Svi smo sastavni deo dzinovskog simulakruma

Nominalno Nova 1998. realno lici na neku Staru, od onih godina iz "predistorijskog Ne" i po zivotnom standardu, i po obnovi i preporodu koji nam predstoji i po izolaciji koja postoji, po postratnim traumama, izbeglicama...

Momir Bulatovic simulira samosvojnost i preti destabilizacijom sistema u Crnoj Gori da bi stabilizovao sistem srpske vlasti u Jugoslaviji

Pise: Gordana Susa

Proslavili smo Novu! Splet narodnih izvestaja i razdraganih reportaza o njenom doceku, uz ocenu RTS izvestaca da su se gradjani ponasali "na nivou", mada je ostalo nejasno sta je reper za utvrdjivanje tog nivoa - poentiran je grupnim portretom radnika trece smene u Trepci. Uz redjanje slika veselja na prepunim trgovima sirom nase domovine i sveta izdvajala se jedino Pristina svojim praznim ulicama. To, razume se, nije bila samo vest o najludjoj noci vec vise od toga. Bio je to stav komesara rezima kojim se izrazava kontinuitet velike simulacije. U pravnickom znacenju ta rec oznacava prikazivanje nekog stanja drukcijim nego sto je u stvari, jer ulice glavnog grada juzne pokrajine, sasvim izvesno, nisu bile prazne zbog novogodisnjih porodicnih idila.

Visegodisnje pretvaranje da zivimo u pravnoj drzavi u kojoj se postuju ljudska prava rezultiralo je stvaranjem dva paralelna sistema koji egzistiraju svako iza svog plota a ipak u svojevrsnoj simbiozi dajuci jedan drugom na znacaju i uz obostrani rizik da se stvari mogu oteti njihovoj kontroli.

Uostalom, zar i nominalno Novu 1998. nismo docekali kao da je realno neka Stara, od onih godina "predistorijskog Ne" i po zivotnom standardu, i po obnovi i preporodu koji nam predstoji i po izolaciji koja postoji, po postratnim traumama, izbeglicama...

Sve je spremno za izlazak nase privrede u svet i pred nama je vreme "da se okrenemo radu i prosperitetu", simulira se iz vrha drzave a vest iz Evropske unije o uskracivanju trgovinskih olaksica zatrpana u pompeznim rezimeima uspesnosti, prosla je gotovo nezapazeno ili u negativnoj konotaciji o nepravednom svetu.

Ako nista drugo parlament je bio delotvoran. Za samo jedan dan proglasen je predsednik i usvojen budzet Srbije. Tek nakon toga nadlezna komisija u Saveznoj skupstini kao u dobro slozenoj puzzle igrici, dodeljuje Srpskom pokretu obnove manji broj glasova od onog koji je ova stranka najavljivala da ce uzeti bivsim partnerima "Zajedno". U drzavi u kojoj se bezocno krse zakoni sve je mogucno pa i pregovori o odlukama sta se moze smatrati zakonitim a sta ne. Sasvim izvesno da sa dvanaest dobijenih mandata u Saveznoj skupstini SPO nije zadovoljan, ali je valjda rukovodstvo ove stranke shvatilo da je vlast samo simulirala kooperativnost dok je u stvari zazirala od toga grabivsi za sebe maksimum. Pitanje je koliko su preostala cetiri nepodeljena federalna mandata vazna za nove nagodbe? U javnosti je, medjutim, ostao otuzan utisak da je najveca opoziciona partija "dobro obavila posao za ocuvanje i produzetak ove vlasti" i da ce uskoro biti pustena niz vodu.

Uostalom, tek predstoji proces formiranja srpske vlade. Pregovorima i cenkanjem oko ministarskih mesta simulira se duh parlamentarizma ili nesto drugo, kako Seselj kaze "corava posla" jer ce se, navodno, veli on - pokazati da je nemoguce formirati operativan premijerski kabinet. Mozda i lider radikala simulira da bi utvrdio bolju poziciju za nagodbe sa rezimom. Imajuci u vidu aktuelne probleme nije iskljuceno da leva koalicija posle upotrebe jedne opozicione stranke "partnerski" krene ka drugoj - srpskim radikalima koji su joj potrebni u resavanju nesuglasica sa Crnom Gorom i Kosovom. Oduzimanje mandata crnogorskoj Narodnoj stranci u Skupstini Jugoslavije ukazuje na taj pravac i nameru srpske vlasti da se nece libiti da radi na obezbedjivanju parlamentarne vecine na federalnom nivou.

Na simuliranim izborima, uz istoimeni blagoslov komisije OEBS, Srbija je dobila i predsednika. Netom posle proglasenja, javila je dobro obavestena stampa, Milutinovic je otputovao u Grcku, u svojstvu turiste, na godisnji odmor! Mogao je i bez ovog pretvaranja da putuje kao predsednik drzave, ministar inostranih poslova i ambasador SRJ u Atini. Iako je logicno ocekivanje da novi predsednik unese i nesto novo, izuzev optimizma kojim se razmetao vise od ostalih tokom predizborne kampanje, sanse za tako nesto su neznatne, jer on samo simulira funkciju na kojoj stvarno odlucuje neko drugi i mocniji. Tehnologija vlasti tog drugog i mocnijeg lako se prepoznaje na Koraksicevoj karikaturi na kojoj Mira i Sloba kite jelku docrtavajuci njenu senku.

Polovinom januara trebalo bi da se inaugurise novoizabrani predsednik Crne Gore. Bas u isto vreme, nije slucajnost, Momir Bulatovic najavljuje mitinge protesta sa zahtevom da se izbori ponove. To moze da bude zapaljiva iskra u ionako suprotstavljenoj netrpeljivostima crnogorskoj atmosferi i moze da dovede do direktnih sukoba, kako neko rece, porodice sa porodicom. Tesko je poverovati da je odluku o tome Momir Bulatovic doneo sam i bez znanja svog duhovnog i ideoloskog mentora. Stice se utisak da samo simulira samosvojnost i preti destabilizacijom sistema u ovoj Republici da bi stabilizovao preneseni sistem srpske vlasti u Jugoslaviji. Kolika je u ovom trenutku stvarna, a koliko simulirana moc Crne Gore i Mila Djukanovica u artikulaciji politike na saveznom nivou tesko je proceniti. NJegove izjave odaju utisak da je rec o ceveku koji nije spreman na podanistvo autokratskoj vlasti. "Crna Gora vise nece pristati na ulogu satelita, na logistiku centra koji i Crnu Goru i Jugoslaviju drzi okovanu i izolovanu od medjunarodne zajednice. Bice ono sto jeste a to znaci pedeset odsto zajednicke drzave", tvrdi Djukanovic.

Ukratko, ceo sistem postaje dzinovski simulakrum koji se vise ne razmenjuje sa onim sto je stvarno, nego sam sa sobom u neprekidnom kruzenju. Sastavni deo toga je postao svako od nas. Pogledajte oko sebe i kako se smejemo i kako smo razdragani u novogodisnjoj simulaciji normalnog zivota.