U VASINGTONU POCELO ODBROJAVANJE PRED AMERICKU INTERVENCIJU U IRAKU

Generalnom sekretaru mandat “petorke" stalnih clanova SB ne daje manevarski prostor. Politicki komentatori zakljucuju da je Klintonov vojni cilj “toliko umeren da, bez obzira na konacan rezultat, na kraju nece biti problema proglasiti uspesnim

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Generalni sekretar UN Kofi Anan zavrsivsi visednevnu seriju konsultacija sa predstavnicima velikih sila juce se pojavio pred Savetom bezbednosti sa platformom koju je pripremio za sutrasnji susret u Bagdadu sa Sadamom Huseinom. Anan je sinoc krenuo na put, koji ce ga danas odvesti prvo u Pariz, na poslednje konsultacije sa Francuzima, pre nego sto sutra poslednji put pokusa da ubedi irackog predsednika na ozbiljnost situacije u koju je doveo svoju zemlju i ceo srednjoistocni region odbijanjem da ispuni obaveze oko potpune i bezuslovne kontrole naoruzanja - obaveze koje je bio duzan da ispuni jos pre sedam godina, neposredno posle zavrsetka Zalivskog rata 1991.

Na razgovorima u Bagdadu generalni sekretar UN imace prilicno vezane ruke. Mandat koji je dobio od petorke stalnih clanova Saveta bezbednosti ne daje mu manevarski prostor za trazenje kompromisnog izlaza iz sadasnje pat pozicije izmedju medjunarodnih inspektora i irackih vlasti, vec ga samo upucuje da Sadamu Huseinu (ili Tariku Azizu, ako vodj srednjoistocnog nebeskog naroda bude resio da ga eskivira) prenese ono sto je poslednjih dana i nedelja vec uveliko moglo da se cuje iz Njujorka i ostalih vodecih svetskih prestonica. A to je poruka da svet trazi od Iraka dosledno i neodlozno sprovodjenje rezolucija UN o medjunarodnoj kontroli i unistavanju zaliha zabranjenog biohemijskog naoruzanja, opreme za proizvodnju i raketa za lansiranje - uz najavu da bi posle toga bio otvoren put za uklanjanje sankcija kojima je okovana bagdadska vlada, ali i upozorenje na posledice ukoliko se ne dobije trazeni odgovor i na ovaj poslednji apel koji se upucuje.

Taj eventualni “dan posle" ove Ananove vatrogasne diplomatske misije, inace, moze se vec prilicno pouzdano locirati na pocetak sledece nedelje. Odbrojavanje je, prakticno, pocelo prekjuce u Pentagonu gde je predsednik Bil Klinton - predstavljen za tu priliku kao vrhovni komandant oruzanih snaga SAD - prvo javno i prilicno dokumentovano optuzio Sadama Huseina da godinama obmanjuje medjunarodnu zajednicu u nastojanju da sacuva svoje hemijsko i biolosko naoruzanje, da bi zatim obznanio svoju spremnost da naredi vazdusni napad kojim bi se “ozbiljno smanjila" opasnost koju Irak predstavlja za susede i medjunarodnu zajednicu tim oruzanim kapacitetima i svojim regionalnim ambicijama.

“Sila nikad ne moze da bude prvi odgovor, ali ona je ponekad jedini odgovor", rekao je Klinton tim povodom, najavljujuci da ce se udari americke armade (podrzane, uzgred budi receno, sve sirom medjunarodnom koalicijom zemalja iz Evrope, Azije, Latinske i Severne Amerike i Australije) ponoviti ukoliko Irak bude pokusao da obnovi svoje zalihe oruzja za masovno unistenje. “Vazdusnim udarima ne mogu se u potpunosti eliminisati kapaciteti g. Huseina za proizvodnju hemijskog i bioloskog naoruzanja, ali oni ce uciniti da se on nadje u znatno nepovoljnijoj situaciji, kad je rec o njegovim mogucnostima da preti svetu tim naoruzanjem ili da napada susede".

U Klintonovom pentagonskom istupanju - koje je usledilo posle jednocasovnog razmatranja vojnog aspekta stuacije na Srednjem istoku sa clanovima Generalstaba - evidentno je bilo njegovo vrlo detaljno i precizno nabrajanje brojnih primera Sadamovog krsenja obaveza koje je prihvatio posle poraza u Zalivskom ratu, ali isto tako i pazljivo izbegavanje pominjanja reda voznje, konkretnijih ciljeva ili dometa koji bi se mogao oznaciti kao uspeh u najavljenoj vojnoj intervenciji protiv Iraka. “Mi zelimo da ozbiljno umanjimo njegove kapacitete kojima preti susedima. Sasvim sam siguran, posle brifinga koji sam malopre dobio od nasih vojnih lidera, da mi mozemo da ostvarimo taj cilj"- bilo je, manje-vise, sve sto je predsednik rekao tim povodom, inspirisuci komentatore (kao sto je to ucinio jedan u jucerasnjem “Njujork tajmsu") da s pravom konstatuju da je Klintonov vojni cilj u konfrontaciji sa Sadamom “toliko umeren da, bez obzira na konacni rezultat, na kraju nece biti problema proglasiti uspesnim.

U jednom pentagonskom tumacenju Klintonovog govora culo se juce da se od avijacije i mornarice ne ocekuje da fizicki likvidira Sadama Huseina, niti da u potpunosti unisti njegove rezerve biohemijskog naoruzanja i kapacitete za njihovu proizvodnju. “Vrhovni komandant nije postavio taj zahtev", rekao je na tu temu jedan neimenovani general u izjavi za njujorski “Tajms", odgovarajuci time posredne na zahteve u tom pravcu koji se u poslednje vreme sve cesce cuju iz redova (prevashodno republikanskih) senatora i kongresmena sa Kapitol hila.

Podatak da su inspektori medjunarodne komisije (UNSCOM) otkrili i unistili tokom svoje protekle misije u Iraku vise sakrivenog zabranjenog biohemijskog naoruzanja i raketa za njegovo lansiranje nego sto je to ucinila saveznicka avijacija i invazione snage tokom Zalivskog rata 1991, u Vasingtonu se veoma pominje u poslednje vreme kao argument tekuci ultimativni stav prema Sadamu Huseinu. Istovremeno, medjutim, taj argument vraca se kao bumerang prema Beloj kuci od strane kongresnih “jastrebova" koji traze da SAD idu do kraja u predstojecoj operaciji “Pustinjska grmljavina" (a oni taj kraj vide u unistavanju ne samo zaliha zabranjenog naoruzanja, vec i u likvidaciji Sadama Huseina i njegovog rezima), uz upozorenje da ce - u protivnom - Amerika izloziti sebe medjunarodnoj osudi zbog brojnih nepotrebnih zrtava, da ce se Sadam Husein izvuci iz rusevina kao heroj u ocima irackog naroda i, uopste, arapskog sveta.

Klinton je, sve u svemu, u jednoj vrlo delikatnoj situaciji, sto su mu jece, pored ostalih, javno priznali i neki njegovi prethodnici u Beloj kuci. Dzimi Karter je porucio iz Atlante da se boji da ce najavljeno bombardovanje Iraka biti kontraproduktivno, dok je Dzordz Bus (inicijator “Pustinjske oluje" od pre sedam godina) izjavio da bi za svet bilo najbolje da Sadam Husein odgovara pred Medjunarodnim tribunalom - za ratne zlocine protiv svog (Kurdi i Siiti)i kuvajtskog naroda.

Ni Karter ni Bus, medjutim, nisu predlozili sta bi drugo trebalo uraditi, umesto vojne intervencije, niti kako obezbediti da se iracki predsednik preseli iz Bagdada u Hag. Taj vruci krompir nalazi se u rukama njihovog naslednika na mestu predsednika SAD. Odbrojavanje je pocelo.