SAVET NATO FORMALNO USVOJIO PLAN PRODUZETKA MANDATA VOJNIH SNAGA U BOSNI
Misija Sfora bez vremenskog ogranicenja
Nova operacija pod starim imenom startovace sa postojecim brojem od 35.000 vojnika koji ce, pored
ostalog, “podrzavati politiku hapsenja optuzenih za ratne zlocine"
Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela
Nakon konsultacija sa ambasadorima 20 “partnerskih" zemalja ukljucenih u operaciju Sfor, Savet NATO je
juce i formalno usvojio plan za produzeno vojno prisustvo u Bosni. Rusija i ostali partneri su podrzali
plan, a mnogi su vec juce najavili da ce ucestvovati i u novoj operaciji. Preostaje, jos, da za realizaciju tog
plana NATO dobije mandat Saveta bezbednosti UN.
Za razliku od prethodne dve misije - dvanaestomesecne Ifora i osamnaestomesecne Sfora (u njegovom
prvom izdanju) - za novu misiju pod starim imenom nije odredjen nikakav “rok trajanja". Definisano je,
medjutim, ono sto se u vojnom zargonu naziva “end game" ili “kraj igre", kada ce se zakljuciti da je cilj
postignut i da medjunarodne snage mogu mirno da napuste Bosnu. A to ce se, prema jucerasnjem saopstenju,
dogoditi kada se postigne “bezbednosno okruzenje adekvatno za konsultaciju mira, bez dalje potrebe za
vojnim snagama pod vodjstvom NATO".
Osnovni detalji novog plana su vec poznati. Nova operacija pod starim imenom startovace sa priblizno
istim brojem snaga koliko ih ima danas, dakle oko 35.000 vojnika. Njihova ce misija, kao i do sada, biti da
odvracaju od obnavljanja neprijateljstava i obezbedjuju “bezbednosno okruzenje" u kojem ce medjunarodna
zajednica biti u stanju da nastavi sa punom implementacijom Dejtonskih sporazuma.
Da bi doprinele toj implementaciji, nove snage ce, u nesto vecoj meri nego do sada, podrzati napore
UNHCR na obezbedjivanju uslova za povratak izbeglica; aktivnosti Ureda visokog predstavnika i OEBS na
pripremi i organizovanju septembarskih opstih izbora, kao i njihove inicijative na reformisanju bosanskih
medija; te napore Medjunarodnih policijskih snaga na reformisanju i demokratizaciji lokalnih policija, koje
bi morale da budu najodgovornije za zastitu ljudskih prava, umesto da, kao do sada, prednjace u njihovom
krsenju. Konacno, ali ne i najmanje vazno, nove snage ce, navodi se u jucerasnjem saopstenju, “nastaviti da
podrzavaju Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju, kao i napore protiv optuzenih za ratne zlocine,
primenjujuci sadasnju politiku njihovog hapsenja."
Kao sto je takodje objavljeno, nove snage pod starim imenom imace u svom sastavu i specijalne jedinice za
obezbedjivanje javnog reda i kontrolu masa, cime ce se, kako se istice u saopstenju Saveta NATO, “ojacati
sposobnost Sfora da doprinese unapredjivanju javne bezbednosti, u saradnji sa Uredbom visokog
predstavnika, Medjunarodnim policijskim snagama i vlastima Bosne i Hercegovine". Te specijalne
paravojne snage ce biti u sastavu i pod komandom Sfora, a delovace, kako je juce precizirano, “u skladu sa
mandatom iz Aneksa 1A Mirovnog sporazuma", dakle, istog onog po kojem deluju i “obicne" vojne snage.
Prva revizija nakon septembarskih izbora
Planom koji je juce usvojen definisana je i “strategija tranzicije", odnosno “progresivnog smanjivanja nivoa
angazovanih snaga" u zavisnosti od situacije na terenu i napretka u civilnoj implementaciji Dejtona.
Namera je, kako se navodi, da nivo snaga bude u skladu sa strategijskim ciljevima koji su im povereni, ali i
da se istovremeno ne stvori “kultura zavisnosti", odnosno iskljucivog oslanjanja na spoljne faktore. Prva
revizija nivoa snaga - odnosno analiza situacije, zadataka i rizika - obavice se nakon septembarskih izbora,
sa idejom da se, ukoliko bude moguce, izvrsi prva redukcija angazovanih trupa. Nakon toga, revizije ce
slediti u intervalima od oko sest meseci, sve dok one dovedu do situacije koja bi omogucila da se proglasi
“end game", tj. “kraj igre".
|
|