DUSAN VLATKOVIC O NOVIM MERAMA CENTRALNE BANKE
Onemogucavanje emisije novca bez kontrole NBJ
Odluka o obaveznoj proveri stanja na racunu banke, pre isplate velikih iznosa, primenjivace se od 1. marta
Beograd, Beta. - Guverner Narodne banke Jugoslavije Dusan Vlatkovic rekao je danas da je novcana masa
u proteklih mesec i po dana smanjena za 450 miliona dinara, a depoziti povecani za oko 350 miliona.
Primenom novih monetarnih mera Narodne banke Jugoslavije, doslo je do pozitivnih promena i u strukturi
novcane mase, pa je gotov novac u opticaju smanjen za oko 700 miliona dinara, naveo je guverner u izjavi
za stampu.
Prema njegovim recima, s obzirom da je istovremeno doslo i do rasta depozita u bankama, poboljsana je i
njihova likvidnost. Vlatkovic je jos rekao da je u toku januara NBJ donela vise odluka i mera kojima je
regulisala kretanje ukupnih monetarnih agregata i odnose centralne s poslovnim bankama. Zakljucno sa
stanjem na dan 31. decembra 1997. godine, NBJ je regulisala svoja potrazivanja od poslovnog bankarstva.
Deo potrazivanja kompenziran je sumom koju su banke ranije isplatile deviznim stedisama po
najrazlicitijim osnovama, deo duga je naplacen ili ce biti namiren do 31. marta, a ostatak ce banke pokriti
vrednosnim papirima cija naplata dospeva krajem juna 1998. godine.
Narodna banka je donela odluku kojom se banke obavezuju na poslovanje samo preko jednog racuna, a svi
takozvani evidencioni racuni se ukidaju. Cilj je da se onemoguci svaka emisija novca bez kontrole NBJ i da
se spreci izbegavanje redosleda placanja. Zakljucno s 15. februarom ukinuti su svi paralelni racuni preko
kojih su banke obavljale finansijske transakcije s komintentima ili NBJ.
Drugim setom mera, Narodna banka Jugoslavije zeli da onemoguci autonomnu emisiju novca preko
dosadasnjeg modela platnog prometa. Novina je u tome, istakao je guverner Vlatkovic, sto se nijedan nalog
veci od 300.000 dinara nece izvrsiti bez prethodne provere da li na racunu banke ima dovoljno novca. Na
ovaj nacin se bankama onemogucava placanje bez pokrica, takozvani ulazak u minus, odnosno autonomna
emisija novca. Odluka o obaveznoj proveri stanja na racunu banke pre isplate velikih iznosa primenjivace se
od 1. marta.
I za preduzeca poslovanje preko jednog racuna
Prema Vlatkovicevim recima, donete su i dve znacajne odluke kojima se onemogucava poslovanje privrede
na stari nacin. Novoosnovano preduzece ubuduce nece moci da otvori poslovni racun kod Zavoda za
obracun i placanja ukoliko je njegov osnivac nelikvidan, odnosno ima blokiran racun, cime se onemogucava
izbegavanje izmirivanja dospelih obaveza. Doneta je i odluka kojom se blokirane firme i banke sprecavaju da
vrse placanja putem cesije, asignacije i kompenzacije. To ce moci da cine tek kad im racun bude
"prohodan".
Ovom odlukom se prakticno postize da i pravna lica u privredi posluju samo preko jednog racuna, navodi
se u guvernerovoj izjavi. Prema podacima NBJ, tokom 1997. godine putem cesije, konsignacije i
kompenzacije obavljeno je 15 procenata ukupnih placanja. Odluka o cesiji i asignaciji pocinje da se sprovodi
od 2. marta, a odluka o kompenzaciji od 15. marta.
|
Da bi banke u poostrenim uslovima platnog prometa mogle da odrzavaju likvidnost u placanju, NBJ je
donela dodatne mere. Stanje likvidnosti pratice se u toku dana, sve do zatvaranja saltera i same banke i
Zavoda za obracun i placanja. Ukoliko poslovna banka proceni da na racunu nece biti dovoljno sredstava za
izvrsavanje svih naloga njenih komintenata, njoj je omoguceno da najpre koristi sopstvenu obaveznu rezervu,
a potom i da NBJ proda njene hartije od vrednosti koje poslovna banka ima u svom portfelju. Treca
mogucnost je polaganje deviznog depozita i zaduzivanje po tom osnovu. Pozajmica se, medjutim, centralnoj
banci mora vratiti narednog dana do 12 sati. Ukoliko banka pozajmljene dinare ne vrati na vreme,
deponovane devize smatrace se otkupljenim, rekao je Vlatkovic.
Nedostajuca sredstva banka moze obezbediti i prodajom vrednosnih papira iz svog portfelja, s tim sto rok
njihovog dospeca za naplatu ne moze biti duzi od 15 dana. NBJ ce voditi racuna da i ona najmanje u tom
iznosu proda vlastite hartije od vrednosti kako se ne bi poremetila monetarna ravnoteza. Model se vec
primenjuje, ali prva iskustva opominju da poslovne banke nemaju dovoljno kvalitetnih vrednosnih papira
kojima bi “peglale" nocne minuse.
Cim se primeti da neka poslovna banka prosecno mesecno koristi 80 odsto obavezne rezerve u toku 20
dana, NBJ je duzna da izvrsi kontrolu njenog poslovanja i preduzme korake za jacanje likvidnosti,
prvenstveno ogranicavanjem rasta plasmana. I pored velike fleksibilnosti u donetim merama NBJ moze se
ocekivati da ce, zbog stanja likvidnosti i nepreduzetih mera od strane samih privrednih subjekata i banaka,
kao i neuskladjenosti medjusobnih finansijskih obaveza i potrazivanja kod pojedinih pravnih lica, biti teskoca
u urednom izvrsavanju obaveza. Primenom ovih mera vrlo brzo ce se ispoljiti slabosti u ranijem i sadasnjem
poslovanju sto ce kod nekih otvoriti potrebu neophodne sanacije pa i likvidacije, navodi se u izjavi za
stampu guvernera Narodne banke Jugoslavije Dusana Vlatkovica.
|