Umberto Eko o predrasudama i novinarskoj povrsnosti

“Kriza knjige je nesto kao neprestane price o sumraku filozofije, nestanku velikih mislilaca, intelektualnom muku, propasti romana, propadanju morala

Pisce je uvek sablaznjavala novinarska povrsnost. Ivo Andric, diplomata i u vreme dok se iskljucivo bavio knjizevnim radom, praveci se da se divi “brzopiscima", znao je da kaze: “Blago njima, napisu celu novinu, dok ja jos stojim nad belim listom hartije". Takvog Andrica, odmah po prijemu Nobelove nagrade, sacekala je u holu Akademije, jedna americka televizijska ekipa. I, novinar je odmah postavio pitanje koje je doneo iz Njujorka: “Zasto je u vasim delima toliko surovosti"?

Kazu, Andric je, cak i kada bi ga neko pitao kakvo je danas vreme, prvo skidao naocare, zatim zmirkao (i dobijao vreme za odgovor) pa tek onda prozborio. Otelo se Andricu u Stokholmu (i to nije prica napravljena od mogucih otpadaka vec pravi pravcati dogadjaj) pa je odmah uzvratio: “Zar nije surovo, to sto vi cinite"?

Umberto Eko u knjizi zapisa “Stare knjige i more" dobrim delom bavi se novinarskom povrsnoscu. Prvo pitanje, koje mu je novinar RAI-a uputio na Sajmu knjiga u Frankfurtu bilo je: “Sta vas je razocaralo na ovom sajmu". Novinar je znao da je Eko tek usao u sajmiste, no “ili je pitanje dobio od urednika, ili je vec licno zamislio propast knjige i Sajma jos u Rimu". Jer jos od sezdesetih godina vlada misljenje da se na svakom Sajmu u Frankfurtu mora pojaviti bar jedan Homer, a ako toga nema, to znaci smrt knjige i izdavastva, uopste.

“Niko ne pomisli da bi analogno tome direktori “Fiata" i “Renoa", kada na nekom sajmu ugledaju elektricni automobil, trebali da ostave sve i zatvore fabrike. “Kriza knjige je nesto kao neprestane price o sumraku filozofije, nestanku velikih mislilaca, intelektualnom muku, propasti romana, propadanju morala. Velika kriza je, zapravo, nastala pojavom predrasuda. Jos u vreme starih Grka, smatra Eko.

S. D.