PREDRAG PALAVESTRA, PREDSEDNIK SRPSKOG PEN CENTRA, O KRITICKOM PATRIOTIZMU, ODNOSIMA S PEN CENTRIMA EX-YU, PROMENAMA U MEDjUNARODNOM PEN CENTRU

Pojam “kritickog patriotizma" obuhvata zalaganje za trezvenu, objektivnu i postenu politiku prema sebi i drugima, sto bi nam omogucilo da uspostavimo neku vrstu moralnog balansa u sebi samima, kaze Palavestra

Rade Stanic

Na nedavno odrzanoj Izbornoj skupstini Srpskog PEN centra, za predsednika ove organizacije (ponovo) je izabran Predrag Palavestra, a teme o kojima je raspravljano bile su i predmet razgovora s predsednikom PEN centra.

NB: Govoreci o odnosu PEN-a prema proteklim dogadjajima u bivsoj i sadasnjoj Jugoslaviji upotrebili ste pojam “kritickog patriotizma". Mozete li ga blize objasniti?

P. P.: Taj pojam sam upotrebio zato sto sam hteo da naznacim jedan, duze vreme formulisan i odredjen stav Srpskog PEN-a koji je zasnovan na principima Medjunarodnog PEN-a. Naravno, bilo je dosta tesko naci tu srednju liniju u casu kada su s jedne strane Srbi stvarno bili ugrozeni, a s druge strane izlozeni jednoj opasnoj, neprimerenoj, dalekoseznoj satanizaciji koja nije naivna. Taj kriticki patriotizam zasnovan je na tome da i sa nase strane ima stvari koje su ucinjene nerazumno, nepromisljeno i koje su nedostojne i nas nase istorije i nase pozicije, a pogotovo su nepodesne za medjunarodnu komunikaciju. Nas je osnovni princip bio da zastupajuci trezvenu, objektivnu i postenu politiku i prema sebi i prema drugima uspostavimo neku vrstu moralnog balansa u sebi samima sto bi nam dalo hrabrost i mogucnost da u medjunarodnim odnosima nastupamo ne kao krivci nego kao neko ko ima moralno pravo da se za odredjene principe zalaze. To je znacenje tog termina. Nismo ostrasceni, zaslepljeni patrioti, nego ljudi koji znaju sta su nasi nacionalni interesi, kao ljudi koji znaju sta je korist i sta je steta za narod i naciju u celini.

NB: Kakav je odnos Srpskog PEN-a prema onom sto se dogadja na Kosovu, odnosno u Crnoj Gori?

P. P.: Nismo se posebno bavili tim pitanjem zato sto su centri potpuno autonomni u svom radu i mi imamo dosta tanke kontakte s crnogorskim PEN-om. Prosto nije bilo neke tacke na kojoj bismo mogli da ostvarujemo blizu saradnju. Oni su na jednom kongresu pre izvesnog vremena podneli peticiju o ugrozenosti crnogorskog jezika i kulture i mi smo ih zamolili da nam daju dokaze gde se to ocituje da bismo mogli da branimo njihove stavove na osnovu argumenata. Nismo dobili odgovor. Sto se tice albanskog PEN-a mi, na zalost, nemamo nikakav kontakt. Obavesteni smo da postoji jedan centar u Tirani s dve kancelarije - ne znam kakav status imaju - u Pristini i Parizu. Razmatranjima se nismo bavili jer smo se bavili stvarima koje su aktuelnije i konkretnije.

Mislim da bi moglo da se mnogo uradi narocito u vezi s Albanskim PEN-om i sa situacijom na Kosovu, jer mi nedopustivo malo znamo o albanskoj knjizevnosti, i starijoj i savremenoj, a verovatno i oni o nasoj. Dovoljno bi bilo da se objavi jedna kratka istorija albanske knjizevnosti 19. i 20. veka pa bismo mogli da vidimo gde mozemo da uspostavimo neki kontakt, gde su nam dodiri, gde se razlikujemo. Ipak pripadamo istoj civilizaciji, u velikoj meri delili smo politicku i kulturnu istoriju Mediterana i Balkana, upuceni smo na saradnju na balkanskom prostoru. A ta saradnja bi mogla da pocne od stvari koje nisu sporne. A van spora je da mi moramo znati ko su albanski pisci.

NB: Da li postoji minimum saradnje s PEN centrima iz bivsih jugoslovenskih republika?

P. P.: Dobru saradnju imamo s Makedonskim PEN centrom. Kada bi imali takvu saradnju sa drugima tada bismo mogli smatrati da smo postigli nesto sto i njih i nas zadovoljava. Sto se tice slovenackog PEN-a mi smo dugo bili u jednoj vrsti zategnutih odnosa, zato sto su priznavali nase prisustvo, ali su trazili nesto sto se kosilo s nasim stavovima, da isterujemo krivice nekih pisaca koji nisu vise clanovi PEN-a. Odnosi su sada normalni, sto je vrlo znacajno. Odnosi s Hrvatskim PEN-om su vise nego slabi, na zalost, i gotovo bi se moglo reci nepostojeci. Mi smo predlozili da zapocne razgovor na nivou organizacija o nastavi knjizevnosti. Mislim da je besmisleno isterivati srpske pisce iz hrvatskih skola i obrnuto - hrvatske iz srpskih. To je knjizevnost koja je pisana na istom jeziku ili srodnim jezicima, knjizevnost koja je isprepletena... Nismo dobili odgovor. Mislim da cemo pokusati ponovo. Na Kongresu u Edinburgu nije bilo predstavnika Bosne i Hercegovine i s njima nemamo nikakav kontakt.

NB: Kakav je odnos Srpskog PEN-a prema promenama u Medjunarodnoj organizaciji?

P. P.: Rec je o predlogu koji je dosao iz Japana i Skandinavije, uz podrsku americkih centara, da se izvrsi korenita promena Medjunarodnog PEN-a i da se zasnuje na principu koji je slican principu OUN: da se centri regionalno povezuju, a da celu tu mrezu pokriva Izvrsni odbor koji bi bio delegiran od strane raznih PEN centara, kao i od strane sponzora koji bi preuzeli finansijsku brigu o Medjunarodnom PEN centru, sto je razumljivo zbog stalnih finansijskih poteskoca PEN-a, narocito posle situacije sa UNESKOM koji je nekad bio sponzor. Predlozi, a ovo su samo neki, nisu prihvaceni na Kongresu, nego je formirana komisija sa zadatkom da te predloge razmotri do Kongresa u Helsinkiju. Mi nismo skloni takvim radikalnim promenama. Cini mi se da prirodi naseg PEN-a, pa i ovog podrucja vise odgovora potpuna samostalnost svakog PEN centra bilo nacionalnog bilo drzavnog, jer ta samostalnost se ostvaruje i prema vladama, a i prema medjunarodnoj javnosti.

NB: Da li se izmedju Srpskog PEN centra i UKS dogodilo nesto slicno onome sto se dogodilo izmedju Hrvatskog PEN i tamosnjeg udruzenja pisaca? Evidentno je da su odnosi zahladneli.

P. P.: Mi smo dve potpuno razlicite organizacije sa razlicitim ustrojstvom i ciljevima. Nikakvih nesporazuma nije bilo izuzev sto smo se razisli pre neku godinu oko Oktobarskih susreta, kada je u poslednjem casu promenjena tema susreta, zapravo dodata je jedna za koju nas niko nije pitao. To je bila tema “Zasto ubijaju Srbe". U poslednji cas promeniti temu znaci staviti ljude pred svrsen cin. Oni dolaze po pozivu Medjunarodnog PEN i naseg PEN-a a zaticu na stolu potpuno drugo jelo od dogovorenog. To je poremetilo malo nase odnose, pa smo mi zakljucili da svako priprema svoju odgovarajucu medjunarodnu konferenciju. A mi smo i duzni da organizujemo na dve tri godine jednu regionalnu konferenciju. Ratni uslovi to nisu dozvoljvali, a sada smo duzni da napravimo jedan skup u skladu sa nacelima PEN-a. Tako da nema neke cegrsti izmedju dve organizacije. Samo svako pocinje da radi svoj posao.

NB: Navodno je rec o razlikama prema nacionalnom pitanju.

P. P.: Mi u PEN-u o tome nismo nikada razgovarali. PEN radi tako sto se povremeno sastaje i razmatra ono sto je znacajno u smislu medjunarodne aktivnosti i medjunarodnog polozaja nasih pisaca, brani slobodu izrazavanja itd. Medjutim, po nacionalnom pitanju nasi clanovi pojedinacno se izjasnjavaju i deluju. Imam utisak da u okviru PEN postoji dosta kompaktan stav o mnogim aktuelnim pitanjima, naravno i razlike. A pravo da vam kazem, ne znam da je UKS nesto posebno definisao. Kada su se donosili stavovi UKS pre pocetka rata, zahtevi za demokratizaciju, mi smo aktivno ucestvovali. Ako na tu politiku Udruzenja mislite, razlika nema. Ako postoji neka druga politika, koja nije definisana, ja za tu politiku ne znam.