SRPSKA HEKLER SCENA U TRECOJ "GODINI BORBE PROTIV KRIMINALA"

Kako se osecati u zemlji u kojoj po svim nagovestajima postoji grupa ljudi, sa dobrom zaledjinom, perfektnom organizacijom, i odlicnim poznavanjem kriminalistike, koja u svakom trenutku moze odluciti da likvidira vaznog coveka rezima

Dragoljub Petrovic

Mamma mia !

Zatvorite oci i zamislite - ko bi poverovao novinskom clanku objavljenom uoci nove 1997. gde novinar predvidja da ce u narednoj godini "biti ubijen najbolji prijatelj Marka Milosevica, potom prvi srpski policajac, zatim gensek Jugoslovenske levice i kucni prijatelj predsednicke familije, i kuma Cece i Zeljka Raznatovica". Bez obzira na pouzdanost "izvora" (ako takvih u ovom slucaju ima) taj clanak zavrsio bi u najblizoj urednickoj korpi za otpatke, pod uslovom da novinar prethodno ne dobije dozvolu redakcije da svoj prilog moze emitovati na razglasu bolnice "Laza Lazarevic".

Cela prica o trecoj jubilarnoj "godini borbe protiv kriminala" ima vise tragicnih nijansi. Prva je naravno cinjenica da su neki ljudi ubijeni a da njihove ubice slobodno setaju, ne strahujuci od policije koja se, bar u domenu ubistava, pretvorila u sluzbu za skupljanje leseva po ulicama. Drugo - kako se osecati u zemlji u kojoj po svim nagovestajima postoji grupa ljudi, sa dobrom zaledjinom, perfektnom organizacijom, i odlicnim poznavanjem kriminalistike, koja u svakom trenutku moze odluciti da likvidira vaznog coveka rezima ili vidjenijeg biznismena, a da odgovor drzave bude sadrzan u prostoj recenici: "Istraga je u toku".

Treca tragicna nijansa - mentalno i duhovno stanje nacije - mozda je i najporaznija. Ideja jednog poznatog rezisera "da nakon svih ludackih ubistava novinarima vise ne preostaje nacin da zainteresuju javnost osim da sami organizuju likvidaciju, tako sto ce krenuti s ubicom u akciju, pricati sa njim do dolaska na lice mesta, a onda slikati zrtvu u ropcu"- najbolje odslikava trenutno stanje u glavama nacije. Da li ste culi da je neko od vasih prijatelja rekao da mu je zao sto su ubili "tog i tog". Retko, ali ste sigurno culi da se restoran "Mamma mia", gde je ubijen general- pukovnik Radovan Stojicic Badza, sada zove "Kod lezeceg policajca", a da je poslednja poruka na pejdzeru pokojnog Zorana Todorovica Kundaka bila:"Ponesi cebe, ovde je hladno. Tvoj Badza". Kad drzava na ubistvo odgovori "istragom u toku", a gradjanin crnohumornim vicem, priznacete - nije dobro. Osim viceva, uobicajeni nacin gradjanske satisfakcije posle ubistava - ko ce biti sledeci - "instituiconalizovan" u vidu internih nezvanicnih kladionica ustalio se do te mere da je cak i glavni "dobitak" na njima Zeljko Raznatovic Arkan u jednom intervjuu "umro od smeha" i objasnio da ga "boli uvo za to".

Arkan, simbol "donkorleonovskog" napredovanja u Srbiji i idol posrnule generacije mladih kriminalaca i novopecenih biznismena, doziveo je lane vrh svoje statusne inauguracije - postao je vlasnik fudbalskog kluba, ogromne kockarnice a svoju moc ispoljavao je gde god moze - delio je, povrh svega, novinarima samare na policijskim parastosima. Isplativost drustveno negativne karijere, "arkanovske" u nasem slucaju, postala je toliko uocljiva da zaista ne postoji ni jedan jak argument uz pomoc kojeg cete ubediti svakog iole nadobudnijeg "klinca" da mu "ne valja posao". Niko se danas nece uplasiti kada mu kazete "da cete zvati policiju", ali ako mu kao varijantu navedete posetu Arkana ili njegovih ljudi, smatrajte stvar resenom. Perspektiva u kojoj ce ubuduce svako imati svog licnog zastitnika u vidu obrijanog "pozlacenog" rmpalije, za sada demantuje cesto ponavljanu devizu na konferencijama za stampu policije da se "kriminal ne isplati". Kako objasnjava bivsi sef kriminalisticke policije Beograda Marko Nicovic, "dok god postoji dilema- obratiti se za pomoc policiji ili nekom Zoranu Robiji" jasno je ko vodi glavnu rec.

To je jasno i kad usred bela dana izresetan hicima iz "heklera" na plocniku ostane da lezi visoki funkcioner drzave, ili prvi policajac u prepunoj kafani. Posle saznate da sin (vaseg) sefa drzave istim tim "heklerom" sikanira goste jednog provincijskog kafica, pa onda ostaje pitanje- ko su tu, u stvari, dobri, a ko losi momci. Onda saznate da su ubijeni "bili iskreni borci za ideje levice, slobode, jednakosti" i da je u "pitanju politicko ubistvo", iz drzavnih medija naravno, a posle vas slobodnije novine izbombarduju podacima o broju kola ili kupatila u kuci pokojnika, a ovi prvi kazu "ziveo skromno". Jedino sto sludjeni podacima nikada ne saznate - ko je ubica, tada vec postaje manje interesantno.

Mozda je paradoksalno, ali jedinu nadu da ce sled stvari krenuti nabolje - dala je krajem godine upravo policija. Posle rigidne i katastrofalno nesposobne garniture ljudi okupljenih oko pokojnog generala Stojicica, na celu MUP-a pojavili su se ljudi koji deluju krajnje ozbiljno i prilicno iskreno u svojim obecanjima da ce stati na kraj kriminalitetu. Na stranu sto je savrseno jasno da nova postava i dalje boluje od cini se neizlecivog sindroma "policije jedne partije", pa policajci i dalje mlate mirne demonstrante po kosovskim i beogradskim ulicama a u sali kolegijuma MUP Srbije visi Miloseviceva slika, jer i sama cinjenica da su uvedene konferencije za stampu, te da novinari vise ne nalaze slicnost izmedju policije i masonske loze (po zatvorenosti) deluje (za pocetak) ohrabrujuce. Zatvorite zato oci i zamislite - sledece godine u ovo vreme kupujete novogodisnje izdanje naseg lista a iznad slicnog clanka vidite naslov "Policija zatvara krug"...