REC PLUS: KACUSA JASARI, PREDSEDNICA SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE KOSOVA

Dok god je na sceni politika nametanja, imponovanja, politika koja degradira osnovna ljudska, kulturna, ekonomska i politicka prava, ne verujem u iskreni dijalog, jer se takva politika sluzi prevarama

Prognoza procesa i odnosa na pocetku 21. veka nije bas zahvalna, jer su se na podrucju bivse Jugoslavije desavale tako uzasne stvari koje su trebale biti prevazidjene jos u ovom veku. Nisam sigurna da je moguce u naredne dve godine otkloniti posledice onog sto se desilo, ne samo zato sto su posledice duboke i teske, vec pogotovo zato sto su njihovi pocinioci oni koji i dalje na ovom prostoru vode glavnu rec. Drugi razlog je sto se raspadom bivse Jugoslavije, Evropska zajednica bavila parcijalnim resavanjem problema federalnih jedinica ponaosob i to kroz gasenje pozara izmedju zaracenih strana. Treci razlog je sto demokratske snage na ovim prostorima ne mogu da dodju do izrazaja od jako ukotvljenih nacionalistickih i fasistickih snaga, koje ocigledno mogu i dalje da se odrzavaju na podlozi neresenih nacionalnih odnosa kroz istoriju.

U 21. vek cemo verovatno uci ne samo bremeniti problemima vec i sa posledicama onog sto se desilo. Dok god je na sceni politika nametanja, imponovanja, politika koja degradira osnovna ljudska, kulturna, ekonomska i politicka prava, ne verujem u iskreni dijalog, jer se takva politika sluzi prevarama.

Mi smo se na Kosovu opredelili da svoja ljudska, nacionalna, kulturna, ekonomska i politicka prava trazimo politickim sredstvima i mirnim putem, dijalogom, svesni da za to sada ne postoje uslovi iz razloga koje sam vec navela sto navodi na neizbeznu arbitrazu medjunarodne zajednice. Bivsa Jugoslavija se raspala. Kosovo je u okviru nje bilo konstitutivni elemenat federacije, sa svim svojim organima pocev od Skupstine, i kao takvo ono nije srpsko pitanje. Dijalog o resenju kosovskog pitanja je moguc samo sa realnim politickim snagama ciji argumenti nisu zasnovani na mitologiji vec na pravima iz povelje medjunarodne zajednice, od osnovnih ljudskih prava do samoopredeljenja. Politika, koju sankcije medjunarodne zajednice treba da privole na dijalog i demokratizaciju drustvenih odnosa, nije ta koja moze da utice na stvaranje atmosfere za dijalog i stvaranje dobrih odnosa, a sa njom Srbija ulazi u 21. vek.

Dobri medjuljudski, medjunacionalni i medjususedski odnosi se ne mogu nametati niti propisivati, oni se mogu stvarati jedino uvazavanjem jednakih prava za sve. Albanci sa Kosova kojih je ovde preko 90 odsto u ukupnom broju gradjana ne mogu biti gradjani drugog reda. Osnovno je pravo ljudi da se skoluju na svom jeziku i u svojim objektima, da imaju pravo na rad i da budu svoji na svome. Javnosti u Srbiji je godinama nametana ideologija o srpskom Kosovu i albanskoj manjini.

Kosovo pripada onima koji na njemu zive. Sigurno je da ni medjunarodna zajednica i to iz vise dobro poznatih razloga nece vise trpeti status quo na Kosovu i da ce to biti jedno od glavnih pitanja kojim ce se spoljasnji faktori baviti na ovom prostoru na prelazu iz starog u novi vek. Ako procesi na pocetku 21. veka budu nastavili da se krecu u pravcu stvaranja etnickih drzava na Balkanu, smatram da se na ovaj nacin nece moci zaobici ni nereseno albansko nacionalno pitanje.

I. H.