Spasoje Krunic, predsednik Izvrsnog odbora Skupstine Beograda

Beograd je jedan iscrpljen i umoran organizam i nikako se ne moze meriti duzinom bilo cijeg mandata a ja sam davno rekao da je mnogo toga sto je ucinjeno Beogradu isto sto i sminkanje lesa. Najbolje sto smo do sada uspeli jeste da se Beogradu o Beogradu kaze istina

Velimir Ilic

Predsednik Izvrsnog obora Skupstine Beograda Spasoje Krunic, moglo bi se reci, sedi u vrlo neudobnoj fotelji i nesumnjivo ima mnogo vise problema i obaveza nego sto bi se moglo zakljuciti iz jednog razgovora ili po njegovom radnom stolu, pretrpanom gomilama papira, planova, podsetnika. Pripalo mu je da, kao clan i funkcioner SPO, bude "prvi opozicioni beogradski premijer" posle visegodisnje vladavine socijalista ali svoje prethodnike ne optuzuje pucajuci iz teske artiljerije niti ih, pak, amnestira od krivice i odgovornosti za nasledje koje su ostavili aktuelnoj gradskoj upravi. Da bi sagovorniku dao na znanje koliko i kako je tezak i odgovoran posao gradske vlasti, Krunic naglasava da je "Beograd veci od polovine drzava koje se nalaze u registru UN a raznim problemima opterecen je vise nego sto bi se moglo reci za dve trecine zemalja sveta".

- Beograd je jedan iscrpljen i umoran organizam, dotrajali su komunalni sistemi, od '93 do '95 nije kupljen nijedan autobus za GSB, imamo krize u vodosnabdevanju... saopstava Spasoje Krunic kratku dijagnozu najozbiljnijih boljki Beograda.

Kako bi u nekoliko recenica sazeli sve ono sto je u vasem dosadasnjem mandatu u Beogradu uradjeno dobro, odnosno sta smatrate da niste ucinili kako treba ili uopste nije ucinjeno?

- Najbolje sto smo uspeli jeste da se Beogradu o Beogradu kaze istina a to smo obecali dolazeci u gradsku skupstinu. Istina cesto izaziva velike probleme i otpore ali smatram dobrim reci, recimo, da je snabdevanje vodom na samoj granici i da ti problemi iziskuju velika ulaganja, da se mora razvijati svest o stednji. Dobri su, takodje, poduhvati u oblasti gradske cistoce koje smo preduzeli na uklanjanju otpada. Veliki gradovi zaradjuju na otpadu i verujem da ce '98 to moci da se kaze i za Beograd.

Grejanje je jedan od kljucnih problema jer nije zavrsen toplodalekovod Obrenovac-Beograd i cinimo sve napore da Obrenovac dobije dve turbine na gasni pogon koje bi doprinele otklanjanju teskoca sa grejanjem. Jedna od strateskih stvari u '98 bice i gasifikacija a verujem da cemo to doterati do kraja.

Rekao sam jos u martu da '97 moramo zavrsiti sa najmanje 400 novih autobusa , tramvaja i trolejbusa za GSB ali to nismo uspeli da uradimo. Tek u januaru cemo se pribliziti broju 100 sto jeste znacajno ali nije dovljno. Beograd je u jalovim raspravama izgubio deset godina kada je u pitanju metro i mi smo vec stvorili ozbiljne izglede da u '98 zapocnemo prvu fazu prve linije tojest izgradnju mosta preko Save koji bi u povrsinskom delu bio osposobljen za saobracaj dok bi u podstroju imao komunikaciju sa metroom. Ukratko, smatram velikim uspehom sto smo, uprkos svim negativnim nasledjima, uspeli da '97 privedemo kraju bez nekih velikih lomova. To se mora ceniti kada se ima u vidu da je budzet grada milijardu i po dinara, da realno nedostaje jos milijarda i da su su nasi prethodnici '91 imali na raspolaganju otprilike oko milijardu dolara a mi samo 25o miliona dolara.

Lose je i sto smo imali takav sticaj okolnosti oko raspada koalicije "Zajedno" odmah po dolasku u Skupstinu Beograda ali se u to ne bih upustao. Treba imati na umu da smo zbog dvojstva u odlucivanju izgubili mnogo vremena.

Otkud, po vasem misljenju, toliko nezbiljnosti i neodgovornosti kod stranaka Koalicije posle kredita dobijenog na izborima i kredibiliteta u domacoj i stranoj javnosti stecenog tokom protestnih setnji?

- Ja ne znam koju vrstu neozbiljnosti mozete pripisati Srpskom pokretu obnove jer mi smo ovde zbog interesa svih gradjana i to treba imati na umu. Ali, ako insistirate na odgovornosti stranaka onda vas podsecam na cinjenicu da mi nismo ucinili ni jedan jedini korak da se uznemire odnosi a kamoli da dodje do razilazenja Koalicije. Prema sopstvenom priznanju gospodin Djindjic je od polovine protesta radio protiv Koalicije a kasnije mu se pridruzila i gospodja Pesic i taj rezultat je poznat.

Da li vam je "jednokratna koalicija" sa socijalistima i radikalima prilikom smenjivanja gradonacelnika vise pomogla ili odmogla?

- Ja to ne mogu smatrati koalicijom, narocito ne u politickom smislu. Glavni odbor SPO je jos u aprilu rekao da Zoran Djindjic nema podrsku a u julu smo, podsecam, rekli da tada necemo glasati za njegovu smenu. Dalji tok dogadjaja nas je uverio koliko je velika nesreca sto smo izgubili toliko vremena. Smatram da je potpuno logicno ako za dobro Beograda glasaju svi oni odbornici koji su u Skupstini grada. Ne vidim da je to moguce afirmisati kao jednokratnu ili bili kakvu drugu koaliciju vec jednostavno kao svest vecine odbornika koji predstavljaju dvomilionski Beograd.

Smatrate li, posle svega sto se dogodilo i bez obzira na sve stranacke i medjustranacke neporazume i svadje, da je SPO po trenutnom rasporedu snaga u gradskoj vlasti jos odgovorniji prema Beogradjanima?

- Apsolutno. Gradjane u krajnjoj liniji i ne treba da interesuje ko je na vlasti jer je u njihovom interesu da privreda i komunalne sluzbe rade kako treba, da je sve normalno. Ne zelim ni u kom slucaju da umanjim odgovornost SPO jer u svakom trenutku istupamo i radimo u interesu gradjana. Ja se nadam da ce uskoro doci vreme kada ce svi zaposleni u gradskoj upravi - bez obzira kojoj partiji pripadaju - polagati zakletvu i imati solidne plate, odnosno mogucnost da sacuvaju sopstveni integritet i integritet uprave.

Sta u vasem delokrugu cinite da se obuzda korumpiranost evidentna u celoj zemlji pa samim tim i u Beogradu?

- Pokusavamo da na svakom mestu vise ljudi odlucuje o pojedinim stvarima da bi iskljucili mogucnost cinodejstvovanja i postupanja mimo zakona. Naravno, to ne mozemo uraditi izvan zakonskih promena koje treba da idu ka tome da nisu jednako odgovorni onaj ko daje i onaj ko prima mito. Onaj ko daje, kao u mnogim svetskim demokratijama, treba da bude oslobodjen odgovornosti upravo zato da bi otkrio onog ko mu je to trazio.

Da li ste, mozda, pronasli neke takve slucajeve u gradskim sluzbama?

- Veoma je tesko doci do takvih podataka jer imamo suvise dnevnih obaveza.

Sta gradske vlasti cine da se suprotstave i sprece poplavu kioska i tezgi, bespravnu gradnju svega i svacega i zaustave kvaziurbaniste koji terorisu grad?

- Mi nemamo u funkciji ceo aparat koji ima drzava i neke stvari ne mozemo kontrolisati...

Poricete li time neke direktne nadleznosti gradske uprave koje ne zavise od republickih i saveznih institucija?

- Policija, recimo, nije u nasoj nadleznosti. Treba bar jedan dan biti sa nasim inspektorima i videti sta dozivljavaju na rutinskim zadacima, kad nekog samo obavestavaju da je nesto uradio bez dozvole i saglasnosti. To je negativno nasledje jer su godinama stvarani uslovi da se mnoge stvari rade nekaznjeno, Zakon i prakticno mora postati jednak za sve a policaja treba da sadejstvuje sa gradskom vlascu jer danas imamo probleme koje bez policije ne mozemo resiti. Jer, neminovno treba menjati odnos republickih i saveznih institucija prema glavnom gradu. Potrebno je samo da svako radi svoj posao.

Mnogi vase prethodnike pamte po necemu dobrom ili losem sto su ucinili Beogradu. Po cemu cete vi biti zapamceni, odnosno po cemu biste zeleli da vas pamte?

- Ne mogu se danas praviti prava poredjenja s obzirom na razlicite uslove. Grad se ne moze meriti duzinom bilo cijeg mandata. Svojevremeno sam, kao arhitekta i urbanista, rekao da je mnogo toga sto se radilo gradu i u gradu isto sto i sminkanje lesa. Jeste lepo uredjivati grad ali se to ne moze podrediti mnogo bitnijim i ozbiljnijim stvarima. Umesto sredjivanja Knez Mihailove trebalo je, recimo, misliti o metrou, sredjivanju saobracaja, fabrici za proizvodnju i preradu vode...

Sta Beogradjani, konkretno i vidljivo, mogu ocekivati u '98?

- Ne zelim da bilo sta prejudiciram ali - postoje koncepti i programi prerade otpadnih voda, rekonstrukcije TE "Obrenovac", ocekuje nas nastavak razgovora o izgradnji metroa i regulisanje stanja u vodosnabdevanju jer je kriza evidentna a kubik vode Beogradjani placaju samo jedan dinar. Postoje, takodje, projekti o reciklazi otpada - od postavljanja kontejnera za razlicite vrste smeca do prerade, drugaciji tretman deponija. Sve to, naravno, uz dodatna strana ulaganja.