DA LI JE TRGOVINA UMOM PORODICNI POSAO DRAGANA TOMICA I SINOVA

O trgovini toplo valjanim limom, clanovi vladajuce partije iz Leskovca obavestili i novog predsednika Srbije Milana Milutinovica. Makedonija "centar za liferaciju"

Poslednjih dana prosle godine Vranjanci su sa znatizeljom i gledali i komentarisali dolazak slepera u "Simpove" magacine iz kojih je istovaran lim. Znatizelju je jos vise pojacalo pisanje makedonskih medija i lokalnih "Novina vranjskih" da je Internacionalna kompanija "Balkan stil" sa sedistem u Lihtenstajnu preuzela, ulaganjem kapitala, upravljanje nad Toplom valjaonicom limova, jednim od najprofitabilnijih delova Zelezare Skoplje, od ranije poznate kao Metalski zavodi "Tito". Sve je postalo mnogo jasnije, kada se saznalo iz makedonskih izvora da je na celu "Balkan stila" niko drugi do Goran Tomic, stariji sin ministra koordinatora Dragomira Tomica.

Prema ugovoru koji je sklopljen sa Agencijom za privatizaciju u Makedoniji, "Balkan stil" svajcarsko- francusko-jugoslovenska kompanija treba, kako se otkriva, da u ovoj godini ulozi 40 miliona maraka, ocigledno sa namerom da u narednoj fazi otkupi Toplu valjaonicu.

Goran Tomic, koji se oduvek drzao podalje od ociju javnosti i koji je bio pod mentorskom senkom svoga oca odavno ne zivi u Jugoslaviji. Razlicite pretpostavke vezane za njegovu privrednu karijeru isle su dotle da on rukovodi "porodicnom firmom u Lihtenstajnu", ali se sve to smestalo u domen politicke netrpeljivosti prema njegovom ocu.

Famu razbija, ali i odrednice o biznismenskim poslovima poslednjih godina Tomica mladjeg, daje izjava izvesnog Zarka Ilica, zamenika direktora "Balkan stila" data makedonskim medijima da je osnovna delatnost ove kompanije "kupovina i preprodaja ukrajinskog i ruskog celika". Prema njegovim navodima osnivacki kapital potice iz "Swis bank corporation", a u ukupnom kapitalu "ima sredstava iz SR Jugoslavije i Francuske". To navodi na trag, da mozda direktor Tomic tu ima najveci kapital u obliku deonica, s obzirom da je vise godina proveo u Parizu. Ekonomski analiticari na jugu Srbije, podsecaju i na cinjenicu da je Dragomir Tomic svojevremeno priznao da prima veliku apanazu od jedne francuske kompanije za poslove koje obavlja u "interesu SRJ". To se unekoliko poklapa sa navodima makedonskih sredstava informisanja da "Balkan stil" saradjuje sa Zelezarom u Skoplju od 1995. godine i da je za to vreme od makedonskog metalskog giganta otkupljeno oko 200.000 tona gotovih proizvoda. U Vranju se to sada povezuje sa mega isporukama limova koje su u dugim zeleznickim kompozicijama stizale na Zeleznicku stanicu Vranje, a potom u rasparcanim kombinacijama odlazile u razne pravce, sirom Jugoslavije.

Da posao dobro ide, ukazuje i najava Zarka Ilica, da "Balkan stil" i dalje namerava da radi sa preduzecima iz Jugoslavije. On najavljuje da ce kompanija iz Lihtenstajna od ukupno, kako se planira, 240.000 tona gotovih proizvoda "izmedju 50 i 60.000 tona biti plasirano na domace trziste Makedonije, isto toliko u Jugoslaviju, a ostatak po zemljama Evropske unije".

Od svega najzanimljivije je ipak to da se kao delom najbolji tranzitni kanal za plasman toplo valjanog lima koristi Makedonija. Izvori "Nase Borbe", upuceni u poslove trgovine limom, nagovestavaju mogucnost da za ovaj biznis znaju i pojedini ministri u Vladi Srbije.

Po istom izvoru varijanta bi mogla da bude sledeca. Iz Rusije i Ukrajine u Skoplje stize sirovi celik. Tu se preradjuje u Toploj valjaonici i plasira kao autohtoni makedonski proizvod koji u Jugoslaviju moze da stize preko odobrenih uvoznih kontingenata dogovorenih na nivou dveju vlada, sto podrazumeva minimalne carinske stope jer se radi o proizvodu "iz bivse jugoslovenske republike". Makedonija se s obzirom na mnogo povoljnije preferencijale u trgovini prema Evropskoj uniji koristi kao "centar za liferaciju". Ovde se ne iskljucuje ni mogucnost da se limovi u dobranoj kolicini kao gotov proizvod uvoze iz Rusije i Ukrajine, a onda pod etiketom Skopske zelezare dalje prodaju, uz pristojnu razliku u ceni preduzecima u Jugoslaviji, koja nisu u mogucnosti da do njega usled monopola "Balkan stila" dodju po mnogo povoljnijoj ceni u Ukrajini ili Rusiji.

U izjavi za "Novine Vranjske", direktor lokalnog preduzeca "Alfa" (ne)ocekivano otkriva da su oni preko "Simpa" 1996. godine kupili "samo sto tona lima", iako im je za proizvodnju potrebno cak 11.000 tona hladno valjanog lima, uz napomenu da se oni limom snabdevaju iz smederevskog "Sartida". I kada je u pitanju "Alfa" koja se bavi proizvodnjom grejnih tela, tu kao da se nazire jos jedna karika u lancu trgovine limovima kojom rukovodi Goran Tomic iz Lihtenstajna. Sem "Simpa" na cijem je celu Dragomir Tomic, u plasmanu gotovih proizvoda, kako se u poslednje vreme u Vranju moze cuti, ispred "Alfe" je zaduzen niko drugi do najmladji Tomic, drugi sin iz prvog braka ministra koordinatora koji zivi u Vranju.

Koliko sve ovo ima veze sa pojedinim ministrima iz jos uvek aktuelne Vlade Mirka Marjanovica, i koliko ce sve ovo uticati na buduci polozaj najstarijeg, Dragomira Tomica ostaje da se vidi.

Vojkan Ristic