EVROPSKA "PETNAESTORICA" PRIPREMAJU NOVU REZOLUCIJU O KOSOVU
"Pravi trenutak" da se iznudi pomak u resavanju kosovskog problema
Na pritisku insistiraju i neke SR Jugoslaviji naklonjenije evropske diplomatije, kao sto su grcka i italijanska.
Diplomate se "fokusiraju na Kosovo", cekajuci da se tzv. demokratska opozicija u Srbiji probudi iz
"zimskog sna"
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Evropska "petnaestorica" procenjuju da je sada "pravi trenutak" da se pojaca pritisak na Beograd kako bi se
iznudio izvestan pomak u resavanju kosovskog problema. Na tome, kako saznajemo, insistiraju i neke
Beogradu naklonjenije evropske diplomatije, kao sto su, recimo, grcka i italijanska, u uverenju da bi
"pozitivni signali" na Kosovu mogli da budu dovoljni da se popravi negativna ocena iz novembarskog
izvestaja Evropske komisije, na osnovu koje su SRJ uskracene tzv. autonomne trgovinske mere za 1998.
Komisija ce, za kraj marta, pripremiti novi izvestaj o postovanju uslova iz tzv. regionalnog pristupa EU
drzavama "zapadnog Balkana" (bivsa Jugoslavija minus Slovenija plus Albanija), te je ostalo jos malo
vremena da se navedenim pozitivnim signalima eventualno zasluzi naknadno odobravanje izvoznih
povlastica.
Da bi pozurili Beograd, sefovi diplomatije evropske "petnaestorice" ce u ponedeljak u Briselu, kako
saznajemo, usvojiti novu deklaraciju o Kosovu. U njoj ce ponovo izraziti svoju "duboku zabrinutost zbog
produzenog pogorsavanja situacije", pozvati sve strane da se "uzdrze od svih akata nasilja" i uspostave
"puni i konstruktivan dijalog", te da, kao prvi korak, primene famozni sporazum o obrazovanju iz 1996. Da
bi ih na to podstakli, "petnaestorica" ce jos jednom izraziti spremnost EU da "znacajno podrzi mere za
jacanje poverenja i bezbednosti na Kosovu", kao i za primenu sporazuma o obrazovanju. Konacno, Savet
ministara ce podsetiti i na poznatu formulu resenja kosovskog problema (lansiranu krajem prosle godine
najpre u Kontakt grupi, a potom prihvacenu i od EU), kojom se vise ne insistira na za Beograd nesvarljivom
"visokom stepenu autonomije", vec na "ojacanom statusu Kosova unutar granica SRJ."
U briselskim diplomatskim krugovima mogu se cuti dva tumacenja sadasnjeg "fokusiranja na Kosovo" i
ostavljanja u drugom planu ostalih evropskih "potrazivanja" kojima je uslovljavano obnavljanje autonomnih
trgovinskih mera.
Po prvom, situacija na Kosovu omogucava “petnaestorici" da budu politicki aktivni, posto imaju
sagovornike na obema stranama i buduci da im je jasno da moraju da pojacaju pritisak na obe strane, a
narocito na onu u cijim je rukama vlast. Sto se albanske strane tice, “petnaestorica" se uporno trude ga joj
izbiju iz glave ideju nezavisnosti, ne priznaju legitimnost kosovskih izbora zakazanih za kraj marta, reseni
su da ih ignorisu i savetuju Beogradu da ih i on ignorise, sto ce reci da ne pokusava da ih nasilno
onemogucava.
S druge strane, sto se politickog razvoja u samoj Srbiji tice, pojedine evropske diplomate smatraju da im je
insistiranje na unutrasnjoj demokratizaciji i ostvarivanju famoznih Gonsalesovih preporuka... u znatnoj meri
otezano “nestankom", ili “zimskim snom", tzv. demokratske opozicije. Ne cuju, kazu, da jos bilo ko u
Beogradu pominje “okrugli sto", “oslobadjanje medija", “reviziju izbornih zakona" ili “nezavisnost sudstva"...
te se pitaju ima li smisla da na to i dalje podsecaju iz Evrope.
Postoji, medjutim, i drugo tumacenje, po kojem sadasnje “fokusiranje na Kosovo" niposto ne znaci evropsko
dizanje ruku od zahteva za unutrasnjom demokratizacijom u Srbiji. To ce, tvrde zastupnici ove skole
misljenja, doci na dnevni red vec u martu, a u povodu novog izvestaja Komisije o ispunjavanju uslova
definisanih u tzv. regionalnom pristupu. Po njima, Evropska komisija i vecina zemalja-clanica, pri
razmatranju jugoslovenskog slucaja, nece odstupiti od minimuma kojim se, u pomenutom regionalnom
pristupu, uslovljava odobravanje autonomnih trgovinskih mera. A tim se minimumom zahteva “postovanje
osnovnih principa demokratije i ljudskih prava", sto ukljucuje i puno ostvarenje Gonsalesovih preporuka,
bez obzira na to da li je od njih digla ruke i tzv. demokratska opozicija u Srbiji.
| Sredstva iz programa Phare samo Crnoj Gori?
Eventualna evropska pomoc Crnoj Gori se u briselskim diplomatskim krugovima tretira kao “veoma
delikatno pitanje". Iz dva razloga. Prvo, da se to ne bi shvatilo kao “pogresan signal za dalju dezintegraciju";
te, drugo, da od evropske pomoci i podrske Podgorici... ne bi kojim slucajem “profitirao Beograd". Zbog
toga se, kazu u Briselu, traze nacini da se “nesto ucini, ali u prikladnom okviru".
Ne samo “neprikladno" vec i “tehnicki neizvodljivo" bi, prema ovdasnjim tumacenjima, bilo odobravanje
autonomnih trgovinskih mera ili sredstava iz programa PHARE samo Crnoj Gori... O takvoj su se
mogucnosti, inace, raspitivali emisari novih vlasti koji su proteklih dana obilazili evropske prestonice
trazeci pomoc i podrsku. Buduci da su mnoge zemlje-clanice EU “osetljive" na razvoj u Crnoj Gori i zele
da podrze reformski kurs novih vlasti, pomoc ce, po svemu sudeci, biti pruzena iz tzv. budzetske linije za
demokratizaciju, kao i iz “politicki neuslovljenog" dela fonda za rekonstrukciju drzava bivse Jugoslavije.
Evropska komisija bi, uskoro, trebalo da identifikuje projekte u Crnoj Gori koji bi se mogli finansirati iz tih
fondova, pod uslovom, naravno, da se nadje pomenuti “prikladni okvir."
|
|
