KOPAONIK IZMEDJU EKOLOGIJE I NEKONTROLISANE URBANIZACIJE

Uprava Nacionalnog parka namerava da zaustavi i ogranici gradnju na Kopaoniku ali je tesko suprotstaviti se arhitektonsko-gradjevinskom lobiju koji sve podredjuje trzistu zasnovanom na principima prvobitne akumulacije kapitala

Pasionirani ljubitelji prirode verovatno vec godinama sa setom razmisljaju o vremenu kad je podnozje Pancicevog vrha bila uglavnom "pustara" i kad su skijasi sami pravili staze pesaceci od planinarskih domova do improvizovanih skijalista. Medjutim, i ova planina vec uveliko placa danak civilizacijskim tekovinama koje sa sobom nosi razvoj turizma. Pokazalo se, na zalost, da su o ovom "turistickom biseru" do sada svi vodili mnogo vise racuna od - ekologa.

Kao najatraktivniji zimski turisticki centar u novostvorenoj Jugoslaviji Kopaonik se od kraja decembra do pocetka aprila svake godine pretvara u pravi mali grad. Niko jos nije precizno prebrojao ali se procenjuje da u samom turistickom centru ima sedam hiljada komercijalnih lezaja, sa oko 4,5 hiljade u ostalim objektima i odmaralistima i desetak hiljada u oko 1800 kuca vikend naselja. Kada bi se dogodilo da u jednom trenutku svi kreveti budu popunjeni gostima i zaposlenima Kopaonik bi postao veci od bar cetvrtine opstina u novoj Jugoslaviji.

Sva ova matematika moze delovati zanimljivo i atraktivno u katalozima turisticke ponude. Medjutim, iz ovlas pomenutih brojki proizilazi i jedno upozorenje koje poslednjih godina sve vise - ali jos ne dovoljno i ozbiljno - zaokuplja poslenike i zvanicnike koji zive sa Kopaonikom i od Kopaonika. To su ekoloske posledice koje sa sobom nosi jedna ovakva urbanizacija odnedavno polupripitomljene planine.

Ocigledno je da graditelji Kopaonika nisu, paralelno sa razvojem infrastrukture, dovoljno ozbiljno i dosledno mislili i na planove ekoloske zastite ili, pak, ogranicenja kojima bi sprecili da planina jednog dana ne bude ugrozena "blagodetima urbanizma".

Na nedavnom simbolicnom otvaranju ovogodisnje ski-sezone rukovodstvo Nacionalnog parka saopstilo je da se ekoloska svest ipak bori za pravo gradjanstva. Recimo, da je u toku revizija "nekih planova od pre sedam godina" i da se "radi na obustavljanju dalje gradnje na vrhu Kopaonika" (gde je do sada izgradjeno tek 40 odsto od broja planiranih objekata!).

S obzirom da je Kopaonik postao maltene atraktivnija lokacija od beogradskog Dedinja, opravdano se strepi da ce se ideji "ogranicene gradnje" zestoko suprotstaviti arhitektonsko-gradjevinski lobi koji period tranzicije i toboznjeg stvaranja zdravog trzista meri jedino kolicinom novca stecenom po principima prvobitne akumulacije kapitala. Utoliko pre se moze tvrditi da nikakve odluke uprave Nacionalnog parka nece biti ni sprovodljive ni obavezujuce ukoliko ne budu propracene strateskim planovima i podrskom "sa viseg nivoa", dakle u Vladi, uz ucesce ministarstva za turizam, ekologiju, gradjevinarstvo. U protivnom, Kopaonik ce vec u narednih nekoliko godina poceti da posrce pod teretom nemara, smeca, otpadnih voda, ugljen-dioksida i slicnih (nus)produkata nekontrolisane urbanizacije.

V. I. P