DR VITOMIR POPOVIC, PREDSTAVNIK REPUBLIKE SRPSKE U ARBITRAZI ZA OBLAST BRCKO
Jedan potpis za tri misljenja
Iako obe strane insistiraju na konacnoj odluci moguce je novo odlaganje. I ovaj put predstavnici entiteta
najverovatnije nece staviti potpis na eventualnu odluku iako bi ona i u tom slucaju bila punopravna jer radi
se o Tribunalu sa tri arbitra gde odlucuje samo jedan, predsedavajuci, predstavnik medjunarodne zajednice
Dragan Banjac
Ono sto nije dogovoreno najduzim pregovorima za uspostavljanje mira na prostoru Bosne i Hercegovine
(Rajt Paterson - Ohajo - SAD, od 1. do 21. novembra 1995. godine, poznatije kao Dejtonski sporazum),
ostavljeno je da se resi kasnijim dogovorima, a sporna oblast oko Brckog arbitrazom. U njoj bi pored
predstavnika oba entiteta (profesor dr Cazim Sadikovic i profesor dr Vitomir Popovic, ispred Federacije,
odnosno Republike Srpske) bio i clan medjunarodne zajednice (Roberts B. Oven, americki diplomata) koji
je ujedno i predsedavajuci Tribunala. Iako se na razgovorima u Rimu, vodjenim u vremenu od 7. do 16.
januara, culo devet predstavnika RS, osam iz Federacije BiH i sedam medjunarodnih predstavnika, “konacna
i obavezujuca" u vezi Brckog (najavljena za 15. februar) nije donesena i sve je - pomereno za godinu dana.
Novi, zavrsni pregovori za oblast Brcko obavljeni su nedavno u Becu, a o mogucem resenju, ili novom
odlaganju, govori dr Vitomir Popovic, profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci, arbitar RS.
Da li je situacija, godinu dana posle Rima, drukcija i u cemu se vide razlike?
- Iako je arbitraznim ugovorom bilo odredjeno da ce jos prosle godine odluka o ovom spornom pitanju biti
konacna i obavezujuca, posmatrano iz ove distance moze se reci da je Republika Srpska ove godine, to se
videlo i na zasedanju Tribunala u Becu, u mnogo, mnogo boljoj poziciji nego sto je bila prosle godine u
Rimu. Iza nas je period u kome je RS bila u obavezi da implementira arbitraznu odluku i, kako su izjavili
kancelarija Visokog predstavnika za BiH i supervizor Robert Farand, RS je izvrsila sve svoje obaveze,
posebno vezano za pravo izbeglica i raseljenih lica u pogledu povratka. Obezbedjena je sloboda kretanja, u
svim putnim pravcima saobracaj je uspostavljen, luka je stavljena u funkciju, a ocekuje se i uspostava
zeleznickog saobracaja. Stoga se s pravom moze reci da je Dejton svoju primjenu imao jedino u samom
gradu Brckom.
Vi kazete da se vratio “znatan" broj izbeglica. Koliki je taj broj?
- U svakom slucaju u Brcko se vratilo vise izbeglica nego u sve druge dijelove Federacije, odnosno
Republike Srpske. U tom gradu se svakodnevno srecu vozila svih registarskih oznaka, a most preko Save
prosjecno prelazi po pet hiljada vozila (zasad, zbog neregulisanih odnosa RS i RH, samo iz Federacije u
Republiku Hrvatsku). Nedavno je potpisan i sporazum o javnim korporacijama tako da ce i vozovi
nesmetano prolaziti sve nove granice na tom podrucju.
Premijer Dodik je nedavno bio u Zagrebu i, kako se culo, dogovorio dosta novina vezanih pre svega za
slobodu kretanja?
- Najavljen je jedan, da kazem, laksi odlazak u Hrvatsku, ali prije toga treba da dodje do potpisivanja
odredjenih sporazuma izmedju RS i Hrvatske. Nas novi premijer je, to je poznato, prilikom svoje posete
Zagrebu razgovarao o skorom ciscenju korita rijeke Save, sto bi moglo da stavi u funkciju i cijelu rijecnu
flotu RS, odnosno luku Brcko u njenu funkciju. Sto se tice najavljenog bezviznog odlaska nasih gradjana u
Hrvatsku i obratno to ce biti predmet dogovora dviju vlada i vrlo je vjerovatno da ce se to tako i desiti.
Kazete da je Federacija odustala od Brckog. Zbog cega?
- Kada sam rekao da RS stoji mnogo bolje nego prosle godine u ovom sporu, onda sam mislio na pravne ali
i na politicke aspekte. Prije svega, na zasedanju u Becu Federacija je u stvari bila krnja federacija. Mijo Anic,
prvi predsednik hrvatske opstine Brcko Ravne, ovaj put kao gost na beckom zasedanju, predao je
memorandum hrvatske strane (potpisan od strane potpredsednika Federacije Vladimira Soljica) i oni imaju
potpuno drukciji pristup ovom problemu, drukciji od onog koga zastupaju predstavnici bosnjackog naroda
koji sebe smatraju Federacijom BiH. Oni, kao konstitutivan narod u BiH smatraju da ih Ejup Ganic ne
moze zastupati u ovom sporu na Tribunalu. S druge strane, predstavnici medjunarodne zajednice zaduzeni
za implementaciju Dejtonskog sporazuma, posebno onih naglasenih delova vezanih za povratak izbeglica,
slobode kretanja, infrastrukture i tako dalje, izjavili su da je RS u cjelosti izvrsila sve svoje obaveze. To
znaci da je otpao onaj razlog da se u Brckom formira poseban distrikt, odnosno poseban entitet. To je
unekoliko najavljeno u Rimu, jer je receno da se, ukoliko se strane ne dogovore, vodi novi arbitrazni
postupak i radi na formiranju novog entiteta.
Poslednjih meseci “na terenu" se desilo dosta promena?
- Da. OEBS je formirao posebnu komisiju koja se bavila implementacijom nakon izbora odrzanih 14.
septembra prosle godine u Brckom, a isto tako naredbom supervizora Roberta Faranda da implementira te
izbore prema njuhovim rezultatima. Buduci da su srpske stranke u Brckom pobijedile sa nesto preko pedeset
procenata, dobile su pravo na vecinska odlucivanja u gradu, odnosno na postavljanje svojih predstavnika na
kljucna mjesta u gradu. Tako je za gradonacelnika Brckog postavljen Borko Raljic, Srbin, predsednik
opstine (koji sada po Statutu, za razliku od ranijeg, ima daleko manja ovlascenja) je Mirsad Djapo, iz
muslimanskog, odnosno bosnjackog naroda. Sto se policije tice, koja je sada nesto drugacija, sef je
gospodin Galic, predstavnik srpskog naroda, a njegovi zamjenici su iz muslimanskog i hrvatskog naroda.
Dakle, sve sto je bilo predvidjeno arbitraznom odlukom, u smislu uspostavljanja multietnicke vlasti,
provedeno je.
Zapravo je u slucaju brcanskog problema od pocetka bilo dilema oko “predmeta spora" (samo
medjuentitetska linija ili i grad), a stalno se govorilo i o nekim tajanstvenim mapama?
- Predmet spora je ono sto su strane povjerile arbitrazi, jasno definisan clanom 5. tackom 1 Sporazuma o
razgranicenju i odnosnim pitanjima u navedenom smislu arbitraznog ugovora. Da je to u stvari jedan dio
granicne linije u oblasti Brckog prikazan na mapi u dodatku. Postojale su i mape u smislu clana jedan koje
govore o razgranicenju na prostorima bivse Republike Bosne i Hercegovine shodno odredbama clana pet,
tacka jedan. Dakle, postojale su mape koje su imale zadatak da odrede sporni dio linije razgranicenja, u
kojoj duzini i kojoj sirini i oko cega bi arbitraza trebalo da raspravlja. Buduci da je Ured visokog
predstavnika vec u aprilu mjesecu 1996. godine obavijestio generalnog sekretara UN, tada Butrosa Galija,
da te mape ne postoje, ocekivalo se da ce se pristupiti novom definisanju predmeta spora jer samom
arbitraznom klauzulom nije bila predvidjena mogucnost da sama arbitraza odredi predmet spora.
Proslogodisnje odlaganje potpisao je samo inostrani predstavnik. Moguce je da se sve ponovi i sredinom
marta. Da li ste Vi, s obzirom na pisma predsednika Milosevica i Izetbegovica kojima oni daju sva
ovlascenja Ovenu, unapred stavljeni u poziciju da, zapravo, i ne odlucujete?
- Ja polazim, naravno, od pretpostavke da je politika relativna kategorija i da je struka nesto sto predstavlja
trajnu kategoriju. Sigurno je da je arbitrazni Tribunal sastavljen od trojice arbitara, ali je sigurno i to da je
samo predsedavajuci taj koji donosi konacnu odluku i to se potvrdilo, odnosno pokazalo i u Rimu. Bilo
kako bilo, za ocekivati je da to mozda bude i ovaj put, da i sada arbitri “strana" ne stave svoj potpis na ovu
odluku i moze se izvesti zakljucak da je ovaj tribunal prakticno sastavljen od jednog arbitra. Jer, malo je
neuobicajeno da je sastavljen od trojice arbitara, a da samo jedan odlucuje, sto je u suprotnosti u odnosu na
pravila koja kazu da je za odluku potrebno da je izglasaju najmanje dva arbitra. Ipak, mi smo u obavezi da
damo maksimum i da se ta odluka donese, pre svega u korist RS, odnosno srpskog naroda u celini, sto je
moja zelja kao arbitra. Pismo predsednika Slobodana Milosevica od 15. avgusta 1996. godine i dalje je
ostalo na snazi (koji je prakticno dao saglasnost predsedavajucem da, u slucaju neslaganja, moze sam da
donese tu odluku), isto takvo pismo potpisao je i Izetbegovic kao predsedavajuci u Predsednistvu BiH.
Naravno, postavlja se niz pitanja pravne prirode u pogledu ovlascenja ove dvojice koja su potpisivanjem
Dejtonskog sporazuma izgubili citav niz ovlascenja. Ne znam, niti sam u to ulazio, da li su s tim bili
upoznati predstavnici vlasti RS i mislio sam da je to pismo proslost, ali mi se cini da bi predsedavajuci opet
mogao da ih upotrijebi.
Sta Vi, iako je tesko pretpostaviti sta sledi 15. marta, ocekujete i kako tumacite nedavnu preporuku
ministra inostranih poslova Nemacke da se i ovaj put “saceka"?
- Tesko je zaista reci. Slijedi, negdje oko petog marta, jos jedna sjednica arbitraznog Tribunala
najverovatnije u Vasingtonu, ali ono na cemu RS stoji je insistiranje da bi odluka morala da bude konacna i
ono na cemu mi dalje insistiramo jeste da je RS izvrsila sve obaveze i svako odlaganje i odluka da Brcko ne
ostane u RS u suprotnosti je sa Dejtonskim sporazumom i dovodi ga kao takvog u pitanje i da izazove
mozda nesagledive posljedice. Znate, Brcko predstavlja prvorazredni nacionalni i drzavni interes RS i
svako presjecanje bilo bi pogubno za nas, pogotovo sa vojnog aspekta.
Otvorena zemlja
Medjuentitetske granice nisu drzavne, to ste sami rekli. Brcko je sve otvorenije i nije li mozda cilj
medjunarodnog faktora da na primeru ovog grada uradi nesto sasvim novo u stapanju dva bosanska entiteta?
- Postoji sloboda kretanja, roba, ljudi, kapitala i svega ostalog na mnogo vecem nivou nego sto je bilo
ranije. Ne mislim da bi to moglo da ugrozi interese RS, granicna linija izmedju RS i Federacija jeste granica.
Nije to granica u onom smislu kako to definise medjunarodno pravo, da na njoj stoji vojska i tako dalje, ali
policija kontrolise nasu teritoriju i svima nama ce u narednom periodu trebati otvaranje. RS ima mnogo veci
stepen suvereniteta nego sto su imale bivse republike u sastavu Jugoslavije. Slovenija i Hrvatska su imale
mnogo manje suvereniteta nego sto sada ima RS, ali je u njenom interesu da bude otvorena ne samo u odnosu
na Federaciju BiH, nego i u odnosu sa cijelim svijetom.
|
|