SAVET MINISTARA EU POJACAVA PRITISAK NA BEOGRAD

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Evropski pritisak na Srbiju u cilju resavanja kosovskog problema nije od juce, ali je novo sto su u ovoj prilici na njemu insistirale i malobrojne Beogradu naklonjenije evropske prestonice. Podrzavajuci projekt najnovije izjave o Kosovu, koju je u ponedeljak uvece usvojio Savet ministara EU, italijanski sef diplomatije Lamberto Dini je, recimo, ocenio kako je sada “prikladan trenutak" za pojacavanje pritiska na Milosevica. A “prikladan" je, pre svega, zato sto ce kroz mesec dana Evropska komisija podneti Savetu ministara novi polugodisnji izvestaj o tome koliko drzave bivse Jugoslavije postuju uslove iz tzv. regionalnog pristupa EU, te bi izvestan pomak u resavanju kosovskog problema pomogao da se popravi proslogodisnja negativna ocena ucinka i vladanja Beograda, na osnovu koje su SR Jugoslaviji ukinute izvozne povlastice za 1998.

Ako je, dakle, Beogradu stalo do tih povlastica, izjava Saveta ministara mu ukazuje kako bi mogao da ih zasluzi: otvaranjem “punog i konstruktivnog dijaloga" sa predstavnicima kosovskih Albanaca i realizacijom odavno zakljucenog sporazuma Milosevic-Rugova o obrazovanju. Ne bi skodilo (naprotiv!) ako bi u istom periodu pristao i na otvaranje biroa EU u Pristini, sto se, istina, ne pominje u najnovijoj izjavi Saveta ministara, ali ce sigurno dobiti prominentno mesto u narednom polugodisnjem izvestaju Komisije. Sve u svemu, narednih mesec dana predstavlja neku vrstu “popravnog roka" za ispit na kojem su vlasti u Beogradu oborene prosle godine.

Sefovi diplomatije “petnaestorice" su se lako saglasili oko formulacija najnovije kosovske izjave Saveta ministara, sto je razumljivo buduci da je rec o poznatim, dosad bezbroj puta ponovljenim, stavovima. Zapelo je, jedino, oko poslednje recenice, u kojoj se definise kakvo bi resenje po evropskom shvatanju bilo najprikladnije. Britansko predsednistvo EU je u nacrtu to definisalo kao “ojacani status Kosova u granicama SRJ", povodeci se za formulacijom koju je krajem prosle godine lansirala Kontakt grupa. Vecina se, medjutim, zalagala da se ne menja “sveti jezik" iz ranijih evropskih deklaracija na istu temu, u kojima se kao najprikladnije resenje navodio “siroki stepen autonomije", takodje “u granicama SRJ". Ostala su podeljena misljenja o tome koja od ovih formulacija manje “bode oci" Beogradu: jednima “autonomija" zvuci “mekse" i “manje prejudicirajuce", dok po drugima “ojacani status" ima “manje obavezujucu" konotaciju.

Mada je vise govorio o svojim pozitivnim utiscima iz nedavne posete Republici Srpskoj, Kosova se, uzgred, dotakao i nemacki sef diplomatije Klaus Kinkel, napominjuci da u Nemacku odatle i dalje pristize oko 2.000 ilegalnih emigranata mesecno. No, najveca nemacka briga je, ipak, oko 180.000 bosanskih Muslimana, izbeglica sa teritorija pod kontrolom Republike Srpske, ciji povratak - pored ostalog - otezava i cinjenica da su u njihovim domovima sada uglavnom nastanjene srpske izbeglice iz Hrvatske. Zbog toga ce Kinkel, kako je najavio, sredinom marta putovati u Zagreb i insistirati kod predsednika Tudjmana da se ubrza proces povratka srpskih izbeglica u Krajinu i druge delove Hrvatske.

O najnovijem razvoju u Republici Srpskoj je, takodje veoma pozitivno, govorio i evropski komesar za spoljne poslove Hans van den Bruk. Primetio je da su odatle u poslednjih nekoliko nedelja stigli “brojni pozitivni signali", da se “stice utisak kako je premijer Dodik ozbiljan u pogledu promena", te je podvukao znacaj cinjenice da su optuzeni bosanski Srbi poceli dobrovoljno da se predaju haskom Tribunalu. Uprkos tome, dodao je Van den Bruk, ostaju ozbiljni razlozi za zabrinutost: glavni optuzeni za ratne zlocine poput Karadzica i Mladica jos nisu uhapseni i ostaju najveca prepreka za stablizaciju prilika u regionu; situacija u pogledu prihoda od poreza i carina se jos nije popravila i jos nije uspostavljena vladavina zakona; izbeglice se sporo vracaju i tako ce ostati sve dok im se, pored krova nad glavom i zaposlenja, ne obezbedi i puna licna bezbednost i sloboda. Zbog svega toga, naglasio je Van den Bruk, neophodno je budno pratiti razvoj situacije i odrzati pritisak za politicke promene u Bosni i oba njena entiteta. “Obnova jeste vazna, ali nije i jedina stvar koja se racuna", zakljucio je evropski komesar zaduzen za odnose sa “Zapadnim Balkanom".