SVECANOST U SRPSKOM NARODNOM POZORISTU

U Srpskom narodnom pozoristu proslavljena nagrada "Joakim Vujic" dodeljena Stevanu Salajicu za stotinu i sedamdeset do sada odigranih uloga i sve one kojih ce jos biti

Kada bi sve ove Salajiceve glumacke godine imale pocetak kao sto nemaju kraja, bilo bi to somborsko dvoriste odakle ga je Aleksandar Ajvaz odveo da bude Raka u "Gospodji ministarki". Kao tek svrsenog maturanta doveo ga je 1948. godine Bata Konjovic u Novi Sad, a Rakitin mu odmah dao ulogu Grise.

- Ako bih imao jos jedan zivot, voleo bih da me Aleksandar Ajvaz opet povuce za rukav i odvede u pozoriste. Ne znam kako bih nazvao sve ovo sto mi se vec pola veka desava - kaze Stevan Salajic za "Nasu Borbu". - Mozda je to ono u grudima sto Ljubodrag Simovic u "Sopalovicima" zove pleksus solaris plus neko zrno iz malog mozga. S nesto talenta ta kombinacija je uvek dobitna. Ja sam radio uvek sa zahtevnim rediteljima, zajedno smo otkrivali sta sve to ima u meni. Najdraza uloga? Biti glumac 53 godine.

Ja sam u penziji od 1989. godine, ali ne lezem bez pozorista, mesecno odigram po sesnaest predstava. Mi glumci radimo s lazima. Laz je svetlost na sceni, laz je i mrak, drvo je kasirano a mac je drven. Imena kojima se nadevamo su lazna a tekst koji igramo izmisljen. Ali kad mi to ustimujemo, tu laz, nema vece istine od toga".

Stevan Salajic, komicar sa zadrskom i tragicar s nadom koji nenadmasno igra tisinu izmedju replika igrao je Pometa, pop Spiru, Stanciku, Grigorija Neznanova, Higinsa, Bruta ("Nisi ti sine za junaka", rekla mu majka), Kasija (a voleo bi Jaga), Aleksu Zunjica, Prozorova, Dzemsa Tirona, Vasilija Sopalovica, ali kad u predstavi "Selo Sakule a u Banatu" opsuje "jekserovu majku", onda je to ono sto Stevan Salajic svih ovih godina trazi - gluma s razlogom.

Z. Radovic