MARINA ABRAMOVIC ODBILA NAGRADU “TODOR MANOJLOVIC"

“Ukoliko je ziri zaista hteo da pomogne savremenu umetnost, bilo je neophodno da se mudro postavi i nagradu dodeli mladom konceptualnom umetniku. Ovako, imam gorak utisak da se zeli samo upotreba mog imena u sasvim nejasne svrhe", porucuje ziriju Marina Abramovic

Pocetkom posle nedelje, u (nekim) medijima je objavljena vest da je laureat nagrade “Todor Manojlovic" postala Marina Abramovic, ne samo najuspesnija YU likovna umetnica u svetu, vec i prava megazvezda u medjunarodnim razmerama, sto verovatno najbolje potvrdjuje i nagrada na proslogodisnjem Venecijanskom bijenalu.

Lako je razumljivo i nije bilo niceg spornog u tome sto je ziri odlucio da nagradu “Todor Manojlovic" dodeli renomiranoj umetnici. Medjutim, oglasila se sama Marina Abramovic, koja je u svojoj jucerasnjoj poruci, upucenoj iz Holandije, jasno rekla kako odbija da primi nagradu. Uz to, ona je i odbijanjem nagrade, ali jos vise obrazlozenjem tog cina ukazala na klimu koja vlada u vecini nasih kulturnih tokova, odnosno na mentalitet koji je u velikoj meri prouzrokovao njen odlazak sa “vekovnih ognjista".

U svojoj poruci, namenjenoj prvenstveno ziriju za dodelu nagrade “Todor Manojlovic", Marina Abramovic kaze: “Desetog februara 1998, u beogradskom listu ’Politika‘ je objavljeno - pod naslovom: ’Laureat Marina Abramovic‘ - da sam dobila nagradu ’Todor Manojlovic‘, za ’moderni umetnicki senzibilitet‘, a sto je saopsteno u gradskoj biblioteci u Zrenjaninu. Nisu mi poznate okolnosti pod kojima mi je ova nagrada dodeljena i zato vas molim da objavite moj stav o tome.

Trinaestog februara ove godine, dobila sam obavestenje da sam ’laureat‘, tako da su citaoci novina vest saznali tri dana pre mene. To me je iznenadilo, jer volim da o svojim nagradama saznam prva. Ziriju je ocito bilo vaznije da vest objavi, nego da sa mnom uspostavi bilo kakav kontakt. Ukoliko je ziri zaista hteo da pomogne savremenu umetnost, bilo je neophodno da se mudro postavi i nagradu dodeli mladom konceptualnom umetniku, kojem bi to licno znacilo, a sto bi u celini pomoglo visem vrednovanju i razvoju performansa kao umetnosti u vojvodjanskoj, srpskoj i jugoslovenskoj sredini. Ovako, imam gorak utisak da se zeli samo upotreba mog imena u sasvim nejasne svrhe.

Zato vas molim, draga gospodo iz zirija, da nagradu koju ste mi dodelili preinacite i pomognete bar jednog od umetnika kojih sigurno ima i u samom Zrenjaninu, a koje vi danas ne uocavate, kao sto ni mene odgovarajuci ziriji nisu uocili kada mi je to bilo neophodno. Ne sluzi umetnik tome da podigne nivo nagrade, vec nagrada treba da sluzi umetniku i njegovom delu. Zasto ne pomognete mojim jugoslovenskim kolegama, koji u svom radu imaju ogromne teskoce?

Zahvaljujem se na vasem dubokom poverenju u moj ’moderni umetnicki senzibilitet‘, ali iz navedenih etickih razloga ne mogu da primim vasu nagradu. Verujte mi da ce moderna umetnost od ovoga imati samo koristi."

I. Bizetic