POSLE USPEHA U SUMADIJI PREDSEDNICKOG KANDIDATA LEVICE

Cinjenica je da i socijalisti, bar ovi sumadijski, od kojih je potekla inicijativa za raspisivanje novih lokalnih izbora - ma koliko to paradoksalno zvucalo - ne stoje nista bolje od onih od kojih treba da preuzmu vlast

Osokoljeni trijumfom predsednickog kandidata levice Milana Milutinovica, sumadijski socijalisti su vec pocetkom ove nedelje krenuli u ofanzivu: "Izbori su pokazali da vlast (koalicije "Zajedno", prim. Z. R.) u Kragujevcu i Lapovu vise nema legitimitet. Skupstina Srbije iz toga treba da izvuce zakljucak i povuce odredjene poteze", izjavio je, nedavno, predsednik Okruznog (sumadijskog) odbora SPS u Kragujevcu Vukman Markovic.

Sumadijski socijalisti, dakle, indirektno traze raspisivanje novih lokalnih izbora i to ocigledno u sto kracem roku, jer, pravilno reklo bi se procenjuju da "narodno veselje i euforija" zbog izborne pobede Milana Milutinovica nece dugo da traje. Uz ovo socijalisti nisu toliko neupuceni da ne vide ono sto vide mnogi drugi: da je srpska demokratska opozicija - kako parlamentarna tako i ona vanparlamentarna - na najnezavidnijoj situaciji, valjda od 1990. godine naovamo. Otuda i zure da, dok je pobeda Milutinovica jos "vruca", povrate vlast u svim onim gradovima i varosima u kojima su je izgubili krajem prosle godine.

Na pres konferenciji celnici Gradskog odbora DS u Kragujevcu istakli su da i oni ocekuju da ce lokalni izbori u Srbiji da budu raspisani uskoro - na prolece, najverovatnije. "Ne plasimo se tih izbora, ocekujemo ih i spremamo se za njih", rekao je tim povodom predsednik kragujevackog ogranka DS Vlatko Rajkovic.

I neupucenima je jasno da skorasnji lokalni izbori mogu da budu katastrofalni po aktuelnu generaciju srpske opozicije. Problem srpske politicke alternative nije samo to sto je razjedinjena, medjusobno posvadjana i pobedom predsednickog kandidata levice naterana na defanzivu, vec lezi i u cinjenici da se ni tamo gde je na vlasti nije najbolje snasla u toj ulozi. Primer Beograda je samo najtransparentniji. Slucaj Kragujevca je, doduse, nesto drugaciji, posto ovde lokalna vlast koalicije "Zajedno" i dalje, za javnost barem, funkcionise dosta skladno, sto je omogucilo da se saniraju mnogi nasledjeni gubici u fondovima i javnim preduzecima, da se grad malo "umije" i ukrasi...

Vise se na tom planu, uostalom, nije ni moglo. Medjutim, i ovde su pravljene greske i to samo gde je to najvidljivije: u oblasti medija, decijoj ustanovi i "kadriranju".

Nevolja srpske demokratske opozicije, tamo gde kontrolise lokalne skupstin, lezi i u cinjenici da pretezno politicki polupismeni srbijanski glasaci za sve svoje zivotne nedace, a imaju ih napretek, ponajvise i najpre krivi onu vlast koja im je najbliza i znana. Nije tako mali broj onih Kragujevcana koji i dan danas smatraju da bi problem propasti ovdasnje "Zastave" trebalo da resi aktuelna lokalna vlast. Isto su mislili i za onu prethodnu, zato su i glasali protiv nje.

Uz sve ovo, aktuelnoj generaciji srpske opozicije, koja sebe smatra demokratskom, siguran put u zaborav preti da trasira i za sada stidljivo nagovestena mogucnost da bi svaka stranka koalicije "Zajedno" (koja i dalje kako-tako funkcionise u mnogim gradovima i varosima), na predstojece lokalne izbore mogla da izadje samostalno. Iako svesni mogucnosti ovakve (pred)izborne strategije, mnogi lokalni stranacki zvanicnici i aktivisti ce, iz raznoraznih razloga - vec se sada moze osnovano pretpostaviti - prihvatiti direktive prestonickih centrala o solistickom izbornom nastupu.

S druge strane, cinjenica je da i socijalisti, bar ovi sumadijski, od kojih je potekla inicijativa za raspisivanje novih lokalnih izbora - ma koliko to paradoksalno zvucalo - ne stoje nista bolje od onih od kojih treba da preuzmu vlast. I oni, tvrde upuceni, prete "praznom puskom". Jer, osim neogranicene zelje za vlascu i trenutne "euforije" uzrokovane pobedom na predsednickim izborima nemaju nikakvu drugu prednost nad svojim opozicionim takmacima. I u njihovim redovima, javna je tajna, traje neprekidna klanovska "makljaza" oko prestiza i privilegija; funkcionerska baza im je sve tanja i izvikanija, dok se clanstvo i simpatizeri kolebaju izmedju njih i radikala. Uz to i ovde, kao i sirom Srbije, jos uvek su sveza secanja na njihov "minuli rad" u lokalnim organima upravljanja.

U takvoj situaciji nikakvo iznenadjenje ne bi predstavljalo da na predstojecim lokalnim izborima na povrsinu izadje - "neko treci". Do skora se verovalo da su to srpski radikali. Medjutim, sada nakon izbornog fijaska dr Vojislava Seselja i njegovog kukavicluka spram laziranja predsednickih izbora, sa gotovo potpunom izvesnoscu se moze ocekivati da ce i radikalske akcije krenuti nanize.

Zoran Radovanovic