KOLIKO CE UKIDANJE TRGOVINSKIH POVLASTICA EU POGODITI JUGOSLOVENSKU PRIVREDU

Krajem prosle godine izvoznici na evropsko trziste nisu mogli da sklapaju nove ugovore, jer se nije znalo kako kalkulisati pre svega troskove carine. Preracunavajuci lanjske gubitke, neka preduzeca u januaru stopirala proizvodnju

Brojanje izgubljenog: Izvoz kao pod sankcijama

Kao svoju neizbeznu "zlu sudbinu" privrednici su bez protesta primili ukidanje trgovinskih povlastica Evropske unije, a politicari su im, kroz izjavu Momira Pavlicevica, predsednika Privredne komore Srbije, obecali da ce, ako Bog da, do sredine ove godine one biti ponovo vracene. Taj potez nas u stvari vraca na startnu poziciju, kakvu je zemlja imala posle ukidanja sankcija UN, sto znaci da izvoz nije zabranjen, ali su uslovi takvi da on nije moguc ili nije isplativ. U prosloj godini u kojoj su pozitivne trgovinske mere delovale prakticno u drugoj polovini 1997 - zbog cega, takodje, privreda nije uspela u potpunosti da iskoriti sanse da poveca plasman na ovo trziste - izvoz u EU je povecan za oko 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Prema podacima za jedanaest meseci prosle godine izvoz u EU bio je vredan 780 miliona dolara, a s procenom za decembar, prognozira se da ce 1997. biti zavrsena sa ukupnim "ucinkom" od nekih 860 miliona dolara. Taj rezultat posle ukidanja trgovinskih povlastica zasigurno nece biti ponovljen i u ovoj godini. Ako se ima u vidu da prosecne carinske stope u EU na industrijsku robu iznose izmedju cetiri i pet odsto (za neke proizvode i grane one su naravno i znatno vise), najgrublje procene govore da ce se samo po tom osnovu uknjiziti gubitak od preko 50 miliona dolara. Neki ekonomisti, medjutim, smatraju da ce zbog izgubljenog izvoza devizni priliv od plasmana na trziste EU u 1998. biti kraci za oko 200 miliona dolara. Gubici su u svakom slucaju visestruki - od strateskog efekta da se ponovo odlaze priblizavanje trzistu EU i njenim standardima, preko nemogucnosti da izvoz poraste, do povecanja gubitaka koje ce beleziti domaca preduzeca.

Istini za volju neki, u prvom redu berzanski proizvodi, ciji izvoz ionako nije opterecen carinama (poput bakarnih proizvoda, olova i slicno) izvozice se i dalje na evropsko trziste. Roba siroke potrosnje nece ili ce ici otezano. Posebno ce biti pogodjene one oblasti i grane, gde je zastita EU i dalje relativno visoka, kao poljoprivredni proizvodi, tekstil, odeca, obuca i drugi. Tekstilci, za cije proizvode na primer vazi puna carina od 13 odsto, imace ponovo otezane uslove, koji ce ovim kolektivima dodatno (najmanje za trosak carine) sniziti ionako prepolovljene izvozne cene, a uvecati gubitke koje su nanizali radeci lon poslove za evropske partnere i u prosloj godini. To kombinovano sa nerealnim deviznim kursom bice dodatna omca oko vrata. Za one koji budu pokusali da izvoze zaobilaznim putem, i pod tudjim znakom, to ce opet znaciti dodatne troskove.

Ukidanje trgovinskih povlastica najvise ce ugroziti sektor poljoprivrede, jer kod ovih proizvoda vaze izuzetno visoka carinska i kolicinska zastita kao i ostala ogranicenja. Doduse, jugoslovenski izvoznici mesa nisu ni u 1997. uspeli da iskoriste dozvoljeni kontingent za izvoz od 9.980 tona juneceg mesa, s koncesijom od 20 odsto od ukupne carine. Slicno je bilo i s izvozom vina i za obe ove stavke prakticno se u 1998. pod ovim uslovima mozemo oprostiti od izvoza. Doduse, u nadleznom saveznom ministarstvu kazu da ce i pored ukidanja trgovinskih povlastica raditi na uskladjivanju administrativnih i tehnickih mera s Evropskom unijom, kako bi - ako se eventualno dogodi da tokom godine zaista budu vracene pomenute pozitivne mere za SRJ - ovim izvoznicima bilo lakse da nadoknade izgubljeni deo godine.

Da ce jugoslovenski izvoz na trziste EU biti pogodjen govori i situacija s kraja prosle godine, kada preduzeca nisu mogla da sklapaju nove ugovore s evropskim partnerima jer nisu bili poznati uslovi, odnosno nije se znalo kako ukalkulisati trosak carine. Neki domaci izvoznici u prvim danima ove godine obustavili su svoju proizvodnju preracunavajuci se, jer ih zavrsni racuni za 1997. ubedjuju da im je izvoz doneo poprilicne gubitke, a izvesno je da im se sada "smese" samo veci troskovi i manja dobit.

Naravno niko ne ocekuje da trgovinske povlastice predstavljaju "carobni lek" za posrnulu jugoslovensku privredu, koja je u proteklih pet godina izgubila korak s medjunarodnom konkurencijom, a posebno s privredama u susedstvu, i koja stoga nema bas mnogo toga da ponudi evropskom trzistu. Ipak ove mere zasigurno olaksavaju trenutnu situaciju naseg izvoza, neovisno od njegove niske dugorocnije konkurentnosti, i zato je prilicno neshvatljiva mlaka reakcija na gubitak trgovinskih povlastica EU i zabasurivanje politickih uslova koji su to prouzrokovali.

B. Jager