NARAVOUCENIJA POSLE POZARA U STRELJANI SD "PARTIZAN"

Pojavom generacija kratko podsisanih i nabildovanih mladica stvoren je i trend otvaranja streljana koje cesto ne ispunjavaju ni minimalne bezbednosne i tehnicke uslove pa je neophodno preispitati njihove uslove i dozvole za rad da bi se ubuduce sprecile slicne tragedije

U pozaru koji je 27. decembra oko 11 sati zahvatio streliste Sportskog drustva "Partizan" ispod severne tribine stadiona crno-belih, zivot je izgubio trener vaterpolo kluba "Student" Mihajlo Stevanovic (61), a teze su povredjeni Svetlana Stevanovic i Vuko Milickovic, instruktor. Pozar je, kako se pretpostavlja, izbio iz ventilacionih kanala, najverovatnije zbog varnicenja i velike koncentracije barutnih gasova i prasine, a policijska istraga utvrdice sta se zapravo tog prepodneva desilo.

Prema recima balisticara Mihaila Dinica, dobrog poznavaoca uslova i rada u beogradskim streljanama, "ne bi se moglo reci da su raznorazna strelista u Beogradu sasvim bezbedna".

"Treba imati u vidu da su streljane po definiciji streljacko bezbednosni prostor koji se koristi radi rekreativnog pucanja, isprobavanja oruzja ili hobija. Kao takve moraju biti maksimalno profesionalno i normativno projektovane i obezbedjene. Ali, kod nas je sa pojavom generacija kratko podsisanih nabildovanih mladica stvoren i trend otvaranja streljana koje cesto ne ispunjavaju ni najminimalnije uslove za rad. Oni su radili sa definicijom "Bolje bilo kakve, nego nikakve", objasnjava Dinic.

Ne zeleci da konkretno imenuje pojedine streljane u Beogradu u kojima je bio, Dinic navodi samo neke od zapanjujucih nedostataka u njima. Recimo, kaze, u pojedinim streljanama na podu se umesto nezapaljivog materijala (inace obaveznog za podne i zidne delove ovakvih objekata) nalazi itison koji se moze zapaliti i obicnim opuskom. U nekim streljanama se nekoliko metara iza vatrene linije nalazi bife gde se moze ,,caskati i odmoriti nakon pucanja", sto je po Dinicevim recima, nedopustivo, jer se desavalo da caure "lete i do sanka".

"U streljane se cesto dovode deca, a ima slucajeva da se ne koriste zastitne naocari i antifoni sto moze biti kobno za vid i sluh. Opet, streljane moraju imati posebne prostorije za cuvanje municije i naoruzanja iako to kod nas obicno nije slucaj. Ventilacija je ponegde dobra, a najcesce nikakva ili nedovoljna, imajuci u vidu da u streljanama ima mnogo sagorelih i nesagorelih produkata, od kojih se stvaraju ugljen-monoksid i ugljen-dioksid. Stvara se cak i metan, doduse u malim kolicinama, ali dovoljnim za moguci pozar. Velike kolicine baruta iziskuju da se prostor svakodnevno i detaljno cisti i provetrava sto, opet, nije bas uobicajeno. Iz tih razloga, znam pouzdano, mnoge streljane uopste nemaju upotrebnu dozvolu"- kaze nas sagovornik.

Velika je verovatnoca da ce se nakon tragedije u "Partizanu", dodaje Dinic, preispitati rad svih beogradskih streljana. Mislim da je to cak neophodno. Smatram da je potrebno izdavati privremene dozvole za rad, a ne stalne, jer se situacija iz dana u dan u streljanama menja. Naravno, javna je tajna da sem klupskih i privatnih, u Beogradu ispod kuca pojedinih biznismena, postoje licna strelista gde pristup imaju samo odabrani", zakljucuje Mihailo Dinic.

D. Petrovic