ZALAZAK PRIVREDNOG BUMA U ZEMLJI IZLAZECEG SUNCA

Posustala “ekonomska zivotinja"

Najveci svetski kreditor ima unutrasnje dugove u iznosu od cetiri biliona dolara. Medjunarodno poverenje prema Japanu opada zbog niza bankrota berzanskih kompanija

Masahiko Otsuka
specijalno za “Nasu Borbu" iz Tokija

Devetnaestog decembra 1997. godine umro je u 89. godini gospodin Masru Ibuka, osnivac i bivsi predsednik “Sondz" korporacije. Ibuka je 1946. godine kao mladi radnik dosao u Tokio iz male fabrike u Naganu, iz planinskog dela Japana, gde je njegovo radno mesto bilo ugaseno posle bombardovanja americke vojske. Tada je pocela legenda “Sondz"-a koja predstavlja i legendu posleratnog japanskog uspona. Kako pise vodeci japanski ekonomski list “Nikkei", “Ibuka je zapoceo svoju karijeru kada je ratom razoreni Japan bio u tragicnoj situaciji, a zavrsio je sada, kad se nad Japanom i njegovom ekonomijom ponovo nadvija crni oblak".

Slucaj Yamaichi

U drugoj polovini 1990. godine japanska ekonomija pocela je iz blagostanja da klizi u recesiju, a 1993. godine vladina Uprava za ekonomske planove objavila je, ignorisuci prognoze strucnjaka, da je kriza dostigla svoj vrhunac. Ali, ne samo da kriza tada nije bila okoncana, vec joj se ni sada, posle sedam godina, ne nazire kraj.

Ovogodisnji novembar je bio u znaku bankrota velikih bankarsko-finansijskih preduzeca. Bankrot su objavili berzanska kompanija “Sano Shoken" (3. novembra) i banka “Hokkaido Takushoku" (17. novembra). Ova poslednja je prva velika gradska banka koja je bankrotirala u ovom nizu. Medjutim, do pravog soka sirom Japana doslo je 24. novembra kada je berzanska kompanija “Yamaichi Shoken" objavila obustavu svih poslovanja (de facto bankrot). “Yamaichi Shoken" bila je jedna od cetiri najvece brokerske komapnije na tokijskoj berzi, sa kapitalom od oko 127 milijardi jena (jedna milijarda dolara). Mada se poslednjih godina govorilo da kompanija lose finansijski stoji, ipak se nije ocekivalo da ce doci do najveceg bankrota u Japanu posle zavrsetka Drugog svetskog rata, a visina dugova se procenjuje na cak 23 milijarde dolara. Istovremeno sa objavom bankrota, 24. novembra, Shohei Nozawa, predsednik kompanije “Yamaichi Shoken" je na konferenciji za stampu, placuci pred brojnim novinarima, izjavio: “Radnici nisu losi; za bankrot je krivo rukovodstvo". Uprkos tome, vecina od 7.000 radnika njegove firme jos uvek ima teskoce u pronalazenju novog radnog mesta.

Dug zeleznice 215 milijardi dinara

Kompanija “Yamaichi Shoken" imala je veliki ugled cak i medju ljudima koji nikada nisu kupovali berzanske akcije, a u njoj su se zaposljavali samo najbolji studenti ekonomskih fakulteta iz citavog Japana. Obicni ljudi su na osnovu “slucaja Yamaichi" shvatili koliko je duboka kriza japanske ekonomije. Tokom 80-ih godina u svetu je etabliran trend slobodnog finansijskog poslovanja; ali vec tada je izrazena bojazan da bi u slucaju nestabilnog finansijskog sistema jedne zemlje, po principu “lancane reakcije", to imalo velikog uticaja na berzanska i monetarna trzista drugih zemalja. U secanju je jos uvek meksicka finansijsko-monetarna kriza koja je 1995. iz temelja poljuljala pozicije Klintonove administracije, a ove godine, u oktobru, nestabilnost sa berze u Hongkongu prenela se na sve svetske berze.

Japan je najveci svetski kreditor, ali s obzirom da ima unutrasnje dugove u iznosu od cetiri biliona dolara (30.800 dolara per capita), smatra se da ima i najslabiju finansijsku situaciju medju najrazvijenijim zemljama. Medjunarodno poverenje prema Japanu opada zbog neefikasnosti finansijskog sistema i niza bankrota berzanskih i bankarskih kompanija.
Shodno tome, japanski premijer je 17. decembra objavio paket smanjenja poreza za ovu fiskalnu godinu (japanska fiskalna godina traje do kraja marta) u iznosu od 15 milijardi dolara, izjavivsi sledece: “Japan ne zeli da izazove svetsku finansijsku krizu. U to cu zaloziti svoju politicku karijeru". U paket smanjenja poreza ukljuceno je i smanjenje poreza na prihod, kao i opstinskog poreza, tako da ce prosecna japanska porodica godisnje moci da ustedi oko 500 dolara. Istovremeno je doslo do intervencije japanske centralne banke, koja je prvi put posle pet godina, povlacenjem domace valute iz prometa, omogucila da jen, koji je u odnosu prema dolaru pao na 130 jena za dolar, u jednom trenutku poraste na 127 jena za dolar.

Medjutim, japanskoj Vladi predstoje teski zadaci. Jedan od kljuceva Hashimotove reforme je problem dugovanja bivse Japanske nacionalne zeleznice, pa je Vlada usvojila poresku politiku na osnovu koje ce, u toku narednih 60 godina, vecinu ovih dugovanja pokriti iz poreza. Mada je prilikom privatizacije drzavne zeleznice, pre 10 godina, dug procenjen na 100 milijardi dolara, zbog kasnijih ekonomskih promena i neadekvatne politike on je narastao na cak 215 milijardi dolara, tako da se ne naziru izvori sa kojim bi Vlada mogla da ga pokrije.

Oktobra 1998. godine bice uveden porez na cigarete pa ce paklo cigareta, koje sada kosta 230 jena, biti skuplje za 20 jena, i tako ce se obezbediti dve milijarde dolara godisnje za pokrivanje dugova bivse drzavne zeleznice. Medjutim, obicnim potrosacima argumenti vlade nisu dovoljno ubedljivi. Usledice i drugi nameti. Porez na promet je u prolece 1997. godine povecan sa tri na pet odsto, skolarina na drzavnim univerzitetima ce od 1998. biti veca, pa ce se umesto 3.615 placati 3.850 dolara.

Susumu Takahashi, sef odeljenja za istrazivanje Japanskog instituta za analizu trzista komentarise: “Ovo nije dovoljno za suzbijanje recesije". I vecina ekonomskih analiticara sumnja u efikasnost vladinih mera dovodeci u pitanje povratak poverenja investitora. Samo dva dana po objavljivanju novih vladinih mera, bankrotirala je jedna od najvecih kompanija za trgovinu prehrambenim proizvodima “Toshoku", sto je izazvalo veliki pad akcija na tokijskoj berzi. Japanska Centralna banka je bila prinudjena da intervenise sa cak sedam do osam milijardi dolara sto je ekvivalentno jednomesecnom japanskom suficitu. Pritom treba imati u vidu da godisnja kamatna stopa iznosi 0,5 procenata, sto je najnizi nivo medju najrazvijenijim zemljama. Stoga se ne moze zaustaviti odliv nacionalne valute u inostranstvo, tako da se nestabilnost zapravo samo produzava.

"Veliki prasak"
Japanski premijer Rdzutaro Hashimoto je prosle godine najavio plan radikalne reforme finansijskog sistema ("Veliki prasak") pod geslom "slobodno, fer i globalno"; obznanio je da drzava vise nece pomagati firme sa dugovanjima i takve ce firme nestajati na trzistu slobodne konkurencije. Medjutim, do pogorsanja situacije doslo je brze nego sto je to vlada predvidela. Prema nedavno objavljenim podacima, bruto nacionalni proizvod Japana u prvoj polovini 1997. godine bio je nizi za 1,4 posto, a prema istrazivanjima poverenje vladi premijera Hashimotoa postepeno pada.

Promena zivotne profesije

Japanska ekonomija, koja se brzo razvijala dozivela je sredinom 70-ih godina naftni sok i zapala u duboku ekonomsku krizu. Ubrzo je iz nje izasla. Sve kompanije trudile su se da reformisu svoju politiku poslovanja, ali je do prevladavanja krize doslo, pre svega, zahvaljujuci vladinim merama koje su favorizovale proizvodnju aparata za domacinstvo, te proizvodnju masina i automobila u odnosu na tesku industriju. Takodje je stimulisala izvoz. To je dalo rezultate i pocetkom 80-ih godina Japan je postao toliko ekonomski mocan pa je dolazilo do ekonomskih konflikata sa Amerikom i evropskim zemljama. Medjutim, iako je Japan danas u dubokoj ekonomskoj krizi, a Vlada insistira na terminu “reforma" ni japanske kompanije niti ta ista Vlada ne vide jasne puteve izlaska iz ove situacije.

Gradjanima jos uvek nije jasno sta ce uslediti kao rezultat reformi, ali jedno im je ocigledno: dosadasnja “pravolinijska zivotna filozofija" koja je bila pokretacka snaga posleratne japanske ekonomije mora se promeniti. Naime, uobicajeni obrazac bio je da se odmah posle zavrsenog fakulteta pronadje radno mesto, da se sto vise radi i napreduje u karijeri; aktuelna je bila filozofija biti lojalan “samuraj" kompanije. Ali, doslo je doba kada velike, poznate kompanije propadaju i kada cak i elitni radnici imaju problema sa pronalazenjem novog radnog mesta. Nema sumnje da ce se poznata japanska marljivost, popularno nazvana “ekonomska zivotinja" odrzati, ni drzava ni kompanije ne mogu vise pruziti zastitu takvim radnicima. Istinski sposobni ljudi ce promenom kompanije ili odlaskom u inostranstvo nastaviti svoju karijeru, ali vecini ostalih koji to nisu, predstoji sumorna buducnost.

I 1998. godine Japan ce ocigledno tragati za nacinima izlaska iz doba recesije. Ali izgledi nisu ruzicasti. Cak ni Japan, koji je postao ekonomski div, nije zemlja iz bajke.

Vreme velikog pesimizma
Prema vladinom istrazivanju obavljenom juna 1997. godine a koje je nedavno objavljeno (10.000 anketiranih), samo 12,7 posto ispitanih odgovorilo je pozitivno na pitanje “da li ce se u buducnosti zivot poboljsati?". Ovo su najnizi zabelezeni rezultati od 1958. godine kada je ovo istrazivanje prvi put sprovedeno. Izlaz se ne naslucuje. Novinar i strucnjak za ekonomiju g-dja Hiroko Ogiwara je u programu Fudji televizije izjavila i sledece: “Naravno da bankrot brokerskih kompanija ne moze imati velikog direktnog uticaja na zivot gradjana, ali ne vidim sta bi moglo pozitivno da stimulise potrosace. Shodno tome, mislim da ce se ovakva situacija nastaviti jos godinu-dve".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /