SR Nemacka pred novom godinom i novim milenijumom

Povlacenje drzave iz sektora buducnosti

Kancelar Kol porucuje Nemcima da ne mogu vise da zive u zabavnom parku. Tokom zivota u blagostanju Nemci su, mozda, postali previse opusteni, nespremni za brze promene, rizik i bankarske transakcije

Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona

Rec 1997. godine bila je u Nemackoj "Reformstau" ili "zastoj u reformama", a za nemacke gradjane deo (informativne) svakodnevice. Iz dana u dan komentatori u medijima i politicari svih boja upozoravaju da ce se "zastoj u reformama" osvetiti Nemackoj, da ugrozava zivot buducih generacija, da se nesto hitno mora preduzeti... Na reforme se zaista u 1997. cekalo u nizu znacajnih drustvenih i ekonomskih oblasti. Reforma zdravstvenog sistema, reforma poreskog sistema, reforma socijalnog sistema, reforma pravosudja (u pojedinim oblastima), reforma visokog skolstva, reforma pravopisa nemackog jezika... Ove, kako se svi slazu "neophodne izmene" izazivale su ogromne nesuglasice - kako izmedju vladajuce konzervativno- liberalne koalicije kancelara Helmuta Kola i socijaldemokratsko-zelene opozicije, tako i unutar samih politickih partija.

Nemacka je decenijama gradila sopstveni model kapitalisticke ekonomije - "socijalnu trzisnu privredu", kako se ovde kaze. U zemlji je, bez obzira da li je na vlasti bila socijaldemokratska levica ili snage desnog centra, postojao konsenzus o tome da treba teziti maksimalnom privrednom blagostanju uz postovanje kako trzisnih principa tako i principa socijalne solidarnosti. Posle izmena sprovedenih u ovoj godini, mnogi smatraju da je Nemacka na putu napustanja ovog drustvenog konsenzusa i postavlja se pitanje sta ce tek biti u buducnosti.

Kada je kancelar Kol pre tri godine sastavljao vladu, "na ledja" sredovecnog Jirgena Ritgersa prebacio je teret brige o resorima koji se, ne samo u Nemackoj, smatraju najbitnijima za naredna vremena - obrazovanje, nauka, istrazivanje i tehnologija. Ritgers je hitro nazvan "ministrom za buducnost" i nesumnjivo je proteklih godina vredno radio, ali se ne moze reci da je nemacki "program" ulaska u naredni vek utvrdjena strategija. Naprotiv, za sada se samo "ceprka" po konceptima koji su decenijama slovili kao pouzdani i koji se sada delimicno smatraju preprekom sticanju bolje pozicije Nemacke u procesu globalizacije svetske privrede.

Cetiri i po miliona nezaposlenih

Broj nezaposlenih proteklih meseci stalno se kretao oko rekordne cifre od oko 4,5 miliona. U posleratnoj Nemackoj nikada nije bilo vise ljudi bez posla nego sada. Niz ekonomista prognozira da ce broj nezaposlenih u narednoj godini premasiti cifru od pet miliona. Drugi, pak, tvrde da je vec sada stvarni broj nezaposlenih mnogo veci i da (ako se uracunaju oni koji su se vec odavno odrekli nade da ce im registracija u spiskovima zavoda za zaposljavanje doneti poboljsanje zivotne situacije) dostize zapravo sest miliona. Broj primalaca socijalne pomoci je od 1980. do 1995. porastao sa 922 000 na 2 269 000. Vise od dva miliona domacinstava se u statistikama vodi u rubrici "prezaduzeni" - rec je o onima koji vise nisu u stanju da otplacuju prispele rate i kamate na kredite.

Zla sudbina, i to je ono sto nemacke politicare i ekonomiste najvise sada brine, pogadja sve vise one koji su decenijama slovili kao "nosioci" nemackog napretka i blagostanja; pripadnike srednjeg sloja - od ambicioznih namestenika, preko vestih pripadnika slobodnih profesija do dobro placenih i dobro obrazovanih radnika. Dok je 1975. "siva ekonomija" cinila 5,75 odsto drustvenog bruto-proizvoda, danas se taj udeo procenjuje na skoro 15 odsto. Ekonomisti nemaju dileme kada treba definisati uzrok ovakvom razvoju - to su prevelika poreska opterecenja gradjana. "Blagostanje za sve" glasila je parola "oca nemackog privrednog cuda" i kancelara Ludviga Erharda. Mnogi se sada pitaju da li ce Nemacka sa njom moci da udje i u naredno stolece. U medjuvremenu 43 odsto Nemaca na (nekada socijalistickom) istoku zemlje i 27 odsto zapadnih Nemaca nemacki privredni poredak ocenjuje negativnom ocenom.

Istovremeno je realna zarada radnika opala za 10 procenata. Medju zaposlenima je vec 11 odsto onih koji za puno radno vreme ne dobijaju ni polovinu prosecne godisnje zarade. Na stotinu zaposlenih u istocnoj Nemackoj dolaze 43 tzv. drzavno dotirana radna mesta. Drzava ove mere podsticanja zaposljavanja sada namerava da ukine. Rec je o ionako slabo placenim mestima - od "cepkanja" ulaznica za muzeje do obelezavanja trim-staza po sumama i sortiranja bio-otpada.

Dupliran broj prebogatih
Sve je vise onih koji nemaju ni najmanje razloga da na "21. stolece", koje je pred njima, gledaju crno. Broj "ljudi cija imovina premasuje milionski iznos" (kako se to naziva u statistikama) narastao je od 1980. do 1993. sa 67.000 na 131.000. Njihov broj se samo za prve tri godine ove decenije povecao za 25 odsto. Pet odsto nemackih domacinstava raspolaze sa vise od jedne trecine ukupnog privatnog vlasnistva. U proseku, svako od tih domacinstava raspolaze vrednostima vecim od dva miliona maraka. U odnosu na prosecnu nemacku zaradu, realna zarada dobrostojecih samostalnih biznismena i slicnih profesija porasla je od pocetka osamdesetih za skoro 55 odsto.

Profiti nemackih firmi su, pri rekordnoj nezaposlenosti i ukidanju radnih mesta, takodje rekordno porasli. "Simens", "Bos", BMV, "Krup"... i niz drugih velikih nemackih firmi zaradjuje vise nego ikada. U prosloj godini je najveca nemacka banka i jedna od pet najmocnijih bankarskih institucija u svetu, Dojce bank napravila najveci profit od kada postoji - preko 2,2 milijarde maraka. Svi se, naravno, slazu da kapitalizam ne moze biti bez "vrhunskih dostignuca, vrhunskih zarada i vrhunskih profita". Nemce, medjutim, uveliko i iz poznatih istorijskih razloga brine nesto drugo - cinjenica da raskol izmedju bogatih i siromasnih sve vise raste. Kada se o tome ili o broju nezaposlenih povede razgovor, cesto se zavrsi podsecanjima na teska vremena Vajmarske Republike koja su za Nemacku oznacila pocetak najtragicnije i najsramnije faze u nacionalnoj istoriji - pripremljen je teren za 12 godina nacisticke diktature.

Naravno, nemacka situacija je jos daleko od dramaticne. Nemci su i dalje svetski rekorderi po putovanjima u inostranstvo, u vreme odmora i praznika, kao i ovih bozicnih i novogodisnjih, rasprodate su sve turisticke ponude i avionski letovi od Praga i Pariza do Pekinga i Vankuvera. Vecini (ukoliko ima posao) i dalje ide veoma dobro. Nemacka je, to nikako ne treba zaboraviti, od 1990. u novi deo zemlje, bivsu Nemacku Demokratsku Republiku, "upumpala" preko 1000 milijardi i - nije objavila bankrot. Svakako ce i medju EU-drzavama biti onih koje ce ispuniti kriterijume za otpocinjenje monetarne unije. Ali, sve to ne znaci da Nemacka bezbrizno docekuje novu godinu i novi milenijum.

Rastanak sa zabavnim parkom

Kako se prilagoditi rastucoj globalizaciji privrede, kako Nemacku uciniti ponovo privlacnom za investicije, kako sacuvati radna mesta - sva ta pitanja postavljaju se u silnim anketama koje se ovih dana objavljuju po nemackim novinama. Mnoge od anketa svode se i na pitanje - kako buducim generacijama obezbediti zivot koji bi bio u skladu sa vec pomenutim Erhardovim nacelom o blagostanju za sve i kako prevazici rastuci jaz izmedju bogatih i siromasnih koji preti da ugrozi demokratski poredak, brizljivo negovan proteklih decenija.

Rezultat tih anketa mogao bi se svesti na predlog da je neophodno da se "sto vise gradjana ukljuci u proces sticanja znanja i kapitala". Tipicno je misljenje Rolanda Bergera, sefa svakako najcuvenije nemacke i jedne od internacionalno najcenjenijih konsalting-firmi ("Roland Berger i partneri"). Njegov "recept" za prevazilazenje provalije izmedju bogatih i siromasnih i za bezbrizniju buducnost ima tri stavke.

Prvo, drzava se mora povuci iz svih "sektora buducnosti" a to su: komunikacije, saobracaj, zdravstvo, dobri delovi obrazovanja, kultura i institucije koje "organizuju" slobodno vreme gradjana. Time se podstice privredni rast i otvaraju nova radna mesta. Drugo, svima se mora obezbediti bolji pristup "znanju i obrazovanju" jer je to "osnova informacionog drustva i drustva usluznih delatnosti kakvo cemo imati u buducnosti". I trece, sto vecina ekonomista i sve vise politicara, uz Bergera, smatra presudnim: vlasnistvo nad produktivnim kapitalom treba uciniti pristupacnim svim gradjanima. U tom smislu pominju se tri moguca puta: poreske olaksice za one koji zele da ucestvuju u vlasnistvu preduzeca, uvodjenje isplata dela plata u hartijama od vrednosti, pretvaranje dela sadasnjeg drzavnog penzionog osiguranja u privatne investicione fondove.

Recepti zvuce, kao i uvek, jednostavno. Ali, ne moze se reci da ih za sada podrzavaju siroki slojevi zaposlenih. Tokom decenija zivota u blagostanju Nemci su postali mozda previse tromi, opusteni, nepokretni (nespremni za brze promene radnog mesta ili mesta stanovanja), nespremni za rizik (uglavnom neraspolozeni za ulaganje u rizicne bankarske transakcije i skloniji tradicionalnim modelima stednje), nemastoviti. Kancelar Kol im je jos sredinom godine porucio da "vise ne mogu da zive u zabavnom parku". Od toga da li su ovu cinjenicu spoznali zavisice i gde ce Helmut Kol posle izbora 1998. obitavati - u kancelarskom uredu u Bonu i Berlinu ili u porodicnoj kuci u Ogershajmu. A od njegovog "boravista" ce zauzvrat zavisiti i oblikovanje nemacke buducnosti.

Okretanje desnim ekstremistima
Pozivajuci se na rezultate izbora u Hamburgu, na kojima je radnistvo masovno okrenulo ledja Socijaldemokratskoj partiji Nemacke (SPD) i na kojima je desnoekstremistickoj Nemackoj narodnjackoj uniji (DVU) zafalilo samo nekoliko desetina glasova za ulazak u Senat, berlinski politikolog Elmar Altfater tumaci kao "veliko upozorenje". "Kada nejednakost postane prevelika, demokratija se nalazi u opasnosti. Autoritarne pozude onih koji u bogatstvu zive lagodno i nade u autoritarna resenja onih koji su proteklih godina ostali razocarani u socijalnu demokratiju, pocinju da se priblizavaju. To je izuzetno opasna mesavina", upozorava profesor Altfater.