ZAHTEVI ODBORA ZA IZBEGLICE IZ HRVATSKE SAVETU EVROPE

Odbor svoje tvrdnje zasniva na cinjenici da o Srbima iz Hrvatske u Dejtonskom sporazumu nema ni reci, da su u Bosni tri naroda priznata kao ravnopravni a u Hrvatskoj su Srbi manjina

Beograd. - Odbor za Hrvatsku Udruzenja za pomoc izbeglicama i prognanim licima u SR Jugoslaviji (UPIJ) uputio je Savetu Evrope u Strazburu pismo u kojem u 11 tacaka navode svoje stavove i upucuju molbu da se i njihovi problemi stave na dnevni red zasedanja Saveta. Medju njihovim zahtevima, na prvom mestu su da im se omoguci pravo povratka bez ikakvog uslovljavanja i proveravanja, pravo na privatnu imovinu i sva druga gradjanska prava u Republici Hrvatskoj.

Clan Odbora Stevo Tubic rekao je na jucerasnjoj konferenciji za novinare da se na zasedanju Skupstine Saveta ovih dana govorilo o situaciji u Bosni i Hercegovini i Slavonsko-baranjskoj oblasti, ali ne i o 425 hiljada Srba u izgnanstvu, od kojih je 356.887 u SRJ, 48 hiljada u Republici Srpskoj, a u trecim zemljama oko 20 hiljada ljudi. Savetu Evrope predoceno je i da je prema popisu stanovnistva 1991. godine u Hrvatskoj bilo 581.663 Srba, a sada ih je oko 150 hiljada. Tubic je naveo i podatak da je poginulo sest hiljada Srba iz Hrvatske, a da oko sedam hiljada verovatno zivi u SRJ, a nisu evidentirani kao izbeglice. Misljenje Odbora je da su "po cudnim merilima medjunarodne pravde, u Bosni priznata tri ravnopravna naroda naroda, upravo onako kako je bilo pre rata, dok ste u Hrvatskoj imali druga merila",

Odbor iznosi i svoj stav da je uvodjenjem "zelenog kartona" za povratnike postavljena osnovna brana povratka Srba u Hrvatsku i oznacavaju ga kao "izmisljotinu hrvatske administracije, sa elementima diskriminacije", jer ovaj dokument, kako navode, nije dobilo ni pet odsto Srba koji su vratili. Potvrdu da su potpuno zanemareni i da se ni Hrvatskoj ni Jugoslaviji ne pokazuje raspolozenje da se vrate, u ovom odboru UPIJ-a vide i u tome sto o njihovoj sudbini i pravima nema ni slova u Dejtonskom sporazumu. "Ovo kod nas izaziva crne slutnje da je etnicko ciscenje Srba iz Hrvatske prihvaceno kao zavrsni cin", zakljucuju clanovi Odbora. Stvaranju tog utiska, kako je receno, doprinela je i izjava predsednika Skupstine Srbije Dragana Tomica, koji je svojevremeno rekao da su ti ljudi dobrovoljno dosli, kao i cinjenica da njima nije bila data mogucnost da ucestvuju na izborima u Hrvatskoj, kako sto je bilo slucaj sa izbeglicama iz Bosne na izborima u BiH.

Na molbu da prokomentarise izjavu portparola kancelarije za vezu UN Suzan Manuel da je ekonomska situacija jedan od osnovnih razloga iseljavanja Srba iz istocne Slavonije, Stevo Tubic je rekao da se ekonomska situacija ne moze zanemariti, ali da je glavni problem pitanje statusa. - U Hrvatskoj smo bili konstitutivan narod, a sada ne mogu da dobiju posao u drzavnim organima, a u preduzecima prvi dobijaju otkaze. Srbi u urbanim naseljima ne mogu da zive, iz politickih i ekonomskih razloga - zakljucio je Tubic.

LJ. Gocic