OTKUD VECE PLATE U NIKSICKOJ “TREBJESI"

“Transformisano 271 preduzece", “Nasa Borba", 20. februar 1998.

“Nasa Borba" je ovih dana objavila izvjestaj sa savjetovanja o privatizaciji u Crnoj Gori, u kojem stoji i slijedeci citat:

“Govoreci o strahu od privatizacije, koji je posljedica visegodisnjeg “socijalistickog sna", dr Predrag Vujovic je rekao da je najbolji primjer za razbijanje tih zabluda nisicka “Trebjesa", koju je kupio strani partner. Boljeg primjera nema. Zaposleni u pivari su, tokom procesa pregovaranja Vlade i rukovodstva Niksicke pivare s rukovodstvom Interbrua imali izrazen strah, ali sada, nakon nekoliko mjeseci rada pod novim vlasnicima, vecina radnika ima pozitivan stav oko privatizacije Pivare - rekao je dr Vujovic. On je ubijedjen da ce “sadasnji strahovi brzo nestati cim radnici osjete promjene - vise plate, efikasnije poslovanje, bogacenje zaposlenih i akcionara".

Prema ovom misljenju dr Vujovica, privatizacija sama po sebi donosi “vise plate, efikasnije poslovanje, bogacenje zaposlenih i akcionara". Medjutim, to nikako ne moze biti istina. Ako su radnici Niksicke pivare zaista dobili vece plate, a pivara pocela efikasnije da posluje, tada je to moglo uslijediti samo iz slijedecih razloga:

a) Izvrsena je smjena rukovodstva pivare tako da su na celo dosli ljudi koji znaju kako se pivo mora proizvoditi i prodavati.

b) Povecana je radna i proizvodna disciplina tako da radnici sada za isto vrijeme proizvedu vecu kolicinu piva nego ranije.

c) Povecana proizvodnja se moze prodavati kupcima koji imaju dovoljno novca da preuzetu robu plate u dogovorenom roku.

d) Povecane su prodajne cijene.(Na ovaj zakljucak me nagoni informacija koja je data na kraju citiranog izvjestaja da se novi pretsjednik Upravnog odbora Patrik Dirik zalio republickoj i saveznoj vlasti na nelojalnu konkurenciju tvrdeci izmedju ostalog da “Beogradska industrija piva i Pecka pivara prodaju pivo u Crnoj Gori ispod trzisne cijene i tako upraznjavaju sve trikove kako bi osvojili crnogorsko trziste". Ako Niksicka pivara nije u medjuvremenu povecala cijene, onda ova situacija nije nesto sto bi moglo bitno ugroziti poslove g. Dirika. Sta li ce tek biti kada i ove dvije pivare budu privatizirane?!

e) U toku procesa privatizacije izvrsen je bez ikakve naknade otpis svih dubioznih potrazivanja, a knjigovodstvena vrijednost imovine svedena na stvarni nivo. Na taj nacin Niksicka pivara je oslobodjena “fantomskih knjigovodstvenih troskova dogovorne ekonomije" koji su inace u stanju i da najuspjesniju firmu dovedu na prosjacki stap.

Objektivno gledajuci, ni jedan od pobrojanih uslova nije u bilo kakvoj vezi s procesom privatizacije. Sve te promjene bi mogle biti izvrsene u Niksickoj pivari i pod uslovom da privatizacija nije izvrsena. Radi se samo u osnovnim realnim (a ne fantomskim) ekonomskim pretpostavkama za vece plate i efikasnije poslovanje. Ukoliko se u medjuvremenu promijene bilo koji od pobrojanih uslova poslovanja, slika ce biti sasvim drugacija bez obzira na privatizaciju.

Prema tome, izlaz iz privrednog corsokaka lezi u primjeni realnih (a ne fantomskih) ekonomskih kategorija u poslovanju privrednih organzacija. Privatizacija dolazi na kraju balade kao nuzan uslov funkcionisanja drzavne uprave koja mora da se brine da opsti uslovi privredjivanja budu zasnovani na realnim osnovama, da se eliminise nelojalna konkurencija itd., a ne da se drzava bavi privrednim poslovima u cilju sticanja profita.

Pitam se koliko je radnicima, a ne samo njima, sve ovo zaista jasno?

Mirko Katic

Podgorica

SAOPSTENJE ADIZES MENADZMENT KONSALTINGA

“U borbi protiv kriminala nema nedodirljivih osoba", “Nasa Borba", 24. februar

Adizes menadzment konsalting, koji zastupa Adizes Institute Los Angeles USA obavestava javnost da nema nikakve poslovne ni privatne kontakte sa gospodinom Avramom Adizesom cije se ime ovih dana spominje povodom hapsenja gospodina Nenada Djordjevica.

Nasa filijala je u protekle cetiri godine obrazovala oko hiljadu menadzera i za svoj rad dobila najvise ocene. Isto tako pruzali smo i pruzamo konsalting usluge u desetinama jugoslovenskih preduzeca i odnose sa svakom od njih krasilo je uzajamno poverenje i postovanje.

Profesor dr Isak Adizes je prosle godine u Beogradu odrzao briljantno predavanje i odusevio vise od tri stotine jugoslovenskih menadzera. Na insistiranje tih ljudi i mnogih drugih ovih dana traju pregovori da profesor Adizes do kraja godine ponovo bude nas gost.

Gospodin Avram Adizes sa radom nase konsalting kuce nema nikakve veze jedino sto, na zalost, nosi uvazeno i u svetu priznato prezime.

Boris Vukic

Beograd

REAGOVANJE NA “DOKUMENTARAC" RTS

Otvoreno pismo Milovanu Vitezovicu

Juce, 18. februara 1998. posle 20 casova, gledala sam na Prvom programu RTS dokumentarnu emisiju u okviru programa kome ste Vi, gospodine Vitezovicu, glavni i odgovorni urednik. Zato moram da Vas zamolim da procitate moje primedbe i protest.

Rat je zavrsen iako je jos rano ocekivati da smognete snage i velicine da priznate sta je zla politika napravila na prostorima Republike Srpske, zar jos uvek morate da manipulisete i dokazujete nesto sto se ne moze dokazati. Vi dobro znate da su ti ljudi pokupljeni i dovedeni u Omarsku, Trnopolje i slicna mesta, samo zato sto su Muslimani i to sa ciljem da se maltretiraju, proteraju ili ubiju! Zasto ste nam u emisiji rekli da su oni dovedeni tamo zbog ratnih dejstava oko Prijedora? Gde su onda bili Srbi sa tih podrucja? Ako je trebalo zastiti ljude, onda bi bilo normalno da su svi zajedno. Rekli ste da su zene i deca mogli da ih posecuju kad god su hteli. Ni to nije istina, oni su samo bili u blizini, u nadi da ce im ocevi, sinovi, braca i muzevi biti pusteni. Zar mislite da vecini gledaoca nije jasno da ti intervjuisani ljudi nisu smeli da kazu kako se sa njima postupa? Uvek je po neko iz uprave logora bio u blizini, a ti ljudi su ostajali zatoceni i posle posete novinara. Kako je onda bilo ko od njih smeo da kaze istinu? Stalno se u emisiji insistiralo na kojoj strani zice su bili ti ljudi. Meni i mnogima uopste nije vazno da li su bili sa ove ili one strane zice, vazno je da su oni tamo bili dovedeni na silu i da vecina njih vise nije ziva.

Posto imam prijateljicu u Banjaluci, znam za veliku sramotu i greh koji je tamo napravljen. Ona je Srpkinja, a od detinjstva je imala najbolju drugaricu Azru (recimo). Kad je ratno ludilo pocelo, dva naoruzana momka u uniformama su dosla kod Azre, na vrata od njene porodicne kuce, i naredila joj da se iseli u roku od dva dana. Azra je u kuci zivela s a dvoje dece, muzem i majkom. Ispricala je to drugarici Srpkinji i ova je pokusala da joj pomogne, ali uzalud. Azra je sa muzem i decom otisla za Norvesku, a mama joj je, posto je stara i bolesna, ostala. Sa nadom da nju samu nece izbaciti. Moja prijateljica Banjalucanka je posle par dana nazvala telefonom da vidi sta je sa starom zenom, ali nje vise nije bilo. Javio se neki muski glas, ona je, malo zbunjena, pitala jel’ to stan Zulfikarpasica (recimo). A muski glas je rekao: “A jebem vam mater, jos vas ima"!? I spustio slusalicu.

E pa, sta Vi glavni urednice iz ovog njegovog strasnog pitanja-odgovora mozete da zakljucite? Ono sto i bez mog pisma znate: program REpublike Srpske je bio da se teritorija “ocisti" od onih koji nisu Srbi! Na tome su predano radili i uradili. Ili jos jedan detalj. Na samom pocetku “kolektivnog ludila" (to su reci dr Kovacevica izgovorene jedno godinu dana pre no sto su ga odveli u Hag), ako je neko hteo da pribavi bilo kakvu potvrdu, otisao bi kod nadleznih i ime bi mu se “ukucalo" u kompjuter. Na ekranu su se pojavili potresni podaci, osim ako ste Musliman. U tom slucaju bi se preko celog ekrana pojavio veliki natpis: MUSLIMAN! Bas tako, ogromnim slovima i sa znakom uzvika. A to je znacilo da nikakav papir ne moze da se izda i da se svaki razgovor sa strankom prekida. Posto sam u toku rata isla u posetu svojoj prijateljici, znam puno slucajeva koji svedoce o velikoj, velikoj sramoti. A vi se cudite zasto svet hoce da predstavi Srbe kao lose momke.

Danica Vujovic

Subotica