ucestvujemo u takvoj politici kojom se vredja dostojanstvo akademskih gradjana, prinudjeni smo da istaknemo osnovne principe autonomije, koje najvisi organ upravljanja na Univerzitetu treba da uvazava. Ove principe kao i primere krsenja autonomije dajemo u prilozima otvorenog pisma.

U Beogradu, januara 1998. g.

Clanovi univerzitetskog dela
Saveta Univerziteta u Beogradu

Prilog A:

Principi autonomije Univerziteta

Nastavnici, saradnici i studenti univerziteta Srbije, pripadnici akademske zajednice, uvereni u neophodnos postojanja autonomije univerziteta i akademskih sloboda, isticu sledece principe kao osnovu svoga ponasanja i delovanja.

1. Univerziteti su institucije koje se iskljucivo bave naukom, umetnickom i obrazovnom delatnoscu, ciji predstavnici slobodno donose odluke o radu univerziteta van uticaja bilo koje politicke stranke.

Onemogucen konstruktivni dijalog:
sa sednice Saveta BU
Foto: N. Stojanovic

2. Jedno od osnovnih prava je pravo na naucno i akademsko stvaranje, bez ikakve cenzure ili sankcija usmerenih prema licnosti i njihovom radu.

3. Slobodna naucna, nastavna i umetnicka komunikacija kao i slobodna strucna polemika su osnova i preduslov autonomije univerziteta.

4. Studiranje kao pravo na slobodan izbor naucne ili umetnicke discipline i sticanje akademskih zvanja pod jednakim uslovima su uslov stvaranja slobode duha akademskih gradjana.

5. Nastavnici, saradnici i studenti imaju pravo da aktivno uticu na donosenje Zakona o univerzitetima, samostalno donose normativna akta univerziteta, fakulteta i naucnih instituta.

6. Nastavnici, saradnici i studenti imaju pravo da slobodno biraju i razresavaju svoje vrsioce funkcija upravljanja kao i da sprovode izbor u akademska zvanja, sto predstavlja uslov za obrazovanje akademskih gradjana slobodnog duha.

7. Univerziteti, fakulteti i naucni instituti samostalno raspolazu sredstvima koja ostvaruju po raznim osnovama. Sredstva koja univerziteti i njhove clanice dobijaju na osnovu ugovora iz javnih i privatnih fondova ne mogu se koristiti na nacin koji odgovara partiji koja je trenutno na vlasti, vec u skladu sa interesima nauke i univerzitetske sredine.

8. Nastavne planove i programe osnovnih, poslediplosmkih i doktorskih studija donose fakulteti, a potvrdjuje ih univerzitet.

9. Univerzitet kao deo drustva ima duznost i odgovornost da radi na unapredjenju demokratije, koristeci sva relevantna saznanja kojima kao akademska zajednica raspolaze.

10. Jeidno autonomni univerzitet, kao institucija od najveceg drustvenog znacaja u skladu sa svojom dugom tradicijom, moze da preuzme svu odgovornost za svoje aktivnosti i ulogu u drustvu.

Predstavnici saveta univerziteta iz redova univerzitetskog dela Saveta, isticu navedene principe autonomije univerziteta i akademskih sloboda kojih su se do sada pridrzavali i izjavljuju da ce ih kao takve slediti. Pripreme i odvijanja sednica Saveta Univerziteta u Beogradu kao i donosenje kvalitetnih odluka Saveta u interesu Univerziteta i drustva, morali bi da budu u skladu sa navedenim PRINCIPIMA AUTONOMIJE UNIVERZITETA. Ciljevi autonomije univerziteta nisu privilegije, vec akademske slobode koje doprinose razvoju duhovnog zivota jednog naroda i njegovih ukupnih veza sa svetom. Clanovi univerzitetskog dela Saveta Univerziteta u Beogradu

Prilog B:

Primeri krsenja autonomije Univerziteta

Na Univerzitetu u Beogradu i nekim njenim clanicama permanentno se krse opsti principi autonomije koji predstavljaju tradicionalno civilizacijsko dostignuce univerzitetskih sredina. Zbog toga navodimo primere ozbiljnijeg krsenja autonomije:

Primer 1:

Donosenjem postojeceg Zakona o univerzitetu kojim su saveti, kao najvisi organi upravljanja fakulteta i univerziteta, definisani na paritetnom principu (50:50 procenata delegata univerziteta i Vlade Srbije) ukinut je dotadasnji stepen autonomije. Vlada je time dobila pravo veta u Savetu koji je u tolikoj meri zloupotrebljavala da je doslo do postojece krize rada Saveta. Time su saveti spreceni da se bave razvojem univerziteta (fakulteta i instituta) posto vladini delegati nisu partijski neopredeljene licnosti i uglavnom nisu predstavnici institucija koje bi mogle da doprinesu razvoju univerziteta i fakulteta. Partijski nadzor nad radom univerziteta nije potreban.

Primer 2.

Oko 1500 profesora i istrazivaca Univerziteta u Beogradu trazilo je od dekana Sumarskog fakulteta Dusana Jovica da povuce pravno i moralno neprihvatljiv otkaz redovnom profesoru i sefu katedre Slobodanu Petkovicu. Nastavno-naucno vece Sumarskog fakulteta je sa 67 glasova (jedan protiv i cetiri uzdrzana) donelo odluku o povlacenju otkaza koju dekan Dusan Jovic ne sprovodi. Pored apela Ministarstvu prosvete da reaguje na ovaj eklatantan primer samovolje i vanpravnog ponasanja, ova institucija se do sada nije oglasila niti je uzela profesora Slobodana Petkovica u zastitu.

Primer 3:

Nastavno-naucno vece Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je odlucilo da postoji potreba za daljim radom petorice profesora koji su u septembru 1997. godine trebalo da odu u penziju. Ministar prosvete je nalozio dekanu da ukine resenja o produzetku radnog odnosa, uz pretnju da ce fakultet trpeti materijalne posledice. Univerzitetski nastavnici su, prema tome, jedini medju zaposlenima u Srbiji kojima se radni odnos ne moze produziti. Problematiku radnih odnosa u Srbiji propisuju cetiri medjusobno neusaglasena zakona, koji se primenjuju od strane vlasti kako joj u kojoj prilici odgovara.

Primer 4:

Osnivanjem partijskih komiteta na Univerzitetu u Beogradu (na primer, JUL) sprovodi se nedozvoljeni ideoloski marketing i uvodi nepotrebno delovanje partija na fakultetima. Studenti se obavestavaju lepljenjem obavestenja o “spustanju uslova prelaska u narednu godinu" zaslugom studentske levice u kojem se spominje i ministar. Dodele stipendija i raspodela soba u studentskim domovima po cudnim kriterijumima dovode do nepotrebnog medjusobnog suceljavanja studenata. Cesto se pominju i astronomski iznosi novcanih priloga nekih clanova vladinog dela Saveta za pojedine fondove. Clanovi univerzitetskog dela Saveta koji treba da ucestvuju u donosenju odluka o osnivanju ovakvih fondova pitaju se na koji nacin se ostvaruju ova sredstva.

Primer 5:

Glasanjem clanova Saveta Univerziteta iz reda predstavnika Vlade Srbije nije izabran jedan prorektor i student-prorektor. Za te izbore fakulteti i instituti Univerziteta ponudili su pet kandidata iz redova profesora koje je podrzalo vise od 13 clanica, a Studentski parlament samo jednog kandidata sa podrskom od preko 10.000 glasova. Cinjenica da su izabrana samo dva prorektora i da nije izabran jedini kandidat za studenta- prorektora bez iznosenja argumenata kojima bi se osporile kandidature i podrske, smatramo inatom vladinog dela Saveta Univerziteta u odnosu na stavove i zelje Univerziteta. Slozeni postupak ponavljanja postupka predlaganja, davanja podrske i izbora kandidata zahteva dosta vremena i napora ciji se trosak moze da izracuna ukupnim gubitkom vremena studenata i zaposlenih na Univerzitetu (preko 100.000 DM). U ovom Savetu vec se uobicajilo da jedna polovina predlaze i obrazlaze, a da druga polovina cutke glasa i ne obrazlaze.

Primer 6:

Rudarsko-geoloski fakultet Univerziteta u Beogradu predlozio je izmenu svog Statuta po kojoj se clan 217 menja i glasi: “Za povrede radnih obaveza zaposlenom se moze izreci jedna od sledecih disciplinskih mera: novcana kazna i prestanak radnog odnosa. Disciplinski postupak pokrece, vodi i izrice disciplinske mere dekan Fakulteta". Time se uvodi jednostepenost odlucivanja, nepoznata u savremenim pravnim normama. Uocavajuci vezu sa slucajem dekana Sumarskog fakulteta kao i delovanje istih partija, clanovi univerzitetskog dela Saveta Univerziteta ne daju saglasnost za ovu izmenu Statuta Rudarsko-geoloskog fakulteta.

Clanovi univerzitetskog dela Saveta Univerziteta u Beogradu

U toku je potpisivanje Otvorenog pisma, koje je do sada potpisalo 25 od 38 clanova univerzitetskog dela Saveta.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /