Overa demokratije

Mihal Ramac

Velicanstveni docek Nove godine na Trgu slobode u Novom Sadu bio je izrazito politicka manifestacija, iako te tople noci o politici nije prozborena ni rec. Mada rezimska javna glasila ignorisu ili nipodastavaju sve sto cini gradska vlast, pa nisu mnogo pominjala ni mogucnost doceka na Trgu, gradjani su saznali da ce se tamo dogadjati nesto lepo i okupili su se masvonije nego ikad. Ono lepo bila je vedra muzika pod vedrim nebom uz skromno posluzenje, za one koji su se do njega probili. Nista izuzetno, dakle. Ipak, doslo je vise od sto hiljada ljudi, od onih na roditeljskim ramenima do njihovih baka i dedova.

Mnogi su se u guzvi izgubili od svog drustva. Mnoge je ponoc zatekla u kolima na zakrcenim bulevarima. Mnogi nisu ni culi novogodisnji koncert i gradonacelnikovu novogodisnju cestitku. Ipak, vecina se slaze da je bilo nezaboravno.

Iako se nisu okupili sa politickim namerama, Novosadjani su tako masovno izasli i zbog toga sto podrzavaju opstinsku vlast, kopa je organizovala docek, drugi put zaredom. Nisu dolazili zbog ove ili one partije, vec da bi overili svoje glasove iz novembra 1996. Masovnim izlaskom na Miletica plac, gde su se svirali valceri, polke i ostala starovremena muzika, Novosadjani i njihovi gosti ispoljili su protest protiv kiceraja i idiotarija koje im servira rezimska i ostale rezimske televizije, a koje bi morali da gledaju da su ostali u svojim domovima. Svecanim vecernjim toaletama i leptir masnama su, pak, protestovali protiv prostakluka kojima ih svakodnevno zasipaju vlasti (ne gradska vec one iznad nje). "Radecki mars" ili Minimaks, Ceca, Baja Mali Knindza, Dzej, Crnjanin, Vanja Bulic i slicno drustvo? Pa naravno, "Radecki mars"!

U nevidjenoj tismi bilo je bezbroj prilika da se izgovori neka ruzna rec. Vecina se kune da te carobne noci nije cula psovku. Policija je iza ponoci procenjivala da se na Trgu Slobode i u okolnim ulicama nalzi oko osamdest hiljada ljudi, ali nije cinila gotovo nista radi regulisanja saobracaja. Nezvanicno se cuje kako je dobila mig da se ponasa kao da se ne dogadja nista neobicno, to jest kao da je okupljanje toliko ljudi u tesnom centru grada nesto sasvim redovno. Oni koji su joj dali taj mig verovatno su pretpostavljali da ce se desiti neki veci incident za koji bi, naravno, bili optuzeni organizatori doceka. Gradjani su, medjutim, ispoljili ne samo izuzetnu strpljivost, vec i puno gradjanske odgovornosti i smisla za samoorganizovanje.

Docek kod Miletica bio je svetski kako po onima koji su se okupili, tako i po odsustvu onih koje takve stvari ne zanimaju. Odbornici nejake socijalisticko-radikalske opozicije i ovom prilikom su smatrali da nema razloga da budu sa gradjanima. I dok su bili na vlasti, vodili su racuna samo o licnim interesima i svojim partijskim centralama, a ne o Novosadjanima.

Sve je te divne noci bilo politika. Doduse, drugacija od one koja gusi i kinji ljude. Videlo se to i po zaobilazenju u velikom luku pripite grupice koja je nastojala da privuce paznju pesmom o nekakvom Voji - vojvodi.