EKSKLUZIVNO: INTERVJU SA ENGLESKIM REZISEROM PITEROM KATANOM, AUTOROM FILMA “DO GOLE KOZE", KANDIDATOM ZA CETIRI OSKARA

Nedavno prikazan na Festu, film “Do gole koze" je kroz dovitljivost glavnih junaka dao sliku izmucene radnicke klase politikom Margaret Tacer, kaze reditelj najuspesnijeg britanskog filma svih vremena

Jasmina Bojic
od naseg stalnog dopisnika iz San Franciska

Napravljen u kategoriji niskobudzetnih filmova za tri i po miliona dolara, engleski film “Full Montdz" je do sada zaradio vise od sto miliona dolara sirom sveta, popeo se na vrh lestvice gledanosti u Australiji, postao veliki hit u Spaniji i Francuskoj. Samo u Velikoj Britaniji napravio je sezdeset sest miliona i time postao najunosniji film svih vremena u ovoj zemlji ostavljajuci za sobom dugogodisnji hit “Four Weddings and a Funeral". U SAD, osim dobre zarade, trideset osam miliona dolara, “Full Montdz" je nagradjen i naklonoscu clanova Akademije za film koji su ovu satiricnu komediju upravo nominovali u cetiri kategorije za najvece americko filmsko priznaje Oskar: za najbolji film, za scenario Simon Bofoja, za originalnu muziku En Dadli i za najboljeg rezisera Piter Katana. “Ono sto razlikuje ovu komediju od drugih je vrlo razlicita emocionalna paleta kojom je film napravljen", objasnjava nam sarmantni, nepretenciozni tridesetrogodisnji britanski reziser Piter Katano svoje debitantsko iskustvo prilikom nedavne posete San Francisku. “Film je pun crnog humora nastalog iz bolne zivotne situacije u kojoj petoro radnika celicane ostaju bez posla i nade da se pronadje bilo kakav izvor zarade u malom gradu na severu Engleske, sve dok jedan od njih ne dodje na ideju da se do novca moze doci u lokalnom klubu namenjenom samo zenskoj zabavi."

“Nasa Borba": Kako ste dosli do ovako zanimljivog scenarija?

Piter Katano: Producent Umberto Pasolini, kome se dopao moj rad na “BBC Screen Two", dao mi je jednom prilikom da procitam scenario Simon Bofoja napisan po njegovoj ideji. Secam se da sam se kuci vratio jako kasno i da sam uzeo scenario da bar preletim nekoliko strana. Ostao sam do pola sedam ujutru dok nisam procitao poslednji red u scenariju. Prica mi se jako dopala, pogotovo ideja o preispitivanju do kojih granica nezaposlenost dovodi ljude u situaciju da za novac rade nesto sto se kosi sa njihovim zivotnim pogledima i moralom. Kroz dovitljivost glavnih junaka, koji resavaju problem nezaposlenosti na vrlo specifican nacin, data je slika izmucene radnicke klase politikom Margaret Tacer koja je prinudjena da se snalazi. Zanimalo me je kako se muskarci osecaju u “ogoljenoj" situaciji, bez posla, na ulici i gde pronalaze energiju da opravdaju polozaj koji im je drustvo nametnulo. Iako sve ovo nisam osetio na svojoj kozi, ova tema me jako zanima. Moj prvi film na Kraljevskoj umetnickoj akademiji bio je takodje o rudarskim strajkovima.

NB: Koliko su vam nagrade Sondz Promo za vasa video muzicka ostvarenja i nominacija za Oskara za kratki film “Dear Rosie" iz 1991. pomogli da dobijete novac za “Full Montdz"?

P. K.: Pomogli su mi neposredno, tako sto se producent Umberto Pasolini zainteresovao za moj rad i ukljucio me u citav projekt. On je taj koji je pronasao pocetni novac za film od britanskog “Kanala cetiri". U januaru 1996. imali smo srecu da su predstavnici americke filmske kuce “Fox Searchlight Pictures" imali prilike da vide moj film “Loved up" na Sandens film festivalu u Park Sitiju i da su posle toga prihvatili da nam finansijski pomognu. Medjutim, da nije bilo iskusnog Umberta ne verujem da bismo bilo sta uradili. On je u pravom smislu reci svetski producent koji je radio na hitovima kao sto su “The Killing Fields", “Mision", “The Frog Prince" a u Evropi je verovatno jos poznatiji po filmovima Emira Kusturice “Dom za vesanje" i “Susret sa Venerom" Istvana Saba. Ono sto je lepo u mom slucaju i slucaju drugih mladih umetnika da je Pasolini zainteresovan da pomogne mladim filmskim stvarocima da se oprobaju na velikom platnu. Takav primer je i vrlo uspesan, takodje niskobudzetan film debitanta Alena Tejlora “Palookaville" koji je 1995. dobio Kodakovu nagradu na Venecijanskom festivalu i koji je imao veliki uspeh na Sandens festivalu nezavisnog filma.

NB: Posto je u pocetku stvaranja “Full Montdz"-ja sve podsecalo na pravljenje “malog filma", kako ste se osecali kada je u igru uleteo americki producent?

P. K.: Moram priznati da sam se jako uplasio odgovornosti i neprestanog proveravanja dokle smo stigli, koliko para trosimo i slicno. Zapravo sam tek tada shvatio dimenziju ozbiljnosti mog dela posla, da sada nema vise nazad i da je svaka greska vezana za finansijski rizik. Secam se da sam provodio sate razgovarajuci sa Umbertom kako cu i da li cu uspeti da napravim film. Imao sam tremu kao na ispitu. Shvativsi sta se sa mnom desava Umberto me nije ostavljao samog nijednog trenutka, neprestano ponavljajuci da ce sve biti u redu i da se ovakva sansa ne propusta.

NB: Koliko je bilo tesko pronaci ozbiljne glumce koji su prihvatili da ulogu odglume do kraja i da se skinu u filmu do gole koze?

P. K.: Tesko je bilo pronaci ne samo dobre glumce koji ce se bez problema svuci pred kamerom nego i one koji pri tom mogu da docaraju senzibilitet radnicke klase i da imaju smisao za humor. Zeleo sam da se razlikuju po visini, debljini, godinama i, pre svega, da budu drugaciji od stereotipnih nabildovanih “Cipendejl" igraca. U glavi sam imao sliku glumaca iz filma “Usual Suspects". Vrlo komplikovan zadatak u kome mi je puno pomogao Robert Karlajl kad je prihvatio glavnu ulogu Gaza. Posle filmova “Trainspotting", “Priest" i “Carla's Song" Roberta je jako tesko dobiti jer je postao jedan od najtrazenijih engleskih glumaca. Nisam mogao da verujem da je pristao da igra u filmu sve dok se nije pojavio u studiju. Kasnije sam saznao da mu se jako dopala ideja da se oproba u satiricnoj komediji, sto do sada nije imao prilike da radi, i jako mu se dopao odnos Gaza, mladog oca koji gubi posao i po svaku cenu mora da pronadje nesto drugo kako bi mu bivsa zena dozvolila da ponovo vidja sina koga obozava.

NB: U spektakularnoj zavrsnoj sceni striptiza cuje se muzika legendarnog Toma Dzounsa.

P. K.: I tu smo bili srecne ruke. En Dadli koja je komponovala muziku za “Full Montdz" prethodno je radila na Dzounsovom hitu Princeve kompozicije “Kiss" i tako je zamolila Toma da za film otpeva novu verziju Rendi Njumenove kompozicije “You can leave dzour hat on" sto je sceni dalo posebnu draz pogotovo sto je snimljena u pravom strip-klubu u malom gradu Sefildu, pred stvarnom zenskom publikom.