SRPSKI MINISTAR POLJOPRIVREDE OSTRO KRITIKOVAO ZEMLJORADNIKE
Babovic: Beneficirane kamate na kredite agraru
Budimo optimisti, hrabri i dostojanstveni: Za 25 godina nije se dogodilo da seljak ne seje, pa nece ni ove,
rekao ministar Jovan Babovic, i najavio oslobodjenje od placanja poreza i carina na uvoz teskih traktora
“Mislim da cemo usvajanjem zakona o pretvaranju duga primarne poljoprivredne proizvodnje u javni dug
konsolidovati poljoprivredu. Priprema se jos jedan program koji ce pomoci poljoprivredi da izadje iz
teskoca, a to su beneficirane kamate na kredite.U pripremi je i predlog o oslobadjanju carine i poreza na uvoz
teske mehanizacije", rekao je Jovan Babovic, ministar za poljoprivredu na jucerasnjoj sednici Skupstine
Zadruznog saveza Srbije na kojoj se raspravljalo o pripremama za prolecnu setvu.
Babovic je kao i ranije, uputio ostre kritike zemljoradnicima zato sto ne predaju viskove
poljoprivrednih proizvoda, vec cuvaju psenicu kukuruz i ostale robe u skladistima u ocekivanju visih cena
do naredne zetve. “Budimo optimisti, hrabri i dostojanstveni. Za poslednjih 25 godina, nikad se nije
dogodilo da seljak ne poseje pa njive, ni ove godine nece ostati prazne. Vlada Srbije se opredelila za stabilno
trziste, cene i kurs i proizvodjaci ne treba da ocekuju povecanje cena. Niko ne moze dizati cene kako bi
prikrio nisko koriscenje kapaciteta i ocekivati da ce one biti prihvacene", rekao je Babovic i obecao da ce
drzava prema seljacima namiriti sve obaveze iz agrarnog budzeta.
| Prinudjeni na sverc
Svetozar Murgaski, poljoprivrednik iz Ceneja kome nije data rec na sastanku, kaze da njemu i seljacima u
ovoj opstini nije placena predata psenica, secerna repa i kukuruz. "Kad smo u prilici, uzmemo na ime duga,
seme kukuruza pa svercujemo prodajuci ga onima kojima treba. To je jedini nacin da naplatimo bar deo
duga", kaze Murgaski, napominjuci da je seljacima koji nisu platili porez u ovoj opstini popisana imovina.
|
Babovic je naglasio da seljaci po osnovu poreza duguju drzavi 500 miliona dinara. “Jesenja setva je
bila uspesna, posejano je 950 hiljada hektara, a obezbedjeno je i 300 hiljada tona azotnog djubriva. Oko 50
hiljada tona NPK uvesce se iz Belorusije, a 35 hiljada tona fabrike duguju Republickoj direkciji za robne
rezerve. Ministarstvo za poljoprivredu je obezbedilo deo para za kupovinu sirovina i proizvodnju NPK
djubriva. Njega ima dovoljno, ali je problem sto mnogo direktora kupuje djubrivo i cuva i za jesen", rekao je
Babovic, napominjuci da nece biti problema ni u isporuci semena i goriva.
| Djubrivo placeno u februaru, isporucuje se u martu
Prema podacima Zadruznog saveza Srbije, jesenas je psenicom zasejano tri odsto manje povrsina nego sto
je planirano (29.000 hektara). Pod jecmom, ovsom, uljanom repicom i krmnim biljem, zasejano je manje oko
deset odsto od planiranih povrsina. Zbog neblagovremene isplate secerne repe, ove godine ce ovom
kulturom biti manje zasejano 20 hiljada hektara. Prema podacima Zadruznog saveza Srbije, na trzistu nema
dovoljno ni azotnog ni NPK djubriva, a HIP Pancevo, ako se sada uplati djubrivo, moze ga isporuciti tek u
martu.
|
Budimir Runjajic, direktor zemljoradnicke zadruge “Prnjavor" istakao je da je “ovakav odnos drzave
prema agraru, nedopustiv". “Oko 200 kombinata je dobilo iz Fonda za razvoj 74 miliona maraka bez
konkursa. Pitam, koliki su efekti tog ulaganja u proizvodnju i koliko je preduzeca vratilo novac. Interesuje
me da li se zna koliko je ovaj novac pomogao da se popune kapaciteti, a koliko je deviza otislo na pokrice
dubioza. Nikako se ne bi smelo dozvoliti konvertovanje duga poljoprivrede u javni dug ako bi se time spasle
i propale firme koje su i do sada “jele" drzavne pare. Dug bi trebalo otpisati samo “zdravim" preduzecima
koja su redovno servisirala sve obaveze prema bankama", rekao je Runjajic.
| Ministar pobegao glavom bez obzira
Na pitanje ko uvozi riblje brasno i prodaje ga po dve marke po kilogramu kad ono kosta 1,2 marke, ministar
za poljoprivredu Jovan Babovic nije odgovorio kao ni na druga “osetljiva" pitanja, pa je verovatno zbog toga
sa sastanka ispracen aplauzom.
Pokusaj novinara da posle sastanka saznaju od koje banke poljoprivrednici mogu da ocekuju kredit sa
beneficiranim kamatama, bio je neuspesan jer je Babovic odmahnuo rukom i rekao kratko: Beobanka i
Investbanka. Babovic je zatim glavom bez obzira potrcao prema kolima i zaustavio saobracaj, ostavljajuci
zaprepascene novinare u dilemi da li su te banke zaista spremne za kreditiranje poljoprivrede ili je ministar
hteo da se spasi kakvim-takvim odgovorom.
|
|
