AMERICKA ADMINISTRACIJA PRIHVATILA BAGDADSKI SPORAZUM

Amerika ce na danasnjoj sednici Saveta bezbednosti podrzati sporazum koji je generalni sekretar postigao u Bagdadu ali ce (za svaki slucaj) zadrzati na neodredjeno vreme svoja vojna pojacanja u regionu Zaliva, izjavio je predsednik Bil Klinton

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Predsednik Bil Klinton obavestio je juce popodne naciju da vlada SAD prihvata bagdadski sporazum koji je generalni sekretar UN Kofi Anan postigao u nedelju sa irackim predsednikom Sadamom Huseinom, a potpisao juce sa zamenikom premijera Tarikom Azizom.

Upozoravajuci da je rec o americkoj saglasnosti koja je, prakticno, uslovna i direktno povezana sa spremnoscu Iraka da ubuduce omoguci bezuslovni i neometani pristup inspektora UN svim objektima za ciju su kontrolu oni zainteresovani sirom Iraka - ukljucujuci i onih u poslednje vreme uveliko pominjanih osam predsednickih rezidencija Sadama Huseina - Klinton je juce u poruci iz Bele kuce rekao i sledece:

“Jos jednom se pokazalo da diplomatija mora da bude podrzana snagom i odlucnoscu. Vlada Iraka obavezala se u pismenoj formi da ce omoguciti nesmetan i bezuslovan pristup inspektorima UNSCOM svim sumnjivim objektima, kao sto je to trazeno rezolucijama Saveta bezbednosti. Ako se to u potpunosti sprovede - a tu se radi o jednom velikom ’ako’ - to iracko opredeljenje omogucice UNSCOM da obavi svoju misiju. Prvo, da pronadje i unisti sve iracko biolosko, hemijsko i nuklearno naoruzanje; drugo, da pronadje i unisti rakete za prenosenje tog naoruzanja i trece, da uspostavi sistem za dugorocno osmatranje kojim ce se osigurati da Irak vise ne proizvodi to naoruzanje".

U predsednickom saopstenju iz Bele kuce potvrdjena je juce, isto tako, i dosadasnja nezvanicna informacija da je bagdadskim sporazumom potvrdjeno da ce inspektore UN pratiti u predstojecim delikatnim irackim misijama (predsednicke palate i tome slicno) i diplomatski predstavnici zemalja iz sastava Saveta bezbednosti koje ce imenovati Kofi Anan. Rec je u ovom slucaju - kako je u Klintonovom istupanju posebno naglaseno, imajuci u vidu da je to bio jedan od glavnih americkih zahteva - o kontroli objekata koje su Iracani dosad bili izolovali u nepristupacnu zonu za predstavnike UNSCOM.

“Bice to inspekcije koje ce se ponavljati koliko god puta to bilo potrebno i bez postavljanja vremenskih rokova za njihovo obavljanje. Irak se zvanicno obavezao da ce i sve ostale oblasti, objekti, oprema, dokumenti i transportna sredstva biti otvoreni za UNSCOM po toj istoj proceduti", receno je na tu temu u ovom predsednickom saopstenju, uz ponovno podsecanje na cinjenicu da ce to prakticno znaciti otvaranje prolaza ka svim onim objektima koji su u proteklih sedam godina bili neopozivo van domasaja medjunarodne kontrole, uprkos obavezi koju je iracka vlada prihvatila s tim u vezi 1991, potpisujuci ugovor o okoncanju Zalivskog rata.

“Ono, medjutim, sto je u ovom slucaju jedino vazno jeste iracka primena prihvacenih obaveza, a ne izjave o njihovom prihvatanju. Vazno je jedino ono sto Irak radi, a ne ono sto Irak govori", zakljucio je predsednik Klinton u jucerasnjoj poruci naciji, upozoravajuci da ce eventualno Sadamovo krsenje sporazuma postignutog u Bagdadu sa generalnim sekretarom UN rezultirati americkom vojnom intervencijom, ali koja ce, ukoliko ipak bude bila iznudjena, imati po Irak “ozbiljne, veoma ozbiljne posledice".

Predsednik SAD ponovio je u ovom istupanju ono sto je tokom dana vec bilo zvanicno najavljeno iz Vasingtona: Amerika ce na danasnjoj sednici Saveta bezbednosti podrzati sporazum koji je Kofi Anan postigao u Bagdadu, ali ce (za svaki slucaj) zadrzati jos na neodredjeno vreme svoja vojna pojacanja u regionu Zaliva - sve dok se na delu ne bude potvrdilo da je inspektorima UN zaista u potpunosti omogucena kontrola zabranjenog naoruzanja koja im je dosad bila uskracena u Iraku.