INSTITUT ZA ISTRAZIVANJE TRZISTA

Podaci pokazuju da su sredstva usmerena u penzioni fond nenamenski koriscena. Kljucne neravnoteze u privredi ostale i ne mogu se resiti hapsenjem ekonomista “koji uznemiravaju javnost"

“Rast “crnog" deviznog kursa i cena tokom januara, posledica, su pre svega defekata u ekonomskom sistemu i propusta u vodjenju ekonomske politike u prosloj godini. Najbolji dokaz za to je brzo presecanje povecanja cena i obaranje “ulicnog" kursa. Finansijska nedisciplina je toliko uhvatila korene da ugrozava privredne tokove. Po ko zna koji put pokazuje se da ne deluje pravna drzava, a finansijska, trzisna i sanitarna inspekcija kao i pravosudni organi ne obavljaju svoj posao kontinuirano. Kad bi ekonomisti zaista bili krivi za ovakvo stanje, problem bi se mogao lako resiti, zatvaranjem ekonomista", rekao je dr Jovan Todorovic, direktor Instituta za trzisna istrazivanja na jucerasnjoj redovnoj konferenciji za stampu.

Mr Tomislav Milisavljevic, saradnik u IZIT kaze da je broj nelikvidnih preduzeca u januaru smanjen za 2,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali su neizmirene obaveze u ovom mesecu iznosile, skoro 14 milijardi dinara i bile su vise u odnosu na decembar za 25 odsto. “To je trenutno za 50 odsto vise od ukupne novcane mase. Smanjenje ukupnog broja nelikvidnih firmi, a povecanje neizmirenih obaveza znaci da se povecava nelikvidnost velikih sistema. U februaru je ukupna novcana masa iznosila 8,7 milijardi dinara sto znaci da je za 15 odsto smanjen gotov novac u opticaju. U istom periodu je povecan depozitni novac za osam odsto sto je dobro za stabilnost cena, ali ce se restriktivna monetarna politika negativno odraziti na proizvodnju i izvoz", rekao je Milisavljevic.

Izvoznici se, prema recima Milisavljevica, suocavaju sa brojnim problemima i zbog toga izvoze samo toliko robe koliko im treba da bi uvezli repromaterijal. Medju najvecim preprekama izvoza nalaze se nedovoljna kreditna podrska, visoke poreske obaveze i carine i nekonkurentnost.

“Prosle godine je, samo za uvoz hrane i pica potroseno 640 miliona dolara i ostvaren deficit od 332,5 miliona dolara sto je cinilo 13,7 odsto ukupnog spoljnotrgovinskog deficita. Ako su devize za uvoz obezbedjene po zvanicnom kursu da bi se intervenisalo na trzistu, onda uvoz nije dao ocekivane efekte s obzirom da su cene uvozne robe daleko vise od domacih. Ovoliki uvoz robe, a najvise iz zemalja Evropske unije, naneo je dosta stete domacim proizvodjacima narocito stocarima, proizvodjacima zitarica pica i deterdzenata", rekao je Milisavljevic.

O ucescu penzija u ukupnom drustvenom proizvodu, prema recima Milisavljevica postoji vise podataka koji se razlikuju i po nekoliko procenata. “Prema podacima nadleznog ministarstva, ukupno ucesce penzija u drustvenom proizvodu iznosi 12,5 odsto, a informacijama Zavoda za obracun i placanja ucesce je 13,8 odsto dok prema nekim tvrdnjama zvanicnika ono iznosi od 16 do 17 odsto, a moglo bi narasti i na 20 odsto. Da bi se pokazalo da su penzije vece od plata, promenjena je i metodologija obracuna. Medjutim puna starosna penzija je manja od prosecne plate za 15 odsto. Ukupna prosecna primanja u prosloj godini iznosila su 1.260 dinara dok su prosecne penzije iznosile oko 800 dinara. Prosle godine je deficit u penzionom fondu iznosio oko 1,5 milijardi dinara i ako se ima u vidu da je od Telekoma izdvojeno 2,3 milijarde dinara i da je uveden dinar na benzin, to upucuje da su sredstva nenamenski koriscena", rekao je Milosavljevic.

S. Jovicic