POSLE NOVOG RASPOREDA SNAGA U SAVEZNOM PARLAMENTU

Sadasnja vlast u Crnoj Gori je izrazito cvrsta na poziciji da se funkcija bezbednosti ne sme seliti na savezni nivo, vec da republike moraju zadrzati postojeci propisani obim ovlascenja u toj oblasti - kaze Srdjan Darmanovic

Cak i ako levica uspe da obezbedi saglasnost SPO ili SRS za promenu saveznog Ustava, prepreku u sprovodjenju planirane akcije jacanja ovlascenja fedaralnog predsednika (bar do izbora zakazanih za 31. maj) predstavljace crnogorska delegacija u Vecu republika Savezne skupstine.

Trenutni raspored snaga u Skupstini SRJ, medjutim, omogucava ostvarenje jedne druge intervencije za koju se tvrdi da je levicari prizeljkuju, a to je - centralizacija tajne sluzbe i policije na saveznom nivou, sto bi, kako upozorava Srdjan Darmanovic, politikolog i publicista iz Podgorice, izazvalo tezak politicki sukob s Crnom Gorom.

Za promenu predsednickih ovlascenja, po vazecem Ustavu SRJ, potrebna je saglasnost dvotrecinske vecine poslanika u oba veca Savezne skupstine. Uz potencijalnu saglasnost SPO ili SRS, u Vecu gradjana nece biti tesko ostvariti taj uslov i obezbediti podrsku 92 od ukupno 138 poslanika. U Vecu republika, medjutim, cak i uz potpunu slogu clanova delegacije Srbije po tom pitanju (ni jedna od stranaka koje su tamo zastupljene - SPS, SRS, SPO, JUL, SVM - nije rekla definitivno “ne") i uz ocekivanu saglasnost sledbenika Momira Bulatovica, nedostaje jedan glas. Preostale stranke, u cijim redovima bi eventualno, mogao biti trazen “potkupljiv" poslanik (Djukanovicev DPS sa osam poslanika, Kilibardini “narodnjaci" sa cetiri, Bozidar Bojovic licno i SDA u liku Rifata Veskovica, politicki bliskog Milu Djukanovicu) za sada se kategoricno izjasnjavaju protiv jacanja ovlascenja saveznog predsednika.

Socijalisti su, podsetimo, prosle godine vec predlozili ustavne promene na osnovu kojih bi se predsednik savezne drzave ubuduce birao neposrednom voljom glasaca, a ne u parlamentu, kao do sada. Prema misljenju Srdjana Darmanovica, medjutim, ukoliko nakon crnogorskih izbora raspored snaga u federalnom parlamentu bude povoljniji po zagovornike ustavnih promena, moglo bi se ocekivati i uvodjenje drugacijih odredbi koje se odnose na duzinu predsednickog mandata i broj uzastopnih izbora na kojima se jedna licnost moze kandidovati.

A da bi se predsednik sa sirokim politickim ovlascenjima, dugim mandatom i mogucnoscu reizbora osecao sasvim bezbedno u svojoj fotelji, nedostaje mu jos samo kontrola nad policijom. Znaci li to da ce Milosevic pokusati da oformi jaku federalnu policiju, svojevrstan pandan americkom FBI?

Podsecajuci da je Slobodan Milosevic “uvek imao ovlascenja vezana za primenu sile", Darmanovic u razgovoru za nas list potvrdjuje da bi moglo doci do pokusaja centralizacije funkcije bezbednosti na saveznom nivou. Za takav poduhvat, precizira, neophodna je saglasnost samo proste vecine poslanika oba skupstinska veca, koju zdruzeni poslanici levice iz obe republike vec imaju.

- Sadasnja vlast u Crnoj Gori je izrazito cvrsta na poziciji da se funkcija bezbednosti ne sme seliti na savezni nivo, vec da republike moraju zadrzati postojeci propisani obim ovlascenja u toj oblasti - kaze Srdjan Darmanovic. Isticuci da ne moze unapred da predvidi mehanizam kojim bi se Crna Gora mogla zastititi, jer u saveznom parlamentu nema dovoljno poslanika za onemogucavanje donosenja odluke o premestanju funkcije bezbednosti na savezni nivo, Darmanovic je, medjutim, kategorican u tvrdnji da bi “tezak politicki okrsaj sa Crnom Gorom" u tom slucaju, bio neizbezan.

V. Didanovic