KAKO STRUCNJACI I POLITICKI ANALITICARI OCENJUJU 1997, A STA OCEKUJU U NASTUPAJUCOJ 1998.

Kraj godine je vreme kada se sumiraju rezultati u smislu sta se postiglo, a sta je moglo biti. Prosla 1997. godina pocela je nadom da ce, mozda, drugacije biti. Gradjani, a posebno studenti u vreme zimskog protesta cupkali su, igrali i pevali pred kordonom puni nade, da ce sve svoje probleme resiti kada se policija povuce. Pozitivna energija koja se punih 88 dana valjala po ulicama i trgovima sirom Srbije, odradila je svoj posao, ali sada se ispostavilo u prazno. Porazene su gradjanske, proevropske i prozapadne snage u Srbiji, cime je stvoren prazan prostor kojeg je odmah popunila ekstremna desnica.

U 1997. godini pretucen je advokat Nikola Barovic, a ubijen je i trinaestogodisnji decak Dusan Jovanovic samo zato sto je po nacionalnosti bio Rom.

Odlazeca godina bice upamcena i po ubistvima, pre svega vodecih predstavnika politicke, policijske i finansijske elite, zatim po narastajucem terorizmu na Kosovu, a narocito po maratonskim predsednickim izborima u Srbiji. Sta ocekuju u 1998. i po cemu ce pamititi proslu godinu, za “Nasu Borbu" govore strucnjaci i politicki analiticari.

Dr Cedomir Cupic, profesor sociologije na Fakultetu politickih nauka

Veliki sam pesimista, 1998. godina ce biti dramaticna u svakom pogledu, na ekonomskom, politickom i socijalnom planu. Ono sto se propustilo u 1997. godini to je, da je jedna najkultivisanija energija iscurela na pogresan nacin, preko koalicije “Zajedno". To se verovatno vise nece ponoviti. Nosioci te energije su bili razvlasceni i srozani srednji slojevi, inteligencija, studenti, intelektualci i duhovnici. Tu energiju koja je bila spontana, preuzele su organizovane partijske grupe, koje nisu bile na nivou onoga sto je taj spontani pokret nosio. Verovatno ce sledeci bunt biti nedefinisan, jer ce biti socijalnog karatkera u najsirem smislu. Opasnost je u tome, sto ce to biti lumpen-pokret ciji se ishod tesko moze predvideti.

Srecko Mihajlovic, istrazivac Instituta drustvenih nauka

Ne bih prognozirao sta ce se desiti u 1998. godini, jer mi zivimo u zemlji gde je nezahvalno nesto prognozirati. Mnogo toga zavisi od politickog voluntarizma. Ono sto mozemo da kazemo sa izvesnoscu boljitak nije na vidiku. Prognoze se jedino odnose na dubinu i velicinu naseg propadanja.

Dr Vladimir Milic, profesor sociologije na Pravnom fakultetu

Nisam nista posebno ocekivao od 1997. godine, zato sto mislim da treba biti realista. Jer, znate kada se desavaju velika previranja, kao sto je recimo bio raspad koalcije “Zajedno" koja je bila jedina demokratska alternativa s jedne strane, zatim zatvorenost drzave i nepromenjen odnos medjunarodne zajednice prema rezimu, tesko je ocekivati promene. Raspad koalicije “Zajedno" rano je poceo i to odmah nakon preuzimanja lokalne vlasti, poceli su u stvari da se spore oko funkcija i buducih vlasti, tj. kandidata za predsednika Srbije. Sto je za vladajucu stranku bilo povoljno, oslobodila se konkurenicje. Njoj je takodje odgovaralo sto je zemlja zatvorena i sto SAD i Evropska unija nisu promenile svoj stav. Tako da je ova godina bila obelezena tom “stabilnoscu". U stvari, kada covek realno pogleda ne mogu se ni ocekivati neke velike promene u takvim okolnostima. Mislim da ce za sve politicke aktere u Srbiji nastupajuca godina biti jos teza, zato sto ce doci na red resavanje problema u vezi sa Kosovom, pitanje autonomije Vojvodine, postovanje ljudskih prava u Sandzaku itd. Odnosi izmedju medjunarodne zajednice i vlasti bice dramaticniji, jer morace se postovati sve sto je potpisano i dogovoreno. Godina ce biti nepovoljna i za opozicione partije, koje ce se morati izjasnjavati o vaznim drzavnim pitanjima.

dr Aleksandar Boskovic

Dr Aleksandar Boskovic, socijalni radnik

U nasoj zemlji ce se nastaviti proces ekonomskog i politickog propadanja i u sledecoj godini. S tim sto ne verujem da ce doci do dramaticnog pomaka, jer, aktuelna valst ima nacina da kroz privatizaciju, posebno privatizacijom infrastrukturnih objekata i sistema, namakne neka sredstva koja bi omogucila da taj proces propadanja ne bude ni brz, ni dramatican...

Naravno, promene ce zavisiti i od toga, da li ce vlast, posto je opozicija samo marginalizovana, naci nekakav interes u ispunjavanju zahteva medjunarodne zajednice, cime bi se ukinuo spoljni zid sankcija. Licno mislim da nece, ali ukoliko bi ucinila neke korake, pre svega u vezi sa Kosovom, mislim da bi doslo do nekog pozitivnog pomaka.

Djordje Vukadinovic

Djordje Vukadinovic, filozof

Sto se javnog i politickog zivota tice, moje licne, a verujem i nade citave moje generacije (kao i nekoliko “okolnih") sustinski su pokopane sa raspadom “stare" Jugoslavije, jos krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina, zakljucno sa ’92. kada su odrzani poslednji (“Panicevi") izbori na kojima se o necemu zbilja odlucivalo i kada je proigrana poslednja sansa da ovo drustvo skrene sa kursa ubrzanog i neizbeznog propadanja. Sve nakon toga, ukljucujuci ratne i diplomatske “uspehe", inflatorni haos, krajisku nesrecu i dejtonsko ponizenje, bili su samo razliciti modaliteti drustvene i nacionalne apokalipse.

Razume se, drustva se ne radjaju i ne umiru na tako jednostavan i nedvosmislen nacin kao pojedinci. Uvek postoji neko kretanje, dolaze nove generacije i akumulira se izvesna energija, ali, ukoliko je drustvo zaista “ubijeno", sve to nedovoljno je za pravi preokret. U tom svetlu, dakle, kao zaludno praznjenje u medjuvremenu sakupljene energije, trebalo bi mozda posmatrati i proslogodisnji protest, povodom koga smo, cini se, svi gajili nerelna ocekivanja. Ovo naravno ne znaci da bi smeli biti zaboravljeni ili amnestirani oni koji su doprineli fijasku protesta i za tili cas procerdali njegove s mukom ostvarene rezultate.

Bilo kako bilo, u narednu godinu ulazimo sa potpuno istrosenim materijalnim, moralnim i emotivnim resursima, sa usahlim i rascepkanim frontom gradjanskog otpora, sa laznim levicarima na vlasti i laznim demokratama i laznim patriotama u laznoj opoziciji. Jedina eventualna uteha moglo bi da bude to sto su mnoge maske definitivno spale i mnoge iluzije konacno razvejane, ali se trenutno ne vidi ni snaga ni ideja oko koje bi se mogli okupiti dzepovi gradjanskog otpora.

Ako gresim radovacemo se zajedno.

dr Jovica Trkulja

Dr Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Danas je sasvim ocigledno da se u SRJ, posebno Srbiji, iza krinke proklamovane demokratije, pravne drzave i vladavine prava krije tzv. ratoborna demokratija, antipravna (partijska) drzava i ohlokratija (vladavina olosa). Jer, i u Srbiji i u Crnoj Gori vlast je izvan i iznad prava, a na delu su elementi licne vlasti u formi parlamentarizma, iako da pozivanje na pravnu drzavu i vladavinu prava do dodijalosti poprima ukus bljutavosti i hipokrizije, postaje deo verbalnog rituala bez veze s realnoscu. Zapravo, “pravna drzava" i “vladavina prava" su postale pravne bajalice kojima se sve i svasta isceljuje, slicno politicko-pravnim bajalicama iz olovnih vremena: udruzeni rad, delegatski sistem i sl.

Izgleda da su “sudbinski" i prelomni dogadjaji" 1997. godine utrli put, ne demokratiji i vladavini prava vec ohlokratiji, ili, tacnije, Aristotelovoj demagoskoj dinastiji (izvitoperenom, najgorem obliku i kombinaciji oligarhije i demokratije) u kojoj ne vladaju zakoni, nego ljudi koji imaju, odn. uzurpiraju vlast. Stoga bi cuvenu formulu Ralfa Darendorfa (6 meseci za donosenje demokratskog ustava, 6 godina za demokratsku institucionalizaciju, 60 godina za stvaranje slobodnog i demokratskog drustva) kod nas valjalo pomnoziti sa dva. Godinu 1997. ispracamo sa zlim slutnjama i sa strepnjom od nase buducnosti kao povampirene proslosti.

dr Vladimir Ilic

Dr Vladimir Ilic, direktor Agencije Modern marketing

Analize beogradskog Protesta koje sam napravio pre tacno godinu dana nagovestile su dogadjaje iz 1997. godine i predupredile su moguca razocaranja. Gradjanski protest otkrio se kao prostorno i socijalno usko omedjen, sa neizgradjenom i konfuznom svescu protagonista koja je sirom otvorila prostor potonjim manipulacijama.

Protekla godina donela je pomak u demilitarizaciji drustva i kulture, pa stoga i smanjivanje jaza izmedju nacionalnih i anacionalnih frakcija nase elite i uzlet politicke trgovine na racun nacelnosti i zagrizenosti. Radikalizacija politicke scene u ranu jesen predstavljala je prolaznu, premda rizicnu, epizodu. Nastupajuca godina pomerice za jos jedan stepen nase drustvo prema prepoznatljivom poluperiferijskom polozaju. Strani kapital postepeno i promisljeno, ali sa sve manje snebivanja, sondira teren i ulazi u Srbiju. U politici se mogu ocekivati novi takticki savezi konkurentskih elita koje raspolazu i trguju mandatima i milionima. Na jednom manje vidljivom ali znacajnijem planu ocekujem produbljivanje podela izmedju dve grupacije. Jednu cine ljudi koji rade za strane firme ili u krupnom domacem biznisu, novim tehnologijama, informatici, aparatima politickih stranaka i u nevladinim organizacijama. Drugu cini masa ljudi koji ne vladaju engleskim jezikom. Oni ce nastaviti da polagano putuju u Treci svet. Ocekujem da prenaglasene nacionalne i ideoloske razlike postepeno dodju u senku realnih i vitalnih drustvenoekonomskih podela.

Mirjana Kalinic