PLANOVI SAVEZNE VLADE O IZVOZU POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NEREALNI, TVRDE U INSTITUTU ZA SPOLJNU TRGOVINU
Deficit od 200 do 220 miliona dolara
Savezna vlada projektovala da poljoprivredna proizvodnja poraste za tri odsto, a izvoz se odvija u
uspostavljenim trgovinskim odnosima i uz preferencijale. Institut za spoljnu trgovinu prognozira da ce se
proslogodisnji izvoz uvecati za svega stotinak miliona dolara
Poljoprivredna i prehrambena industrija izvezle su u januaru robe u vrednosti od 21,7 miliona dolara sto je
za 38,4 odsto manje u odnosu na januar prosle godine i najnizi ostvareni izvoz na mesecnom nivou za
protekle dve godine. Iako je vrednost ostvarenog uvoza ovih roba u januaru bila za 14,7 odsto niza u
odnosu na isti mesec prosle godine i iznosila 46,4 miliona dolara, zabelezen je spoljnotrgovinski deficit u
iznosu od 24,7 miliona dolara.
Savezna vlada je planirala da vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u ovoj godini iznosi
652,3 miliona dolara i da poljoprivredna proizvodnja poraste za tri odsto kao i da se uspostave normalni
trgovinski odnosi sa inostranstvom i u ovoj godini izvozi uz preferencijalne povlastice na trzista zemalja
Evropske unije.
Prema procenama Instituta za spoljnu trgovinu, ovogodisnja vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda
iznosice najvise 500 miliona dolara zbog toga sto je ova grana suocena sa nizom ogranicenja. Jos nije
realizovan reprogram dugova primarne poljoprivredne proizvodnje koji iznosi 2,1 milijardu dinara, nije
placen dug za otkupljeni suncokret i secernu repu, koji iznosi jednu milijardu dinara, dok je za prolecnu
setvu neophodno tri milijarde dinara sto ukupno iznosi oko sest milijardi dinara.
Srpski agrarni budzet ove godine iznosi 950 miliona dinara, crnogorski 56 miliona dinara dok je za izvozne
subvencije odvojeno samo 40,9 milona dinara sto ukupno iznosi svega oko milijardu i pedeset miliona.
Najveci deo sredstava iz agrarnog budzeta potrosice se na premije za mleko i za regresiranje proizvodnje i
unapredjenje rasnog sastava stoke. Od ukupnih sredstava namenjenih izvoznim subvencijama u prvom
kvartalu je odobreno deset miliona dinara i prvi put ove godine izvoz ce se selektivno podsticati. Tako je
utvrdjeno da podsticaj za voce, povrce, konditorske proizvode i duvan iznosi jedan odsto, za vina i
alkoholna pica dva odsto, zitarice i preradjevine dva i po odsto, a za meso i zivu junad - pet odsto. Vlada je
planirala da od 652,3 miliona dolara, koliki je planirani izvoz, subvencionira svega 343,8 miliona dolara.
Steta zbog ukinutih preferencijala 50 miliona dolara
Jugoslavija ce na izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda zbog ukidanja preferencijala ove godine
izgubiti 50 miliona dolara, sto je velika steta u odnosu na nivo izvoza, kaze Vojislav Stankovic.
|
Vojislav Stankovic, saradnik u Institutu za spoljnu trgovinu, kaze da je Institut projektovao da
proslogodisnja vrednost izvoza od 396 miliona dolara ove godine poraste na 500 miliona dolara tako sto ce
se izvesti merkantilni kukuruz, oko 700 hiljada tona (vec je odobren kontingent od 100 hiljada tona za
Makedoniju i 200 hiljada tona za ostala trzista u svetu), semenski kukuruz (12 hiljada tona), semenska
psenica (20 hiljada tona) i psenicno brasno (30 hiljada tona) i veca kolicina voca i povrca nego prosle
godine. Na svetskom trzistu, kaze Stankovic, trenutno su depresirane cene zita, juneceg mesa, secera i
jestivog ulja, a stabilne su cene voca, povrca, svinjskog, zivinskog i ovcijeg mesa, mleka i preradjevina.
“Uvoz ce, ukoliko se zadrze sadasnji rezimi, biti vredan kao i prosle godine oko 700 miliona dolara sto
znaci da ce deficit iznositi od 200 do 220 miliona dolara", kaze Stankovic.
Sugestija za povecanje carinske stope
Institut za spoljnu trgovinu se zalaze, kaze Stankovic, za preispitivanje carinske tarife jer je prema njenom
proracunu prosecna carinska stopa 18,85 odsto dok je prema racunu resornog ministarstva prosecna
carinska stopa 16,95 odsto. Medjutim prosecna carinska stopa za poljoprivredno-prehrambene proizvode u
zemljama Evropske unije je znatno visa i iznosi 20,8 odsto.
“Institut za spoljnu trgovinu predlaze da se preispita trgovinski sporazum sa Makedonijom jer se ogromne
kolicine voca i povrca iz te zemlje plasiraju na jugoslovensko trziste. Zbog toga treba uvesti sezonske
prelevmane, kaze Stankovic, napominjuci da je dobro sto savezna Vlada priprema prosirenje liste proizvoda
za koje se prilikom uvoza placaju prelevmani.
|
|