POSLE OPTUZBI REPUBLICKOG PREMIJERA MIRKA MARJANOVICA UPUCENIH SMILJKU KOSTICU I DIN

Niski SUP je jos pre cetiri godine imao dovoljno optuzujuceg materijala. Prosle godine Kostic direktno optuzio Marjanovica i Djukanovica da organizuju sverc

Nis. - "Slucaj Smiljko Kostic" dobio je na poltiticko-privrednoj tezini objavljivanjem stenograma sa sednice republicke vlade u kojem se navodi da su privremene mere u najvecem proizvodjacu cigareta na Blakanu uvedene da bi se drustvena imovina zastitila od pljacke, a budzet napunio uplatom nagomilanih dugova DIN prema drzavi i redovnom proizvodnjom. U DIN nezvanicno potvrdjuju, kao "delimicno tacnu", tvrdnju ministra policije Vlajka Stoiljkovica da su dugovi DIN prema drzavi poslednjih godina narasli.

"DIN je jaka i stabilna firma koja drzavi donosi jedan od najvecih prihoda.Cinjenica je da smo uvek nastojali da svoje obaveze prema njoj uvek uredno izvrsavamo.Ali poslovanje DIN je poljuljala upravo drzava koja nije uskladila savezne i republicke propise,uvela je duplo oporezivanje,prilicno visoke fiskalne obaveze...Na taj nacin je prakticno sprecen svaki izvoz nasih cigareta u bivse jugoslovenske republike, sto je bio nas glavni devizni priliv.Uz to se tolerise i sistem fri sopova preko kojih se 'na crno' snabdeva 60 odsto jugoslovenskog trzista", kaze nas izvor iz DIN i tvrdi da bi se "sa malo dobre volje" drzave prema niskom duvanskom gigantu sve njegove obaveze relativno lako izmirile.

"Ja sam jos za skupstinskom govornicom pre dve godine rekao da je Smiljko Kostic ostetio srpski narod i drzavu za oko 100 miliona DEM.Jos tada sam rekao da DIN unazad tri godine, kao i u vreme hiperinflacije,nije placala porez i akcize.Tvrdim da je Kostic sve to radio uz znanje Dragana Tomica i Mirka Marjanovica, koji su bili njegovi cesti gosti.Bez njihovog znanja on nije mogao, recimo,da uvozi duvan iz Zimbabvea,Makedonije i Grcke, ili celofan iz Turske",kaze republicki poslanik (SRS) Branislav Vakic, koji je stekao "priznanje" da je prvi "progovorio" o malverzacijama u DIN, i jos tada tvrdio da "ima sve dokaze".

Izvesno je da je niski SUP jos pre cetiri godine imao dovoljno "materijala" koje su mu dostavljali pojedini rukovodioci i radnici DIN,te da su radikali jos pre dve godine "ceo dosije" dostavili svim drzavnim organima i funkcionerima.Stoga je mnogim poznavaocima niskih prilika zazvucala preteranom "stenogramska" tvrdnja premijera Mirka Marjanovica da je i nacelnik niskog SUP (Radisav Gvozdenovic) smenjen jer je "bio u dosluhu" sa Smiljkom Kosticem.Tim pre sto je ex nacelniku niskog SUP samo supruga bila zaposlena u DIN, sto se moze smatrati "dosluhom", dok su svi znacajni drzavni organi bili upoznati sa "mnogim zbivanjima u DIN", te u nekim znacajnijim i sami ucestvovali.

Takodje je potpuno izvesno da je razmimoilazenje izmedju DIN i drzavnog establismenta iz godine u godinu eskaliralo, i postajalo sve javnije.Postojanje sukoba interesa definisao je kako sam sam Smiljko Kostic, tako i svi njegovi saradnici." Ukoliko se situacija na domacem duvanskom trzistu ne izmeni bice ugrozene i Jugoslavija i Srbija ,a grad Nis ce biti bacen na pleca.Presusice ogroman finasijski izvor za drzavu, a sirotinji Srbije koja od nas ocekuje spas necemo moci da pruzimo pomoc.Direktno ce biti ugrozeno oko dva miliona ljudi",upozoravao je Kostic jos prosle godine na pres konferenciji, najavljujuci prekid proizvodnje.

On je tada direktno optuzio predsednike republickih vlada Mirka Marjanovica i Mila Djukanovica da organizuju sivu trgovinu. "Marjanovic i Djukanovic me ne vole jer sam ja cesto potezao pitanje sverca i ulaska stranih cigareta. Oni su duzni da organizuju legalnu , a ne sivu trgovinu", rekao je Kostic.

"DIN je od prvog juna 1997.godine godine prakticno zabranjen izvoz u Sremsko baranjsku oblast. Receno nam je da mozemo da izvozimo, ali ako unapred platimo sve fiksalne obaveze (akcize , takse i porez na promet), sto nije po zakonima ove drzave. Do zabrane na ovo trziste smo izvozili oko 700 tona cigareta mesecno koje su se najcesce vracale u SRJ, ali za to nismo krivi mi vec Savezna uprava carine i Vojska Jugoslavije koje kontrolisu drzavnu granicu", izjavio je u to vreme anonimni izvor iz rukovodeceg tima DIN i dodao da zbog cestih prekida proizvodnje DIN dnevno gubi milion maraka,a drzava oko 1,6 miliona DEM.

Z. Kosanovic