ZAPOSLENI U OSNOVNIM I SREDNJIM SKOLAMA NEMAJU RAZLOGA ZA ZADOVOLJSTVO
“Zamrznuta" plata i neizvesna povisica
“Zbog oklevanja da se zarade povecaju za stotinak dinara, nije vredno da se strajkuje", vele nastavnici, koji
su sindikalno angazovani u staleskim organizacijama
Zaposleni u srbijanskim osnovnim i srednjim skolama kazu da nemaju razloga da budu zadovoljni
redovnijom isplatom zarada jer im je plata “zamrznuta" skoro godinu dana, a povisica koja se pominje u
javnosti je vise nego uvredljiva. Pa cak i ona od deset odsto nije osigurana, jer na taj dogovor nije stavljena
tacka izmedju predstavnika Samostalnog sindikata koji komuniciraju s Vladom u ime esnafa kao jedini
pregovaraci. Za sada i do daljnjeg, profesori s dvadesetogodisnjim stazom, na primer, primaju iz dva dela
oko 1.300 dinara a ucitelji priblizno 900 dinara. “Zbog oklevanja da se zarade povecaju za stotinak dinara,
nije vredno da se strajkuje", vele nastavnici, koji su sindikalno angazovani u staleskim organizacijama.
Da u skolama vlada apatija i nezadovoljstvo potvrdjuje Zorica Blagojevic, iz Foruma beogradskih
gimnazija. Ipak, od strajka se mahom odustaje jer su sindikalni lideri svesni da kolege nisu spremne da
“zalegnu" za takvu ideju. Za sada, prosvetni radnici nemaju snage i volje da krenu putem koji iziskuje
radikalnije mere i frontalni sukob s prosvetnim vlastima. Nalaze se u stanju iscekivanja poteza nezavisnih
sindikata, koji jos od Nove godine pokusavaju da prosire pregovaracki tim i sa svojim predstavnicima.
Istina, manji broj kolektiva, mahom iz Vojvodine, protestuje skracivanjem casova na 30 minuta, sto vazeci
paragrafi Zakona o osnovoj i srednjoj skoli dozvoljavaju. Ostali ne veruju u takve metode pritiska, cak i na
duze staze, i prognoziraju skracene casove do kraja skolske godine.
Ipak, potpunu inerciju u sindikalnim akcijama i potezima kolega prekidaju susreti predstavnika staleskih
organizacija, koji se povremeno sastaju i dogovaraju za eventualne zajednicke poteze. Prilikom susreta
lidera i clanova nezavisnih sindikata prosle nedelje u Pancevu, dogovoreno je da se insistira na ucescu u
razgovorima s Vladom oko minimalne cene rada, koja jos uvek iznosi 220 dinara. “U fazi kontakata s
kolegama iz Samostanog sindikata i s nadleznim ministarskim timom treba zahtevati rast plata u skladu s
rezultatima onog dela privrede koji radi i postize rezultate", precizira Zorica Blagojevic, prenoseci osnovni
stav sa skupa u Pancevu. Tek posle okoncanja pregovora, kad se javno istupi s ponudama, sledi dogovor
izmedju staleskih organizacija. A da li ce biti poziva za totalnu obustavu rada, zavisice od odluka u Vladi,
reakcije clanstva i njihove spremnosti za energicniju borbu za poboljsanje statusnog polozaja.
O. N.
| Nov model upisa
Uoci upisa u srednje skole, u Forumu beogradskih gimnazija pripremaju predloge novog modela sticanja
srednjoskolskog statusa. Da li ce ove ideje uopste biti razmatrane zavisi od ministra prosvete, ali po misljenju
Zorice Blagojevic, ove inicijative omogucavaju mnogo pravedniji sistem upisa od postojeceg.
Predlaze se da svi kandidati iz Beograda, koji zele da se domognu gimnazijske djacke knjizice, na primer,
polazu prijemni na istom mestu, pod istim uslovima i u isto vreme. Ovaj model je zasnovan na istim
kriterijumima po kojima se upisuju studenti prirodno-tehnickih i matematickih nauka. Svi pretendenti za
brucoska srednjoskkolska mesta pored skole u koju zele da se upisu mogu da predloze i nekoliko
alternativa. Ko bude imao najvise bodova, moci ce i da bira.
Ukoliko bude problema s obezbedjivanjem prostora, testovi se mogu polagati i po gimnazijama (ili drugim
srednjim skolama) s tim sto bi se u tom slucaju polovina djaka upisivala po rang-listi, a druga polovina na
osnovu rezultata, bez obzira iz koje skole se dolazi. Ovakvim sistemom upisa ne bi se dogadjalo da u
pojedinim skolama losiji djaci istisnu odlicne samo zato sto imaju vise srece ili pravovremeniju informaciju.
|
|
