KAKO JE JUGOSLOVENSKA PRIVREDA ZAVRSILA POSLOVNU 1997. GODINU

Ubrzano se ruinira finansijski polozaj privrede, pa su zato u njenim bilansima kumulirani gubici (iz ranijeg perioda i tekuci) na kraju 1997. bili jednaki trecini drustvenog kapitala. Ako se tako nastavi, za par godina bice knjigovodstveno pojeden ceo drustveni kapital, upozorava dr Jovan Rankovic

Bojana Jager

Koliko je 1997. bila uspesna poslovna godina najbolje se vidi po udvostrucenom iznosu gubitaka, koji ce ostvariti privreda. Prema procenama dr Jovana Rankovica, oni su povecani sa lanjskih 8,7 milijardi dinara na 20,6 milijardi dinara neto gubitaka sa kojima ce jugoslovenska privreda zatvoriti svoje poslovne knjige za proslu godinu. Stvarni bruto gubitak je u stvari veci i iznosice oko 26 milijardi dinara, ali se racuna i na dobit od 5,4 milijardi dinara, objasnjava ovaj strucnjak.

Glavni razlog za dupliranje gubitaka lezi u raskoraku izmedju rasta ukupnog prihoda (za 13 odsto) i troskova eksploatacije (za 27,7 odsto). Medju tri kljucne rashodne stavke amortizacija ce se povecati za 50 odsto, nematerijalni troskovi za 25,1 odsto i bruto plate za 40,64 osto. Zbog toga se u bilansima privrede povecava i masa ukupnih kumuliranih gubitaka, koja je krajem 1996. iznosila 33,8 milijardi dinara, a na kraju 1997. ce dostici 54 milijarde dinara. Takodje, prvi put za poslednjih 50 godina pojavice se i negativni neto novcani tok od tri milijarde dinara, jer gubici prelaze amortizaciju, objasnjava dr Rankovic.

O daljem pogorsanju likvidnosti privrede u 1997. svedoci cinjenica da ce se pojaviti i negativni neto obrtni fond od 11,3 milijarde dinara (a to je rast od skoro osam milijardi u odnosu na stanje godinu dana ranije), sto prakticno znaci ne samo da je izgubljen ceo obrtni kapital, vec se za taj iznos i osnovna sredstva finansiraju iz kratkorocnih i za privredu skupih izvora. Ujedno porast zaliha krajem 1997. na vrednost od 43,3 milijarde dinara, znaci da i po tom osnovu raste potreba privrede za nedostajucim dugorocnim kapitalom.

Na osnovu ovih podataka dr Rankovic tvrdi da je krajem prosle godine privredi za normalnu likvidnost ukupno nedostajalo ravno 54,6 milijardi dinara. To pokazuje u koliko su teskoj situaciji preduzeca, koja ce i dalje morati da zamenjuju nedostajuci dugorocni kapital sa skupnim kratkorocnim kreditima, zbog toga ce im ponovo rasti troskovi finansiranja, a pogorsavace se likvidnost, sto postaje zacarani krug koji vodi do novih gubitaka. Dr Rankovic upozorava da se ubrzano ruinira finansijski polozaj privrede, pa su zato u njenim bilansima kumulirani gubici na kraju 1997. bili jednaki trecini drustvenog kapitala. Ako bi se nastavilo sa takvim gomilanjem gubitaka za cetiri do pet godina knjigovodstveno ceo drustveni kapital bi bio prakticno pojeden, istice ovaj strucnjak.

Najteze stanje je u 950 velikih drustvenih preduzeca, u kojima je skoncentrisan najveci iznos gubitaka, koja zatim imaju veci negativni neto obrtni fond od svih ostalih sedamdeset hiljada drustvenih i privatnih preduzeca zajedno i koja u stvari predstavljaju rak ranu domace privrede, od koje se sire metastaze nelikvidnosti i na ostali deo privrednog organizma, objasnjava dr Rankovic. Po njegovim recima upravo ovakva finansijska situacija pokazuje zasto bankarski sistem u 1996. nije uspeo da naplati 40 odsto kamata, na kraju prvog polugodista ove godine ostalo je nenaplaceno 64 odsto kamata, a krajem 1997. to ce biti jos gore. Privreda je jednostavno nesposobna da plati svoje obaveze, a banke sa druge strane zato imaju probleme da izmire svoje operativne troskove, jer nemaju gotovine.

Zbog ovakvog katastrofalno loseg finansijskog stanja privrede dr Rankovic smatra da su projekcije ekonomske politike za ovu godinu potpuno neostvarive, bez dodatnog novcanog kapitala. - Ukoliko se nastavi sa gomilanjem gubitaka nije moguce ostvariti rast drustvenog proizvoda od deset odsto u narednoj godini. Najveci problem je kako da jugoslovenska privreda izadje iz zone gubitaka. To bi moglo da se postigne ukoliko se identifikuju njihovi najveci proizvodjaci, odnosno preduzeca sa najvecom crnom rupom u finansijskoj strukturi, i ako se preduzmu radikalne mere i po cenu zaustavljanja poslovanja takvih preduzeca. Na taj nacin bi se platila manja cena od one koju predstavlja urusavanje cele privrede. Cista je iluzija i programiranje nulte inflacije u iducoj godini, jer ce gomilanje gubitaka uslovljavati pritisak na cene, posto ce privrednici pokusavati da preko njih pokriju svoje uvecane rashode i troskove. Porast cena se mora preneti na rast plata i iz cele te spirale proisteci ce nesto sasvim drugo, samo ne nulta inflacija, tvrdi dr Rankovic.