Smrt beogradskog pozorista

Jedan od najvecih izuma srpskog pozorista jeste adaptacija. To je, naime, proveren nacin da se pozoriste kome dobro ide onesposobi za duze vreme

Zeljko Jovanovic

Dnevne novine se vec duze vremena jedino bave (i nadmecu) objavljivanjem vesti da li je smenjen neki upravnik, postavljen novi ili ce, u najskorije vreme, biti zatvoreno jos neko preostalo pozoriste. Nije nazanimljivo ni da li je neko dobio otkaz ili ko je podneo ostavku. I sve to naravno u krugu cetiri i po ziva pozorista. Cinjenica koju retko ko istice jeste da u dvomilionskom gradu trenutno radi Narodno pozoriste, Atelje 212, Zvezdara teatar, Beogradsko dramsko, koje u vecni slucajeva igra predstave spaljenog JDP-a, kojima mozemo pridodati i ono sto je ostalo od Pozorista na Terazijama. Skrajnuti od ociju javnosti, ali ipak sa svojom publikom, nekako se dovijaju i dva decja pozorista "Bosko Buha" i Decje pozoriste "Radovic", dok je Bitef teatar na kursu koji je za sada tesko imenovati. Slucajnim prelistavanjem dnevnih novina koje, na primer, izlaze u Pragu, moguce je utvrditi da se u tom, takodje dvomilionskom gradu, tokom jedne obicne veceri moze videti 27 predstava. Ali, tamo je predsednik drzave dramski pisac Vaclav Havel cije su drame nekada, od svih istocnoevropskih zemalja, igrane jedino u Jugoslaviji.

Pozorisne egzibicije

Popis nasih pozorisnih egzibicija je podugacak ali paznju svakako najvise privlaci termin "adaptacija". Ne racunajuci pozar u Jugoslovneskom dramskom pozoristu od pre sedam decenija, prvo pozoriste u novije doba kome je pripala cast da bude renovirano bio je Atelje 212. Interesantno je da je do obnove doslo u trenutku najvece slave ovog pozorista u kome su igrane predstave - bukvari, vesnici gradjanske svesti. Medjutim, taj gradjevinski poduhvat je trajao punih pet godina i zavrsen je tako sto je izmrcvarena javnost prihvatila dobrotvorne koncerte, predstave darovnice, aukcije, jednom recju - radnu akciju. Posledice obnove ovog pozorista jos se uvek osecaju u repertoaru. Atelje je, iako je poslednje dve-tri sezone naprvaljen primetan napredak, i dalje znacajniji po onome sto je bio, nego li po tome sta trenutno jeste.

Sledece je bilo Pozoriste na Terazijama. a radovima, zapocetim nesto ranije, stalo se 1991. godine u trenutku kada je u sali Pozorista na Terazijama, preko puta Terazijske cesme, otkrivena najcuvenija voda srpske kulture. Resenje kojim je bio sprecen definitivni potop ovog pozorista pronadjeno je u "privremenom preseljenju" pozorista u zgradu tadasenjeg Doma kulture "Vuk Karadzic".

Samo nekoliko meseci po osvajanju devet Sterijinih nagrada u Novom Sadu (predstava "Lukrecija, iliti Zdero" Jagosa Markovica) u sada vec Teatru T, pukim slucajem je sprecen pozar koji je izbio zbog dotrajale instalacije. Medjutim, vatra je bila zaustavljena ali ne i Miladin Sevarlic, upravnik koji ce ostati upamcen po jednom "Hamletu" i predlogu da jedino muzicko pozoriste u zemlji preraste u jos jedno dramsko. Izbavivsi se personalnih nedaca, u ovom pozoristu krecu ponovo da rade medjutim, ubrzo ih sacekuju posledice promenjenog naziva Doma kulture "Vuk Karadzic". Na Teatar T se okomio deo iz imena "Umetnicko poslovni centar" koji je ovih dana u sudu izboksovao resenje o iseljenju Teatra T iz "svoje" zgrade, dok je izvodjac davno zaustavljenih radova trazio stecaj ovog pozorista kako bi naplatio svoja potrazivanja. Trenutno tako stoje stvari, i samo Bog moze znati sta ce jos snaci ovo bivse Pozoriste na Terazijama.

Ozivljavanje mrtvaca

Pune dve godine su majstori bili jedini posetioci ovog pozorista, ne racunajuci Klub koji je jedno vreme bio glavna tema gradske kulture, da bi njegovim uklanjanjem bilo otvoreno pozoriste koje vise nema ansambl, reditelje, umetnickog direktora, dramaturge. S pistaljakama u Beogradsko dramsko pozoriste je dosao Milos Kreckovic, mladi uprvanik, koji pokusava da ozivi mrtvaca. Za sada je u ovom pozoristu premijerno izvedena jedna predstava (Seridanovi "Suparnici") neke su obnovljene dok je vecina termina ustupljena predstavama iz Jugoslovenskog dramskog pozorista. Ono sto uliva nadu da ce Beogradsko dramsko pozoriste izaci iz adaptacione krize jeste namera upravnika da u ovom pozoristu okupi sasvim nove kreativne ljude, mlade glumce i reditelje koji su uglavnom zanat ispekli u "Dadovu".

Pozar, doduse mali, koji je ostao potpuno neprimecen jeste onaj u pozoristu "Bosko Buha". Nakon njega i spora s nekom prodavnicom iz komsiluka, uprvanik Ljubivoje Rsumovic pokusava da od tadasenjg gradonacelnika Nebojse Covica i predsednika njegove vlade Milenka Kasanina izmoli adaptaciju, svestan sta ona znaci. Pitanje koje je na jednoj konfernciji za stampu odrzanoj tih dana postavio Milenko Kasanin uprvaniku pozorista bilo je "da li zna koliko kosta dzak cementa". Sto ce reci - nema para. Od tog trenutka u "Buhi" shvataju da je najbolje da adaptaciju urade sami.

Sasvim je moguce (i bilo bi krajnje vreme) da sudbina Jugoslovenskog dramskog pozorista moze biti nesto bolja od one koju su imali Atelje, Beogradsko dramsko ili Pozoriste na Tarazijama. Marketniski dobro organizovani, podrzani kvalitetnim predstavama i sa statusom najboljeg domaceg pozorista u poslednjih nekoliko godina, odgovorni ljudi u JDP-u pokrenuli su siroku akciju, slicnu onoj koja je svojevremeno bila preduzeta kada je trabalo obnoviti Atelje 212. Samo nedelju dana nakon izbijanja pozara iz uprave JDP je stiglo saopstenje u kome se kaze da je vec prikupljeno milion i par stotina hiljada dinara za obnovu pozorista. Situacija krajnje netipicna za nase prilike. Ono sto skeptici ipak isticu jeste mogucnost da "euforija" prikupljanja sredstava nece doneti ocekivane rezultate. Jer, ako se pare i prikupe, ljudi skloni sumnji isticu da ce biti porebno dosta vremena da Jugoslovensko dramsko pozoriste profunkcionise "kao nekada".