Bojan B. Dimitrijevic o mestu i ulozi istorije danas

U Srbiji je istorija na zacelju. Rezim nema sklonosti prema njoj, jer nam je predsednik bio bankar i politicki aparatcik

"Videvsi poziv za kongres srpskih i crnogorskih istoricara i prilicnu sirinu predlozenih tema, dugo nisam znao na koji nacin da se odazovem na ovaj poziv. Moja razmisljanja bila su u pravcu: da li da prilozim obican rad, recimo o zenskoj istoriji, ili da napravim tekst u kome bih izneo svoj stav po pitanju trenutnog stanja i polozaja srpske istoriografije. Medjutim, cini mi se da program nije predvideo ovakve nastupe. I drugo, premda sam najmladji istoricar na listi prijavljenih, ali i onih koji su saradnici Insituta moderne istorije, smatram da bi neke od mojih ideja sigurno izazvale reakcije starijih kolega. Konacno u ovo vreme kada je sredstava za nauku vrlo malo, treba odati postovanje svakom ovakvom naucnom preduzecu", kaze na pocetku razgovora za NNB istoricar Bojan B. Dimitrijevic, saradnik Instituta za savremnu istoriju, govoreci o kongresu istoricara.

Na pitanje koja je svrha srpske istoriografije, odnosno koja je njena svrha u Srbiji i srpskom drustvu na ulasku u sledeci vek, odgovorio je:

- To bi neki sledeci kongres domacih istoricara trebalo da definise i izadje pred javnost. Javno misljenje, ono koje bi culi od ljudi na ulici, autobusu ili drugde, sigurno ne bi bilo pozitivno. Vecina takozvanog "obicnog sveta" negativno bi ocenila dosadasnju domacu istoriografiju. Istoriografija je umnogome ukorenila podelu u srpstvu na partizane i one druge, stvorila je mitove, a neki njeni korifeji kompromitovali su se u novije doba: u ratu koji nam se desio, podgrevajuci neke, ispostavilo se, nerealne planove ovog rezima. Smatram da bi istoriografi morali da naprave redefiniciju svog javnog imidza, tj. da omoguce svojoj struci i njenim poslenicima da ih drustvo smatra za ozbiljne i uvazava njihove sudove i prognoze, istice Dimitrijevic.

Kakva je situacija u drugim drzavama?

- U drugim drzavama na prostoru bivse Jugoslavije istoricari imaju znacajniju ulogu. U nekim od njih oni su prethodnica politike, mozemo da kazemo i teritorijalnih aspiracija - na primer u Hrvatskoj, gde je sada "probitacno" baviti se "hrvatskim" Sremom, Backom, Bokom... U drugim drzavama, Makedoniji, Bosni i Hercegovini istoricari se bave ili ce se baviti istorijom u granicama svojih drzava, na svojevrstan nacin utvrdjujuci ih i dajuci im legitimitet, koji drugi u komsiluku osporavaju. Slican je trend verovatan i za Crnu Goru, ukoliko napusti uniju sa ovakvom Srbijom. U Srbiji je istorija na zacelju. Rezim nema sklonosti prema njoj, jer nam je predsednik bio bankar i politicki aparatcik. Narod je umoran od istorije. Pred ocima mu se desio rat, najveci ezgodus Srba jos od doseljenja na Balkan, najveca inflacija, kriminal, visestranacki sok, ostra polarizacija drustva po vise osnova... Za materijalno stanje istoricara, izdavanje novih naslova i druge aktivnosti nema sredstava.

Medjutim, to je na neki nacin dobro jer je srpska istoriografija na taj nacin oslobodjena bilo kakvih diktata, kontrole i sablona. Gotovo sve je dostupno za istrazivanje, i cini se da je to najbolji moguci poklon ovog vremena. Tu i tamo ostale su samo pojedinacne samokontrole ili pokusaji da se drzi starog. Ali, i tu padaju ograde ako je neko delo objektivno i naucno zasnovano. U ovome je nasa istoriografija u prednosti nad susedima iz bivse Jugoslavije, kaze sagovornik naseg lista.

Znacajan remetilac ove slobode srpske istoriografije moze da bude zaostajanje u tehnickom smislu, kao i odsecenosti od globalnih protoka novih knjiga, casopisa, a time i ideja. Po Dimitrijevicu, starije i srednje generacije kao da ovo ne shvataju. Dok istoricari mladje (rodjeni 1950-ih) i najmladje (60-ih godina) generacije to vide i trude se da zaostajanje nadomeste svojom kreativnoscu, licnim vezama ili kroz druge vidove uspostavljanja komunikacija sa svetom.

- Meni se cini da je to zahvalna tema za kongres istoricara. I neophodna takodje. Jer, nije mi svejedno ako nijedan od Instituta nema E-mail, pristup Internetu ili stalnu pretplatu na najvaznije casopise danasnjice. Boraveci u Budimpesti na magistraturi na Centralnoevropskom univerzitetu, bio sam zaprepascen nizom novih trendova o istoriografiji, prvi put sam imao priliku da citam neke casopise, da vidim neke od svetskih poznatih imena i da koristim kompjuterske data-baze, razlicite usluge i informacije sa Interneta... Konacno, i da sav moj rad bude na disketi, upotrebljiv na razne nacine. Cini mi se da se ovo jos uvek ne shvata u Srbiji, istice Bojan B. Dimitrijevic.