STA CE DONETI NOVE MERE ZA FINANSIJSKU DISCIPLINU U PLATNOM PROMETU
Rezervisana selektivnost za velike banke?
Efekat ce biti smanjivanje privredne aktivnosti, pritisak na aktiviranje potisnute inflacije, povecanje dugova
medju preduzecima i preduzimanje eventualno jos ostrijih mera od Centralne banke, koje ce biti sve manje
efikasne, tvrde bankari
Bojana Jager
Mere koje je upravo objavio guverner NBJ, sracunate na to da se onemoguci emitovanje novca bez kontrole
Centralne banke i da se zaostri finansijska disciplina, predstavljaju pokusaj da se apsirinom leci tesko
kancerozno oboljenje bankarskog sistema, u kojem se zna da je barem polovina banaka u velikim
teskocama. Zbog toga mnogi sumnjaju da ce se same mere striktno primenjivati. Za jednu uredjenu privredu
one bi bile sasvim normalne, cak i blage, tvrdi jedan bankar, ali u postojecim okolnostima njihovo dosledno
sprovodjenje ce zasigurno izazvati jos vecu nelikvidnost privrede i banaka.
Centralna banka je donela odluku kojom se banke obavezuju na poslovanje samo preko jednog racuna, sto
znaci da se ukidaju svi evidencioni racuni, sa ciljem da se onemoguci emisija novca bez kontrole NBJ i
izbegavanje redosleda placanja. Do sada su banke, pored glavnog racuna kod NBJ imale i podracune (203 i
206), preko kojih su kada zagaze u obaveznu rezervu radi teskoca u likvidnosti, vukle sredstva od
Centralne banke, da bi mogle da obezbede rad svojih saltera i da bi mogle da podmire potrebe isplata plata i
penzija, kad za to dodje “zuta minuta". (Tu inovaciju je izmislio jos dr Dragoslav Avramovic, u svoje
guvernersko vreme). Naravno da je bilo zloupotreba tih racuna, bas kao i kod racuna preko zavisnih
preduzeca, koje su osnivale banke, radi prohodnosti isplata i onda kada je evidentno banka nelikvidna.
Ko ima - platice
Pored ukidanja ovih racuna, Centralna banka je odlucila da ce ubuduce, cim primeti da neka poslovna banka
prosecno mesecno koristi 80 odsto obavezne rezerve u toku od 20 dana, izvrsiti kontrolu njenog poslovanja i
preduzeti mere za jacanje likvidnosti, prvenstveno tako sto ce ograniciti rast plasmana. Ukoliko se zaista
sprovede namera da i privredni subjekti ubuduce posluju samo preko jednog racuna, to bi, po misljenju
jednog bankara, moglo da pomogne bankama utoliko sto ce ona preduzeca koja imaju para, biti naterana da
bankama vrate kredite i izvrse obaveze po kamatama. Medjutim, i on istice da se “go covek ne svlaci",
sugerisuci da je najveci deo privrede insolventan i da ima vece obaveze od aktive, sto se odrazava u
visegodisnjem drasticnom smanjivanju kapitala. Ta kolicina neizmirenih dugova privrede stalno se uvecava, a
pokusaj da se nesto resi sa obaveznom multilateralnom kompenzacijom, kao sto je poznato, takodje, nije
doneo velike efekte, prosto zato sto se pokazalo da su dugovi veci od potrazivanja.
Doduse, u tom duznickom klupku ima i jedan deo obaveza sa kojima se prikriva kupoprodaja deviza po
sticovanom deviznom kursu (konkretno kupac deviza po laznoj fakturi tereti onog od koga ih je kupio), ali
je u svakom slucaju lanac neizmirenih dugova veliki i krece se od drzave, preko javnih preduzeca,
preduzeca do banaka, postajuci drugo lice medalje njihove nelikvidnosti. Po recima jednog bankara, zbog
takve situacije tesko da ce NBJ moci dosledno da sprovede mere na zaostravanju likvidnosti banaka,
posebno ne kod velikih drustvenih banaka, jer bi isterivanje zeca kod njih isteralo iz grma lisicu - a to je
opasnost da ce stati polovina privrede. Velikim bankama ce NBJ i dalje iz istog razloga morati da gleda
kroz prste, pa je pitanje hoce li zaista, kako je guverner obecao, od 1. marta poceti da se primenjuje odredba
o obaveznoj proveri stanja na racunu banke pre isplate velikih iznosa, s obzirom na to da je sa ovakvom
merom i do sada preceno, ali je ona vec vise puta bila odlagana.
| "Krugovi pakla"
NBJ je, da bi banke u poostrenim uslovima platnog prometa mogle da odrzavaju likvidnost u placanju,
predvidela i vise "krugova pakla" za premoscavanje eventualne nelikvidnosti, sve do nocnih kredita sa
deviznom podlogom. Ukoliko banka tako pozajmljene dinare ne vrati na vreme, deponovane devize
smatrace se otkupljenim, sto ce doprineti rastu deviznih rezervi Centralne banke, odnosno njihovom
smanjivanju kod poslovnih banaka. Problem je u tome sto velike banke, koje su i najugrozenije, imaju
namanje raspolozivih deviza za garantovanje ovakvih kredita.
Predvidjeno je da nedostajuca sredstva banka moze obezbediti prodajom vrednosnih papira iz svog
portfelja, kao i da ce NBJ voditi racuna da i ona, najmanje u tom iznosu, proda vlastite hartije od vrednosti,
kako se ne bi poremetila monetarna ravnoteza. Medjutim, u poslednje vreme izuzetno je opao promet
hartijama od vrednosti, pa veliku prodju nemaju ni sigurniji drzavni papiri, a kamoli bancine hartije, pre
svega zbog visokog monetarnog rizika, u koji je uracunat i strah od promene deviznog kursa u
medjuvremenu. Moze se pretpostaviti da banke nece uvek biti u stanju da iskupe svoje vrednosne papire, sto
ce onda predstavljati cistu dodatnu emisiju. Opsta je ocena da NBJ sa ovim merama pokusava da popravi
ono sto je bilo zabrljano sa neodmerenim povecanjem novcane mase, kao i da NBJ, sve i da hoce, ne moze
sama iz korena da promeni sve sto skripi u finansijskom sistemu.
|
Sanacija i likvidacija
Kako tvrde monetarni strucnjaci duznicki tromb, zaglavljen u bankama, jednostavno nije moguce otpusiti
dok ne prostruji i venski krvotok (povratno placanje od privrede prema bankama), sto se ne moze uciniti
bez pustanja novog novca ili bez inflacije. Zato se ocekuje smanjivanje privredne aktivnosti i pritisak na
aktiviranje potisnute inflacije, povecanje dugova medju preduzecima, preduzimanje eventualno jos ostrijih
mera od Centralne banke, koje ce, na zalost, biti sve manje efikasne, tvrdi ovaj strucnjak.
Bankari ujedno ocekuju da ce namera Centralne banke da zaostri likvidnost i finansicijsku disciplinu u
platnom prometu, na bankarskom sektoru proizvesti seljenje depozita iz velikih banaka (o koje su tragicno
okacena nesolventna i nelikvidna velika drustvena preduzecu) u manje i likvidne banke, zbog cega ce se jos
vise zaostriti pitanje insolventnosti velikih banaka. Doduse, guverner NBJ Dusan Vlatkovic je i sam priznao
da ce se sa primenom ovih mera “vrlo brzo ispoljiti slabosti u ranijem i sadasnjem poslovanju banaka, sto ce
kod nekih otvoriti potrebu neophodne sanacije, pa i likvidacije", ali bankari veruju da ce upravo takva
situacija ponovo izroditi famoznu selektivnost u primeni ovih mera, pre svega u korist velikih i
najproblematicnijih banaka.
|
