PISMO PATRIJARHA PAVLA STUDENTSKOM POKRETU ZA "ALBANSKI UNIVERZITET NA KOSOVU"

Verujem u rec vas, mladih ljudi od ideala i casti... ali se pitam kako zamisljate svoj povratak kada ne priznajete drzavu ciji je to univerzitet, porucio je izmedju ostalog Patrijarh SPC albanskim studentima

Beograd. - Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle uputio je u subotu pismo studentskom pokretu za "albanski univerzitet na Kosovu" u kome izrazava razumevanje za mirne proteste i istovremeno osudjuje "drzavne cuvare reda" sto su upotrebili silu da bi rasturili takve demonstracije. Tuci i hapsiti studente predstavlja tesko ogresenje ne samo o sluzbenu duznost, vec i o cast zemlje u kojoj zivimo. Ne poteze se sila na omladinu, ma i po cenu najvecih napora da se izazovi otrpe, porucuje patrijarh Pavle.

Razmisljam o zahtevu u vasem proglasu, ali se pitam kako zamisljate svoj povratak u zgrade drzavnog univerziteta kada ne priznajete drzavu ciji je to univerzitet? A drzava nije isto sto i njeni rezimi, vec istorijski, geografski, mnogostruki organizam koji ima svoj identitet i ustanove, starije od svake politike. Vi se u toj drzavi slobodno krecete i bezbedno zivite na njenim prostorima. "Da je Srbima u Hrvatskoj bio priznat ma i jedan deo autonomnih prava koja su bila dodeljena Albancima na Kosovu, do rata 1991. godine ne bi ni doslo - rekao mi je umni drzavnik jedne zemlje, kaze patrijarh Pavle. Vise bih voleo da se izmene odnosi u tom delu zemlje i da svima budu priznata osnovna nacionalna, verska i sva druga ljudska prava, ali i duznosti da svako postuje drugog i drugacijeg od sebe, pise Patrijarh i izmedju ostalog konstatuje: "Nevolja je, medjutim, sto se na te izmene gleda kao na odmeravanje snaga, umesto razumnog, realnog suceljavanja razloga i razlika". Da je od jednoumlja politicke ideologije opasnije nacionalno jednoumlje, u to nas je uverio nedavni rat i njegove preteske posledice, porucuje izmedju ostalog patrijarh Pavle albanskim studentima.

DOKUMENTI: PISMO PATRIJARHA PAVLA STUDENTSKOM POKRETU ZA "ALBANSKI UNIVERZITET NA KOSOVU" U PRISTINI

Integralni tekst pisma patrijarha Pavla

"Mladi moji sugradjani,

Iako sam vec duze na novoj duznosti, posle tri i po decenije episkopske sluzbe na Kosovu i Metohiji, jos uvek sam gradjanin Pristine, sva gradjanska i licna dokumenta izdata su mi onde, primam tamosnju penziju, i zato vec vam se obracam kao svojim sugradjanima.

Pazljivo sam procitao tekst vaseg proglasa, napisanog za mirne demonstracije na koje ste izasli 30. decembra 1997. Izrazavam svoje postovanje za sve sto je u njemu izneto i citano na ulicama Pristine, Prizrena, Djakovice, Peci. Verujem u rec vas, mladih ljudi od ideala i casti, a odgonim uobicajene sumnje, ili iskustva, da iza lepih reci mogu i da ne stoje takve namere.

Upucujem, zato, izraze duboke potistenosti i protesta sto su drzavni cuvari reda upotrebili silu da bi rasturili takve demonstracije kakvih ih vi predstavljate. Tuci i hapsiti studente predstavlja tesko ogresenje ne samo o sluzbenu duznost, vec i o cast zemlje u kojoj zivimo. Ne poteze se sila na omladinu, ma i po cenu najvecih napora da se izazovi otrpe. Ovako sam govorio i prosle zime, kada su vasi drugovi, studenti Beograda, rasterivani smrkovima po ledenoj noci i udarcima palica, tako da nikako nisu bolje prosli nego prekjucerasnji demonstranti po predgradjima Pristine.

Razmisljam o zahtevu u vasem proglasu da zauzmete mesto koje vam svakako pripada u zgradama drzavnog univerziteta, ali se pitam kako zamisljate svoj povratak kad ne priznajete drzavu ciji je to univerzitet? A drzava nije isto sto i njeni rezimi, vec istorijski, geografski, mnogostruki jos organizam, koji ima svoj identitet i ustanove, starije od svake politike. Cudnim mi se cini i polozaj vasih sunarodnika i vas, kad trazite i dobijate pasose Srbije, slobodno odlazite i slobodno se vracate u drzavu koja je jedino za vas nelegalna, iako najveci deo sveta danas priznaje njeno postojanje i njenu celovitost: vi se po toj drzavi slobodno krecete i bezbedno zivite na svim njenim prostorima. 'Da je Srbima u Hrvatskoj bio priznat ma i jedan deo autonomnih prava koja su bila dodeljena Albancima na Kosovu, do rata 1991. ne bi ni doslo' - rekao mi je umni drzavnik jedne susedne zemlje.

Vase mirne demonstracije razumem, no stanje na Kosovu zahteva ozbiljno, mukotrpno otvaranje svih pitanja koja truju odnose izmedju nasa dva naroda, kao i njihovih suseda, a potresaju i citav evropski prostor. Pomenuh da sam vas sugradjanin, jer licna karta, leterjoftim, koju imam, izdata mi je 1979, sa podacima na siptarskom a potom i na srpskom jeziku. Zvanicni dikumenat o sebi, kao episkopa jedne od najstarijih eparhija Srpske crkve i zemlje, imam najpre na tudjem jeziku. No, bio sam duzan da postujem tu prinudu - ni jedinu, ni najvecu - jer je takav, smisljeno podmetnut zakon, vladao u sredistu Stare Srbije, preimenovane u Autonomnu pokrajinu Kosovo. Ni do danas nisam promenio licnu kartu. Vise bih voleo da se izmene odnosi u tom delu zemlje i da svima budu priznata osnovna nacionalna, verska i sva druga ljudska prava, ali i duznosti - da svako postuje drugog i drugacijeg od sebe.

Nevolja je, medjutim, sto se na te izmene gleda kao na odmeravanje snaga, umesto razumnog, realnog suocavanja razloga i razlika. S jedne strane, vasi nacionalni predvodnici na prividno drugacije nacine, s podeljenim ulogama, misle isto, i imaju samo jedan cilj, a vi ako i dobro znate koji je, mozda ne slutite cemu on vodi. Zvanicna srpska politika, opet zatvorena u sebe, nece moci da ovlasceno predstavlja prave interese svog naroda, sve dok ne okupi najpozvanije, najtrezvenije ljude dobre volje, sposobne da razumeju, strpljive i spremne da razuvere, dostojne postovanja za svaki razgovor i dogovor. Da je od jednoumlja politicke ideologije opasnije nacionalno jednoumlje, u to nas je uverio nedavni rat i njegove preteske posledice.

Trpljenje je dostiznije od ishitrenih zahteva i mnogo sta jos moramo svi podneti, dok se ne izvrse korenite promene stanja, bez koga nema opstanka ni vama ni nama, ni drugima oko nas. A opstati mozemo, kako i sami kazete u svom proglasu, ako se ne trazi 'pobednik nad protivnikom', vec ako u svakoj prilici postupamo kao ljudi, po vecnoj pravdi Boga jedinoga. Njemu se molim za dobro svih naroda ove zemlje, a pre svega za vas mlade, da biste ziveli bolje, dostojnije ljudi, nego mi u dosadasnjim, naopakim vremenima".

1. januar 1998.

Patrijarh srpski Pavle