Pod anestezijom

Marica Vukovic

Beograd je novu, 1998. godinu docekao postidjen. Oduzeta mu je glavna uloga u predstavi svecanog oprostaja sa starom godinom, a skoro da je ostao i bez epizodne. Neki drugi gradovi u toj noci licili su na svetske metropole dok je Beograd zapocinjao zivot provincijskog gradica.

Nepravedno bi bilo kriviti samo gradske vlasti za to sto je slavljenika na Trgu Republike bilo nekoliko desetina puta manje nego pre godinu dana. Iako "Mesecina" odavno nije hit u glavnom gradu zemlje, Beogradjani su uz druge note mogli da pokazu da jos daju znake zivota. Za to im nije trebao organizovani docek, postavljena scena i isplaniran scenario, pogotovo sto je tesko poverovati da je neko ocekivao da ce ljudi iz gradske zgrade "glavne komande", zaokupljeni sitnopiljarickim racunima, brinuti o uveseljavanju svojih gradjana.

Dok su Novosadjani, Kragujevcani, Nislije, Cacani i mnogi drugi plesuci u slavljenickoj noci uz becki valcer porucivali da za njih ima nade, Beogradjani su se ponasali poput anesteziranih pacijenata. Tokom godine anestetik im je tako vesto doziran da nisu ni primetili da su pripremljeni i za najtezu operaciju. Spregom onih kojima su pre nesto vise od godinu dana dali svoj glas i onih zbog kojih su se tri meseca smrzavali na gradskim ulicama oni su toliko otupeli da ocigledno vise i ne znaju kako da se raduju. Da nije tako nikoga, a pogotovo one koji su pre godinu dana Beograd proneli svetom, ne bi ni najmanje interesovalo sto u gradskoj kasi nema para za pripremu slavlja na Trgu Republike.

Istina je da je za radost ostalo malo razloga, ali jos je rano za potpunu predaju. Bez obzira sto predsednik drzave nije njihov izbor i sto ljudi u koje su verovali to nisu opravdali, novogodisnja noc je bila prilika da Beogradjani sebi i drugima pokazu da imaju snagu da krenu iz pocetka, ne mireci se sa sudbinom zivih mrtvaca. Na zalost, tek desetak hiljada sugradjana, a mnogi tek zarad dobrog pica, probudilo se iz anestezije. Ako nada poslednja umire, onda je ovaj grad vrlo blizu kolektivnom samoubistvu, a za to su Milutinovici, Draskovici, Seselji i Krunici previse niska cena.